Биофидбек терапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Биофидбек)
Биофидбек терапија
Biofeedback en.svg
Биофидбек терапија уз помоћ сензора повезаних са компјутером
ICD-10-PCS GZC
ICD-9-CM 94.39
MeSH D001676
MedlinePlus 002241

Биофидбек терапија (енгл. biofeedback therapy) је безболна, неинвазивна техника примене биофидбек тренинга, којим се пацијент обучава да контролише одређене телесне физиолошке и мождане процесе који нису под контролом наше воље, као што је функција мозга, ритам рада срца, тонус глатких мишића, температура итд. Тако је нпр. биофидбек ЕЕГ мозга — неурофидбек. [1] Назив за ову врсту терапије потиче из енглеског језика biofeedback therapy што у преводу значи терапија повратним информацијама — о физиолошким функцијама.[2]

Историја[уреди]

Технологије релаксације датирају још из библијских времена, а бројни физиотерапеути и њихови претходници деценијама уназад су користили биофидбек уз помоћ својих руку као сензора.

Први биофидбек уређаји за третман уринарнеинконтиненције датира из 1940-их година, а коришћени су и уређаји за рехабилитацију нарушене функције мишића, чија је активност праћена на осцилоскопима.

Савремена биофидбек тарапија започела је шездесетих година 20. века (1961. године од стране Нил Милера) који је биофидбек користио да би описао лабораторијске процедуре у експерименталним истраживањима, попут промене активности мозга, крвног притиска, пулса и других телесних функција, које обично нису вољно контролисане.

У почетном историјском раздобљу научници су се надали да ће доћи дан када ће успети да остваре већу контролу над нашим телом, и да ћемо снагом воље присилити наше тело да ради под контролом наше воље. Неки су ишли толико далеко да су сматрали да ће биофидбекомогућити престанак лечења лекова, који често изазивају нежељена дејства.

Данас се многи научници слажу да су такве велике наде нереалне. Истраживања су показала да биофидбек може помоћи у лечењу многих болести и болних стања, јер ћовек може имати већу контролу над невољним физичким функцијама него што се првобитно мислило да је могуће. Мешутим како природа ограничава обим такве контроле, научници сада покушавају да одреде колико тачно вољну контролу можемо да користимо у лечењу.

У будућности се предвиђа још шира примена биофидбека, јер се сваки дан повећава број болести и поремећаја везаних за стрес, а бифидбек се показао као одличан начин за третирање таквих проблема. Примена биофидбека у спорту, образовању и психологији, такође је постала сваким даном све више распрострањена, а уз примену савременијих сензора свакако треба очекивати и појаву нових начина примене.

Општа разматрања[уреди]

Биофидбек као терапија тренингом у свету се примењује више од педесет година. Она се може сматрати посебним обликом бихевиоралне терапије, иако њена сврха није промена понашања, него стварање одређених стања или утицаја на рад неких унутрашњих органа. Биофдбек је на неки начин и потеко од бихевиоралиста, који су експериментално проучавали различите врсте учења, од који је вероватно најпознатији класично условљавање (нпр Павлововљев експерименти са псима који је открио да је могуће „научити” организам да почне да повезује неке раније неутралне стимулусе, као што је звук звона, са урођеном реакцијом на саливацију који се обично јавља као реакција на храну). Овим експериментима отворене су могућности утицања на биолошке процесе у телу, на којима се и заснива биофидбек терапија.

Бројне студије, на глобалном нивоу показале су да је биофидбек изузетно корисна техника која се може применити како у лечењу деце и адолесцената тако и у лечењу одраслих, због објективности њених резултата.

Биофидбек терапија, није класичан облик лечења већ процес учења кроз континуирано тренирање „налик учењу било ког спорта или нове вештине”, само што се у овом случају тренингом пружа могућност да пацијент упозна неке од функција сопственог тело и ум, да схвати на који начин оно реагује у различитим ситуацијама и да научи да их контролише. Према томе кад иофидбек терапијом то савлада омна постиже значајно унапређује здравље и ефикасност уклањају тегобе. Наиме када је особа под утицајем стреса, њени унутрашњи процеси као што је нпр. крвни притисак постају вема активни (осцилирајући). У таквим условима особа вођена биофидбек терапеутом може научити како смањити крвни притисак техником релаксације и менталним вежбама. Када се особа успешно опусти и снизи крвни притисак, повратни биофидбек сигнали показују да је пацијент у томе успео, што делује као охрабрење и потврда његовог континуираног напора.

Научници и даље не могу тачно да објасне како функционише биофидбек, иако постоји бар један општа карактеристика да биофидбек користи већина људи који имају проблеме изазване стресома. Из тог разлога, многи оистраживачи верују да је релаксација у основи успеха биофидбек терапије.

Циљеви биофидбек терапије[уреди]

Како током читавог живота човек учи из повратних информација, које га усмеравају како и на који начин нешто да ради тако и биофидбек терапија има за циљ да се особа са одређеним тегобама научи да контролише нарушене процесе који су под контролом воље, чак и она када она није способна да артикулише како је стекла то знање, и на тај начин устаљени образац функционисања замени новим, жељеним и адекватним.[3]

Како се ове активности могу регистровати електродама и бележити на папиру, односно евалуирати на монитору, могу се користитити за праћење одређених функција у организму, и израду плана наредних биофидбек третмана у циљу постизања оптималних резултата, или се презентују пецијенту (родитељу ако се ради о дететету).

Монитор корисник представља неку врсту повратних информација о унутрашњим процесима у његовом телу, тако да онда та особа може научити како користити те информације да преузме контролу над тим „невољним процесима”.

Ефикасност терапије биофеедбацк је још већа у комбинацији са другим техникама релаксације и когнитивне терапије. Посебно је утврђена ефикасност у лечењу многих поремећаја повезаних са стресом.

Добре стране

Неке од главних предности биофеедбек терапије су:

  • Смањивање или потпуна елиминација лекова у терапији
  • Подршка пацијенту у ситуацијама када лекови не помажу
  • Ставља пацијента у позицију да управља сопственим лечењем, пратите свој напредак и учење
  • Смањење трошкова лечења
  • Нема нежељених ефеката

Начин рада[уреди]

Фотоплетизмограф, са сензором за прст за биофидбек тренинг
Биофидбег програм у терапији посттрауматског стресног поремећаја

У биофидбек терапији примењују се разне технике, али основна је она која се зансива на спајању GSR уређаја на врх прста пацијента. Тако се мери главански отпор коже или количина излученог зноја у минути. Што је пацијент више напет више је зноја на кожи. Како се пацијент смирује, зноја има све мање

Електроде које се стављају на кожу су спојене са уређајем који претвара електричне величине у облик погодан за праћење, као што су светлосни или звучни сигнали. При раду уређај се може подесити тако да је звук умереног интензитета у почетку терапије. Како уређај открива више зноја, већа је напетост пацијента, а звук постаје гласнији. Ако се особа смири она се мање зноји, звук постаје тиши и коначно нестаје.

Током третмана обично се особи повезаној са уређајем за биофидбек каже да покуша снагом воље да искључи звук или светлост. Како особа нема идеју шта да ради, он или она ће почети са експериментисањем како би зауставили „узнемирујући звук”. Ако пацијент нпр. напне своје мишиће, схватиће да је звук постао гласнији, као и да звук постаје тиши када се смири и опусти мишиће. Тако се након више покушаја особа смири, а звук не нестаје сасвим, већ постаје све тиши.

Пацијенту се саветује да потом почне да се доводи у различита стања ума за које верује да ће њима постићи циљ. При томе треба имати у виду постоји кашњење од неколико секунди између сензације и звука, јер је потребно дуже време да се зној појави на кожи, што ће омогућити пацијенту да довољно рано сазна да ли уређај реагује на оно што жели. Пацијент потом покушава другим стањем ума, замишљајући различите сцене, људе, боје, да измени звучни сигнал. У тим покушајима пацијент одједном открива да је звук нестао, и почне да ментално проучава како је дошао у то стање. И обично у том истраживању пацијент успева да поново себе доводе у то стање.

Терапеут ће потом подесити уређај на већу осетљивост. Другим речима, звук ће се чути када се открију мање количине зноја.

Након неколико терапија пацијенти ће вероватно научити како да контролише стрес и процес се наставља све док се не постигне задовољавајући ниво опуштања. Једном када особа разуме како да то уради уз помоћ уређаја, он може да пронађе начин и да научну радњу уз помоћ технике биофидбека оствари и без уређаја.

Иста техника може се користити за учење неке особе како да загреје руке (нпр када жели да научи како да контролишу мигрену). У овом случају, уместо мерења знојења, мери се телесна температура коже. Особа током третмана треба да замишља нешто за шта сматра да јој помаже у купирању мигреничног напада. Кроз праксу је утврђено да неки људи током биофидбек тренинга не само да могу повећати телесну температуру једне руке, већ такође могу учинити да један део длана постане топлији од суседног.

Трајање и број терапија[уреди]

Биофидбек терапија обично траје 40—60 минута. Број недељних терапија и трајање тренинга зависе од стања пацијента и напретка који се остварује током тренинага. По правилу, терапија не би требало траје дуже од 15 третмана.

Најважнији део тренинга је да се пацијент научи како да све све сазнајне поступке примени у свакодневном животу без помоћи биофидбек уређаја.

Намена и индикације[уреди]

Биофидбек се користи у медицини, спорту и психологији за:

  • дијагнозу здравствених пробелема
  • лечење здравствених пробелема
  • здравственој едукацији
  • спортској медицини (едукација и лечење спортиста(
  • психотерапији
Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Биофидбек је ефикасна метода терапије за многа стања али се примарно користи код следећих стања и болести:

Поремећаји понашања Анксиозност, депресија, фобије, паника, неки су од болести код којих се може применити биофидбек терапија.

Међу ове поремећаје спадају и оремећаји школских вештина: учења, читања, писња, говора (муцање). При томе треба истаћи да се комбиновањем биофидбек методе са дефектолошким третманом код Неки поремећаји најбоље постиже жељени циљ, односно свеобухватна промена у школским вештинама.

Мигрена [4][5]
Инконтиненција Једна од индикација за биофидбек терапију је уринарна и фекална инконтиненција која се спроводи кроз девет сеанси у трајању од 40 до 60 минута, под контролом обучене медицинске сестре у периоду од три до шест месеци.[6]

Једна студија показала је то биофидбек побољшава функцију мокраћне бешике и смањује симптоме уринарне инконтиненције у до 94 %.

Аутизам
Предменструални синдром (ПМС)
Несаница
Премор
Болести зависности
Гастеротестинални проблеми
Високи крвни притисак
Епилепсија
Посттрауматски стресни поремећај [7][8]

Извори[уреди]

  1. Legg, Tymothi. „What is biofeedback therapy and who can benefit?”. Medical News Todey. Приступљено 15. 3. 2018. 
  2. Krešimir Mudrovčić, Biofeedback Seminarski rad iz kolegija Sustav za praćenje i vođenje procesa Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za elektroničke sustave i obradbu informacija. Hrvatska. 2007.
  3. Biofeedback & relaxation therapy. (n.d.). Retrieved from www.mhni.com
  4. Mullaly, W.J., Hall, K., & Goldstein, R. (2009 November). Efficacy of biofeedback in the treatment of migraine and tension type headaches. Pain Physician (6) 1005-11.
  5. Odawara, M., Hashizume, M., Yosiuchi, K., Tsuboi, K. (2015, December 22). Real-Time Assessment of the Effect of Biofeedback Therapy with Migraine: A Pilot Study. International Journal of Behavioral Medicine (6):748-54.
  6. Vonthein, R., Heimeri, T., Schwander, T. Ziegler, A. (2013, November). Electrical stimulation and biofeedback for the treatment of fecal incontinence: a systematic review. International Journal of Colorectal Disease 28 1567.
  7. Lande, R.G., Williams, L.B., Francis, J.L., Gragnani, C., & Morin, M.L. (2010, December). Efficacy of biofeedback for post-traumatic stress disorder. Complementary Therapies in Medicine (6)256-9.
  8. Gapen, M., van der Kold, B.A., Hamlin, E., Hirshberg, L., Suvak, M., & Sinazzola, J. (2016, January 19). A pilot study of neurofeedback for chronic PTSD. Applied Psychophysiology Feedback. Retrieved from www.traumacenter.org

Литература[уреди]

  • Needham, R. & Davies, S.J. (2013, July 12). Use of the Grindcare device in the management of nocturnal bruxism. British Dental Journal.
  • Biofeedback therapy for Raynaud's disease symptoms. (2010, August 30). Retrieved from www.raynauds.org
  • Chiarioni, G., Nardo, A., Vantini, I., Romito, A., Whitehead, W.E. (2010, January 4). Biofeedback is superior to electrogalvanic stimulation and massage for treatment of levator ani syndrome. Gastroenterology. Retrieved from www.ncbi.nlm.nih.gov
  • Dedeepya, P., Nuvvula, S., Kamatham, R. Nirmala, S.V.S.G. (2014, April). Behavioural and physiological outcomes of biofeedback therapy on dental anxiety of children undergoing restorations: a randomised controlled trial. European Archives of Paedictric Dentistry 15 97-103. Retrieved from link.springer.com
  • Friel, P.N. (2007, June 12). EEG biofeedback in the treatment of attention deficit hyperactivity disorder. Alternative Medicine Review (2)(2):146-51.
  • Harkness, T. (2009, June). Professional issues: Psykinetics and biofeedback: Abhinav Bindra wins India's first-ever individual gold medal in Beijing Olympics. Applied Psychophysiology and biofeedback. Retrieved from www.aapb-biofeedback.com
  • Krystal, J. (2010, September 9). Biofeedback for your brain. Retrieved from www.elsevier.com
  • Liew, A. (2014). EEG biofeedback therapy for ADHD: A systematic review [abstract]. The BMJ. Retrieved from jnnp.bmj.com
  • Moss, D., & Kirk, L. (2004). Foreword: Evidence-Based Practice in Biofeedback and Neurofeedback. Retrieved from www.aapb.org
  • Preston, J.L., Brick, N., & Landi, N. (2013, November 1). Ultrasound biofeedback treatment for persisting childhood apraxia of speech. American Journal of Speech-Language Pathology. Retrieved from ajslp.pubs.asha.org
  • Shamilyan, T., Wyman, J., Bliss, D.Z., Kane, R., & Wilt, T.J. (2007). Prevention of Urinary and Fecal Incontinence in Adults. Agency for Healthcare Research and Quality. Retrieved from www.ncbi.nlm.nih.gov
  • University of Iowa. (2007, April 2) Biofeedback treats one type of chronic constipation [news release]. Retrieved from news-releases.uiowa.edu

Спољашње везе[уреди]