Болница Ернеста Бенета
| Назив | |
|---|---|
| Основана | |
| Земља оснивач |  Велика Британија |
| Управник | |
| Седиште |  Краљевина Србија |
| Престанак рада |
Болница Ернеста Бенета или мисија Британског Црвеног Крста - Удружење Амбулације Светог Џона у Врњачкој Бањи била је једна од неколико енглеских болница које су радиле у Србији у Првом светском рату, у време када су Србију истовремено преплавиле епидемија пегавог тифуса и десетине хиљада рањеника са битака на Церу и Колубари.
Предуслови[уреди | уреди извор]
Први светски рат започео је у Србији 1914. године, у тренутку када је земља била исцрпљена у претходна два балканска рата. И поред бројних потешкоћа те године Србија је извојевала, на Церу и Колубари, прве савезничке победе, уз велике материјалне и људске губитке изазване борбеним дејствима али и великим епидемијама заразних болести.
Схвативши тежину ситуацију у којој се Србија нашла њени савезници из иностранства су крајем 1914. године почели да шаљу велика помоћ у медицинском особљу, лековима, храни, новцу...
На стотине лекара, медицинских сестара и хуманитарних радника из земаља савезника и других пријатељских држава похрлило је у Србију из чисто хуманих побуда. До тада у историји, таква и у том обиму, хуманитарна помоћ нигде није била послата.
Међу савезницима била је и Велика Британија, једна од првих земаља савезница која је упутила добротворне медицинске мисије у Србију одмах по отпочињању Првог светског рата. Делатност ових мисија везана је, пре свега, за рад жена лекара и хирурга које су дале велики допринос Србији да се ублаже патње становништва и војске у ратним болницама и прихватилиштима за оболеле од заразних болести, пре свега од пегавог тифуса.[2]
Британске медицинске мисије издвајале су се по томе што је у њима био највећи број жена – лекара, медицинских сестара, болничарки, возача и административног особља. Најистакнутије међу њима биле су јединице Болница жена Шкотске (SWH) и јединице које је у Србију упутио и опремио Српски потпорни фонд (СПФ) у сарадњи са Бризанским Црвеним Крстом.[3]
Оснивање и рад[уреди | уреди извор]
С краја 1914 и током 1915 и 1916. године Врњачка Бања је постала велико прихватилиште рањеника који су лечени у привременим болницама енглеских медицинских мисија. Скоро истовремено у Врњачкој Бањи фебруара 1915. године основане се у две ратне болнице:[4]
- Болница Бери (11. фебруара)
- Хируршка болница британског Црвеног крста или болница Ернеста Бенета (15. фебрура).
Хируршку болницу британског Црвеног крста основао је и њом руководио капетан Ернест Натанијел Бенет, који је за ту намену у Врљачкој Бањи добио три виле:[5]
- Вилу Златибор, на Црквеном брду, која је била пример византијско-балканских кућа са уздигнутим доксатом, са типом зида у комбинацији редова тесаног камена и опеке са назначеним фугама, и у њој основао операциони блок са 72 постеље и анекс за изолацију
- Вилу Шумадија,
- Вилу Авала, која је била намењена за смештај реконвалесценти.
У сарадњи са болницом Бери, капетан Бенет је направио заједнички план о збрињавању рањеника и болесника оболелих од тифуса. У том циљу болница је пруредила очистила и дезинфиковала Државну кафану у Врњачкој Бањи, и у њој основала пријемну болницу. Поред ње је болничким креветима опремљено и неколико дрвених барака у које су смештани заразни болесници.
Тежиште у раду болнице било је поред збрињавања рањеник и рад на спровођењу противепидемијских мера. Ове мере обухватале су стриктно спровошење дезинфекције и дезинсекције (депедикулације или уништење вашки и искорењивање пегавца). Овом активношћу бавило се целокупно особље болнице заједно са придодатим ратним заробљеницима. Успешну релизацији дезинфекције и дезинсекције омогућавали су добри бањски услови а, пре свега, топла минерална вода, која је коришћена не само за купање болесника већ и за дезинфекцију великих размера. Захваљујући успешно спроведеним мерама контроле и дезинфекције одеће болесника, за кратко време спречена је опасност од ширења заразе која је запретила и болесницима ове и другим болницама у Врњачкој Бањи.
Признање[уреди | уреди извор]
У спомен човекољубљу британских жена – лекара и медицинских сестара, које су лечиле српске рањенике и болеснике у Врљчкој Бањи током Првог светсков рата, крај бивете извора „Слатина“ 1985. године подигнуто је скромно спомен обележје.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Bennett, Sir Ernest Nathaniel, (12 Dec. 1865–2 Feb. 1947), late Fellow of Hertford College, Oxford; JP Oxon; MP (Lab) Central Cardiff, 1929–31, and (Nat. Lab), 1931–45”. WHO'S WHO & WHO WAS WHO (на језику: енглески). doi:10.1093/ww/9780199540891.001.0001/ww-9780199540884-e-222505. Приступљено 2024-02-11.
- ^ Тиенховен А. Страхоте рата у Србији. Дневник ратног хирурга 1915. Београд: Утопија; 2005.
- ^ Кочић М. Стране медицинске мисије у Србији 1914–1915. године. Ин: Ваљевска болница 1914–1915. Ваљево: Српско лекарско друштво, Подружница Ваљево; 1992. п. 47–68
- ^ ЈОВАНОВИЋ Симић, Јелена, (2013) Врњачка Бања : музеј бањског лечења Врњачка Бања - Београд : Музеј науке и технике, Београд
- ^ а б Топаловић О., Трагом записа и успомена ,Врњачка Бања: Народна библиотека „Др Душан Радић“, 2009.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
