Борис Кривокапић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борис Кривокапић
Boris Krivokapić 2007.jpg
Борис Кривокапић
Датум рођења(1958-11-16)16. новембар 1958.(60 год.)
Место рођењаБеоград
ФНРЈ

Борис Кривокапић (Београд, 16. новембар 1958) редовни је професор на Универзитету Унион — Никола Тесла, Београд и професор на Правном факултету Самарског националног истраживачког универзитета „С. П. Корољов” (Самара, Русија). Инострани је члан Руске академије природних наука (РАЕН). Истакнути је стручњак за међународно јавно право и људска права.

Каријера[уреди]

Проф. др. Борис Кривокапић рођен је у Београду 16. новембра 1958. Дипломирао је (1979), магистрирао (1985) и докторирао (1988) на Правном факултету Универзитета у Београду.

У Институту за упоредно право прошао сва научна звања (1999. године изабран у звање научног саветника - еквивалент редовном професору универзитета).

Предавао на: Open University, Суботица (1993); Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, Босна и Херцеговина (2000—2006); Одељење Правног Факултета у Источном Сарајеву, Бијељина, Босна и Херцеговина (2001- 2006); Правни факултет Универзитета Синергија, Бијељина, Босна и Херцеговина (2006- 2007); Дипломатска академија Министарства иностраних послова СР Југославије одн. Министарства спољних послова Србије (2001, 2007, 2014-и даље); Правни факултет Универзитета у Београду (мастер студије, 2012); Факултет за право, јавну управу и администрацију, Мегатренд универзитет (2006-2015); Геоекономски факултет односно Факултет за међународну економију Мегатренд универзитет (2007-2015). Радио као есперт на више пројеката за владе и разна министарства Југославије/Србије, стране научне институте, Организацију за безбедност и сарадњи у Европи (ОЕБС), Савет Европе, Програм Уједињених нација за развој (УНДП), и др.

У периоду 2012—2014. проректор за науку на Мегатренд универзитету (Београд).

Редовни професор за предмете Међународно јавно право и Људска права, као и на предметима на мастер и докторским студијама.

Учествовао на више међународних конференција, симпозијума, семинара (као учесник и предавач), био на студијским боравцима и сл. у: Аустрији, Босни и Херцеговини, Великој Британији, Грчкој, Југославији, Јужној Кореји, Мађарској, Румунији, Русији, Србији, Совјетском Савезу, Шпанији, Танзанији, Француској, Хрватској.

Био је уредник 4 књиге, 1 зборника међународног значаја и главни уредник 2 врхунска научна часописа националног значаја («Страни правни живот», 1994-1998. и 2001-2007. и "Мегатренд ревија-Megatrend Review", 2012-2014).

Цитиран је више од 2.500 пута у 29 држава Европе, Америке и Азије.

По његовим уџбеницима (6 наслова) учи се на правним факулетитима 9 државних и приватних универзитета у 4 државе - Босни и Херцеговини, Русији, Србији и Црној Гори.

Радови:[уреди]

Објавио је 44 књиге, од којих 23 као једини аутор, а остале као као коаутор.

Објавио је и око 200 других научних радова, 4 превода страних устава и закона и др.

Радови проф. Кривокапића објављени су у 22 државе Европе, Америке и Азије (Немачка, Италија, Русија, Аустрија, Шпанија, Велика Британија, Пољска, Мађарска, Румунија, Словачка, САД, Канада, Јужна Кореја итд.).

Међу књигама чији је једини аутор, посебно се истичу:

  • Лексикон међународног права, Београд 1998, 566 стр.;
  • Заштита мањина: историјски развој, основна питања и заштита у оквиру УН, Београд 2004, 871 стр.;
  • Заштита мањина у регионалним оквирима и путем билатералних споразума, Београд 2004, 889 стр.;
  • Заштита мањина у националним порецима држава, Београд 2004, 921 стр.;
  • Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Београд 2010, 1190 стр.;
  • Актуелни проблеми међународног права, Београд 2011, 754 стр.;
  • Међународно јавно право, 3. изм. и доп. издање, Београд 2017, 927 стр.;
  • Мир и рат у међународним односима и праву , Београд 2010, 1074 стр.

Остале књиге чији је једини аутор:

  • Конзуларне конвенције СССР-а са другим земљама Варшавског уговора (Београд 1987, 131 стр.);
  • Контрола државне управе у Совјетском Савезу - домети перестројке (Београд 1988, 224 стр.);
  • НАТО агресија на Југославију - сила изнад права (Београд 1999, 162 стр.);
  • Положај етничких мањина у образовању (Београд 2000, 254 стр.);
  • Европска социјална повеља (Београд 2002, 120 стр.);
  • Службена употреба језика у међународном праву и новијем законодавству неких европских држава (Београд 2004, 405 стр.);
  • Мањине у међународном праву (Београд 2006, 278 стр.);
  • Међународно право: корени, развој, перспективе (Београд 2006, 279 стр.);
  • Међународно јавно право (Београд 2013, 535 стр.);
  • Међународно јавно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2014, 757 стр.);
  • Основи међународног права (Београд 2016, 325 стр.);
  • Увод у међународно право (Београд 2017, 464 стр.);
  • Проблемы современного международного права (Самара, Русија 2017, 328 стр.);
  • Mеждународное публичное право (Самара, Русија 2018, 598 стр.)
  • Увод у међународно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2018, 399 стр.);

Међу књигама чији је коаутор, важније од осталих су:

  • Право и право на употребу језика (Београд, 1990);
  • Југословенске мањине у суседним земљама и њихова права (Београд, 1992);
  • Аландска острва - пример успешне аутономије (Београд 2001);
  • International Law and the Interventionism in the "New World Order" (Madrid 2000);
  • Увод у право Финске (Београд, 2005);
  • Енциклопедија српског народа (Београд, 2008);
  • La toponomastica in Istria, Fiume e Dalmazia, Volume I, Profili giuridici (Venezia 2009);
  • Српско право и међународне судске институције, (Београд, 2009);
  • Међународна људска права, (Београд, 2010, 2013, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019);
  • Topographical Names and Protection of Linguistic Minorities, Peter Lang International Academic Publishers (Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien 2011);
  • The Hague Tribunal Between Law and Politics, (Belgrade, 2013);
  • Европейское измерение 2016 (Москва 2016):
  • Увод у право Русије (Београд 2017):
  • Употреба силе у међународним односима (Београд 2018): итд.

Његове књиге налазе се у јавним библиотекама у више од 20 држава, на разним континентима. Поред осталог, 12 наслова је у Конгресној библиотеци САД.

Преглед најважнијих радова: [1]

Награде и признања[уреди]

1996. г. - Признање Института за упоредно право, поводом 40 година Института; 2004. г. – Награда категорије А1 Министарства науке и животне средине Републике Србије за изузетне научне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма основних истраживања за период 2002-03. г.; 2006. г. – Награда «Професор Борислав Т. Благојевић» за најбоље дело у области упоредног и европског права обвављено у Србији и Црној Гори у периоду 2004-2005. г.; 2011. г. – Награда «Најбољи аутор“ за 2011. годину, „Службени гласник, Београд;

Борилачке вештине[уреди]

Борилачким вештинама се бави од 1974. Носилац велемајсторских и високих мајсторских звања у неколико борилачких вештина. Поред осталог, један од оснивача теквондоа у Србији. Био је петоструки првак Југославије и Србије у теквондоу у формама и вицешампион Србије у борбама; оснивач и дугогодишњи шеф стручног штаба одн. главни тренер Теквондо клуба „Црвена звезда“ (1994-2002); својевремено један од најуспешнјих српских тренера (6 екипних титула првака Југославије, 5 екипних титула првака Србије, 2 појединачна првака Балкана, преко 70 појединачних титула првака државе итд.); члан Извршног одбора Балканске теквондо уније. Оснивач свеобухватне борилачке вештине Hapkikwan.[2] Носилац је црног појаса 10 дан, члан неколико кућа славних.[3] [4] [5] [6] [7]

Референце[уреди]

  1. ^ http://fpjub.megatrend.edu.rs/data/B.Krivokapic%20CV%20i%20spisak%20radova%2022.2.2015..pdf
  2. ^ Home
  3. ^ „Honorable Mebers of IMAA”. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2013. Приступљено 13. 02. 2013. 
  4. ^ 10 Dan - AJJIF GLOBAL - WORLD JU-JITSU GOVERNING BODY
  5. ^ „www.i-maa.com[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2013. Приступљено 13. 02. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ Martial Arts Health & Fitness Association e.V
  7. ^ „RECOGNIZED STYLES - sokeship's JimdoPage![[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 04. 11. 2014. Приступљено 04. 11. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди]

  • Институт за упоредно право - Првих 50 година, Београд 2006, стр. 26-28.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 550.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Српски Who is Who 2011-2013, Завод за уџбенике, Београд 2013, стр. 388.