Борис Кривокапић

Борис Кривокапић
Борис Кривокапић
Лични подаци
Датум рођења	(1958-11-16)16. новембар 1958.
Место рођења	Београд, ФНРЈ

Борис Кривокапић (Београд, 16. новембар 1958) српски је универзитетски професор и правник. Он је редовни професор на Универзитету MБ, Београд и професор на Правном факултету Самарског националног истраживачког универзитета „С. П. Корољов” (Самара, Русија). Инострани је члан Руске академије природних наука (РАЕН, Одељење за социо-економска и правна питања). Истакнути је стручњак за међународно јавно право и људска права.

Каријера

Проф. др. Борис Кривокапић рођен је у Београду 16. новембра 1958. године. Дипломирао је (1979), магистрирао (1985) и докторирао (1988) на Правном факултету Универзитета у Београду.

У Институту за упоредно право прошао је сва научна звања (1999. године изабран у звање научног саветника — еквивалент редовном професору универзитета).

Предавао је на: Open University, Суботица (1993); Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, Босна и Херцеговина (2000—2006); одељењу Правног Факултета у Источном Сарајеву, Бијељина, Босна и Херцеговина (2001—2006); Правном факултету Универзитета Синергија, Бијељина, Босна и Херцеговина (2006—2007); Дипломатској академији Министарства иностраних послова СР Југославије одн. Министарства спољних послова Србије (2001, 2007, 2014-2020); Правном факултету Универзитета у Београду (мастер студије, 2012); Факултету за право, јавну управу и администрацију, Мегатренд универзитет (2006—2015); Геоекономском факултету односно Факултет за међународну економију Мегатренд универзитет (2007—2015), Пословном и правном факултету Универзитета Унион - Никола Тесла (2015-2020), Факултету безбедности Универзитета у Београду (2023).

Запослен је на Пословном и правном факултету Универзитета "МБ" у Београду (од 2020) и предаје на Правном факултету Самарског националног универзитета (Самара, Русија, од 2016). Редовни је професор за предмете Међународно јавно право и Људска права, као и на предметима на мастер и докторским студијама.

Радио је као есперт на више пројеката за владе и разна министарства Југославије/Србије, стране научне институте, Организацију за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС), Савет Европе, Програм Уједињених нација за развој (УНДП), и др.

У периоду 2012—2014. био је проректор за науку на Мегатренд универзитету (Београд).

Учествовао на више међународних конференција, симпозијума, семинара (као учесник и предавач), био на студијским боравцима и сл. у: Аустрији, Босни и Херцеговини, Великој Британији, Грчкој, Југославији, Јужној Кореји, Мађарској, Румунији, Русији, Србији, Совјетском Савезу, Шпанији, Танзанији, Француској, Хрватској.

Био је уредник 4 књиге, 1 зборника међународног значаја и главни уредник 2 научна часописа националног значаја („Страни правни живот”, 1994—1998. и 2001—2007. и „Мегатренд ревија-Megatrend Review”, 2012—2014). Цитиран је више од 3.200 пута у 30 држава Европе, Америке и Азије. По његовим уџбеницима (10 наслова) учи се на правним факулетитима 9 државних и приватних универзитета у 4 државе — Босни и Херцеговини, Русији, Србији и Црној Гори.

Борилачке вештине

Борилачким вештинама се бави од 1974. године. Носилац је велемајсторских и високих мајсторских звања у неколико борилачких вештина. Између осталог, један је од оснивача теквондоа у Србији. Био је петоструки првак Југославије и Србије у теквондоу у формама и вицешампион Србије у борбама; оснивач и дугогодишњи шеф стручног штаба одн. главни тренер Теквондо клуба „Црвена звезда” у време његових највећих успеха (1994—2002); својевремено је био један од најуспешнијих српских тренера (6 екипних титула првака Југославије, 5 екипних титула првака Србије, 2 појединачна првака Балкана, преко 70 појединачних титула првака државе итд.); члан Извршног одбора Балканске теквондо уније.

Оснивач је свеобухватне борилачке вештине хапкикван која је један од признатих стилова корејског хапкидоа. Носилац је црног појаса 10 дан хапкиквана итд, члан је неколико кућа славних. Један од неколицине људи изван саме Кореје који у Корејској хапкидо федерацији (најстарија, највећа и најпрестижнија хапкидо организацији на свету) има звање велемајстора, 8. дан.

Потпредседник је Европске Хапкидо уније (European Hapkido Union) и једини представник за Србију низа водећих међународних савеза, међу којима и Корејске Хапкидо Федерације (Korea Hapkido Federation, Јужна Кореја), Корејске Хапкидо Асоциације (Hanmijok Hapkido Association, Јужна Кореја & САД), Светске уније борилачких вештина (World Martial Arts Union, Јужна Кореја), Међународне Хошинкидо Хапкидо Федерације (International Hoshinkido Hapkido Federation, Канада & Јужна Кореја), Хапкидо Јунајтед (Hapkido United, САД), Светске Хапкидо Уније (World Union Hapkido, САД), Светске Федерације Корејских Борилачких Вештина (World Musul Kwan Federation, САД), Америчке Ђе Му Кван Асоциације (American Jae Mu Kwan Association, САД) итд.

Награде и признања

• 1996 — Признање Института за упоредно право, поводом 40 година Института
• 2004 — Награда категорије А1 Министарства науке и животне средине Републике Србије за изузетне научне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма основних истраживања за период 2002—03.
• 2006 — Награда „Професор Борислав Т. Благојевић” за најбоље дело у области упоредног и европског права обвављено у Србији и Црној Гори у периоду 2004—2005.
• 2011 — Награда „Најбољи аутор” за 2011. годину, „Службени гласник”, Београд
• 2023 — Зхвалница ректора Самарског националног универзитета „С. П. Корољов”, Самара, Русија

Радови

Објавио је 49 књига, од којих 27 као једини аутор и 22 као коаутор. Објавио је и око 250 других научних радова, 4 превода страних устава и закона и др. Радови проф. Кривокапића објављени су у 23 државе Европе, Америке и Азије (Немачка, Италија, Русија, Аустрија, Шпанија, Велика Британија, Пољска, Мађарска, Румунија, Словачка, САД, Канада, Јужна Кореја, Украјина итд.). Радови су објављени на 6 језика: српском (српскохрватском), енглеском, француском, руском, корејском и мађарском.

Међу књигама чији је једини аутор, посебно се истичу:

• Лексикон међународног права, Београд 1998, 566 стр.
• Заштита мањина: историјски развој, основна питања и заштита у оквиру УН, Београд 2004, 871 стр.
• Заштита мањина у регионалним оквирима и путем билатералних споразума, Београд 2004, 889 стр.
• Заштита мањина у националним порецима држава, Београд 2004, 921 стр.
• Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Београд 2010, 1190 стр.
• Актуелни проблеми међународног права, Београд 2011, 754 стр.
• Међународно јавно право, 3. изм. и доп. издање, Београд 2017, 927 стр.
• Мир и рат у међународним односима и праву , Београд 2010, 1074 стр.
• Мирное разрешение международных споров, Самарский национальный исследовательский университет имени академика С. П. Королева, Самара (Русија), 591 стр.
• Международное право в период вооруженных конфликтов, Самарский национальный исследовательский университет имени академика С. П. Королева, Самара (Русија) 2021, 834 стр.
• Рат и право: Теорија и пракса отужаних сукоба и међународно право', Академија наука и уметности Републике Српске (Бања Лука), Удружење правника Републике Српске (Бања Лука), Факултет безбедности (Београд), Бања Лука 2023, 1.552 стр.

Остале књиге чији је једини аутор:

• Конзуларне конвенције СССР-а са другим земљама Варшавског уговора (Београд 1987, 131 стр.)
• Контрола државне управе у Совјетском Савезу - домети перестројке (Београд 1988, 224 стр.)
• НАТО агресија на Југославију - сила изнад права (Београд 1999, 162 стр.)
• Положај етничких мањина у образовању (Београд 2000, 254 стр.)
• Европска социјална повеља (Београд 2002, 120 стр.)
• Службена употреба језика у међународном праву и новијем законодавству неких европских држава (Београд 2004, 405 стр.)
• Мањине у међународном праву (Београд 2006, 278 стр.)
• Међународно право: корени, развој, перспективе (Београд 2006, 279 стр.)
• Међународно јавно право (Београд 2013, 535 стр.)
• Међународно јавно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2014, 757 стр.)
• Основи међународног права (Београд 2016, 325 стр.)
• Увод у међународно право (Београд 2017, 464 стр.)
• Проблемы современного международного права (Самара, Русија 2017, 328 стр.)
• Mеждународное публичное право (Самара, Русија 2018, 598 стр.)
• Увод у међународно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2018, 399 стр.)

Међу књигама чији је коаутор, важније од осталих су:

• Право и право на употребу језика (Београд, 1990)
• Југословенске мањине у суседним земљама и њихова права (Београд, 1992)
• Аландска острва - пример успешне аутономије (Београд 2001)
• International Law and the Interventionism in the "New World Order" (Madrid 2000)
• Увод у право Финске (Београд, 2005)
• Енциклопедија српског народа (Београд, 2008)
• La toponomastica in Istria, Fiume e Dalmazia, Volume I, Profili giuridici (Venezia 2009)
• Српско право и међународне судске институције, (Београд, 2009)
• Међународна људска права, (Београд, 2010, 2013, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019)
• Topographical Names and Protection of Linguistic Minorities, Peter Lang International Academic Publishers (Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien 2011)
• The Hague Tribunal Between Law and Politics, (Belgrade, 2013)
• Европейское измерение 2016 (Москва 2016)
• Увод у право Русије (Београд 2017)
• Употреба силе у међународним односима (Београд 2018)

Његове књиге налазе се у јавним библиотекама у више од 20 држава, на разним континентима. Поред осталог, 12 наслова је у Конгресној библиотеци САД.

Литература

• Институт за упоредно право - Првих 50 година, Београд 2006, стр. 26-28.
• “Борис Кривокапић”, одредница у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 550.
• “Борис Кривокапић”, одредница у: Српски Who is Who 2011-2013, Завод за уџбенике, Београд 2013, стр. 388.