Борис Кривокапић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борис Кривокапић
Boris Krivokapić 2007.jpg
Борис Кривокапић
Датум рођења (1958-11-16)16. новембар 1958.(59 год.)
Место рођења Београд
ФНРЈ

Борис Кривокапић (Београд, 16. новембар 1958) редовни је професор на Универзитету Унион — Никола Тесла, Београд. Гостујући је професор на Правном факултету Самарског националног истраживачког универзитета „С. П. Корољов” (Самара, Русија). Члан је Руске академије природних наука (РАЕН). Истакнути је стручњак за међународно јавно право и људска права.

Каријера[уреди]

Проф. др. Борис Кривокапић рођен је у Београду 16. новембра 1958. Дипломирао је (1979), магистрирао (1985) и докторирао (1988) на Правном факултету Универзитета у Београду.

У Институту за упоредно право прошао сва научна звања (1999. године изабран у звање научног саветника - еквивалент редовном професору универзитета).

Предавао на: Open University, Суботица (1993); Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, Босна и Херцеговина (2000—2006); Одељење Правног Факултета у Источном Сарајеву, Бијељина, Босна и Херцеговина (2001- 2006); Правни факултет Универзитета Синергија, Бијељина, Босна и Херцеговина (2006- 2007); Дипломатска академија Министарства иностраних послова СР Југославије одн. Министарства иностраних послова Србије (2001, 2007, 2014-2017); Правни факултет Универзитета у Београду (мастер студије, 2012); Факултет за право, јавну управу и администрацију, Мегатренд универзитет (2006-2015); Геоекономски факултет односно Факултет за међународну економију Мегатренд универзитет (2007-2015). Радио као есперт на више пројеката за владе и разна министарства Југославије/Србије, стране научне институте, Организацију за безбедност и сарадњи у Европи (ОЕБС), Савет Европе, Програм Уједињених нација за зарвој (УНДП), и др.

У периоду 2012—2014. проректор за науку на Мегатренд универзитету (Београд).

Редовни професор за предмете Међународно јавно право и Људска права, као и на предметима на мастер и докторским студијама.

Учествовао на више међународних конференција, симпозијума, семинара (као учесник и предавач), био на студијским боравцима и сл. у: Аустрији, Босни и Херцеговини, Великој Британији, Грчкој, Југославији, Јужној Кореји, Мађарској, Румунији, Русији, Србији, Совјетском Савезу, Шпанији, Танзанији, Француској, Хрватској.

Био је уредник 4 књиге и главни уредник 2 врхунска научна часописа националног значаја («Страни правни живот», 1994-1998. и 2001-2007. и "Мегатренд ревија-Megatrend Review", 2012-2014).

Цитиран је више од 2.000 пута у 28 држава Европе, Америке и Азије.

По његовим уџбеницима (6 наслова) учи се на правним факулетитима 9 државних и приватних универзитета у 4 државе - Босни и Херцеговини, Русији, Србији и Црној Гори.

Радови:[уреди]

Објавио је 44 књиге, од којих 23 као самосталан аутор, а остале као као коаутор (од тога уредник 4 књиге).

Објавио је и око 200 других научних радова, 4 превода страних устава и закона и др.

Радови проф. Кривокапића објављени су у 22 државе Европе, Америке и Азије (Немачка, Италија, Русија, Аустрија, Шпанија, Велика Британија, Пољска, Мађарска, Румунија, Словачка, САД, Канада, Јужна Кореја итд.).

Међу књигама чији је једини аутор, посебно се истичу:

  • Лексикон међународног права, Београд 1998, 566 стр.;
  • Заштита мањина: историјски развој, основна питања и заштита у оквиру УН, Београд 2004, 871 стр.;
  • Заштита мањина у регионалним оквирима и путем билатералних споразума, Београд 2004, 889 стр.;
  • Заштита мањина у националним порецима држава, Београд 2004, 921 стр.;
  • Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Београд 2010, 1190 стр.;
  • Актуелни проблеми међународног права, Београд 2011, 754 стр.;
  • Међународно јавно право, 3. изм. и доп. издање, Београд 2017, 927 стр.;
  • Мир и рат у међународним односима и праву , Београд 2010, 1074 стр.

Остале књиге чији је једини аутор:

  • Конзуларне конвенције СССР-а са другим земљама Варшавског уговора (Београд 1987, 131 стр.);
  • Контрола државне управе у Совјетском Савезу - домети перестројке (Београд 1988, 224 стр.);
  • НАТО агресија на Југославију - сила изнад права (Београд 1999, 162 стр.);
  • Положај етничких мањина у образовању (Београд 2000, 254 стр.);
  • Европска социјална повеља (Београд 2002, 120 стр.);
  • Службена употреба језика у међународном праву и новијем законодавству неких европских држава (Београд 2004, 405 стр.);
  • Мањине у међународном праву (Београд 2006, 278 стр.);
  • Међународно право: корени, развој, перспективе (Београд 2006, 279 стр.);
  • Међународно јавно право (Београд 2013, 535 стр.);
  • Међународно јавно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2014, 757 стр.);
  • Основи међународног права (Београд 2016, 325 стр.);
  • Увод у међународно право (Београд 2017, 464 стр.);
  • Проблемы современного международного права (Самара, Русија 2017, 328 стр.);
  • Mеждународное публичное право (Самара, Русија 2018, 598 стр.)
  • Увод у међународно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2018, 399 стр.);

Међу књигама чији је коаутор, важније од осталих су:

  • Право и право на употребу језика (Београд, 1990);
  • Југословенске мањине у суседним земљама и њихова права (Београд, 1992);
  • Аландска острва - пример успешне аутономије (Београд 2001);
  • International Law and the Interventionism in the "New World Order" (Madrid 2000);
  • Увод у право Финске (Београд, 2005);
  • Енциклопедија српског народа (Београд, 2008);
  • La toponomastica in Istria, Fiume e Dalmazia, Volume I, Profili giuridici (Venezia 2009);
  • Српско право и међународне судске институције, (Београд, 2009);
  • Међународна људска права, (Београд, 2010, 2013, 2014, 2016, 2017, 2018);
  • Topographical Names and Protection of Linguistic Minorities, Peter Lang International Academic Publishers (Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien 2011);
  • The Hague Tribunal Between Law and Politics, (Belgrade, 2013);
  • Европейское измерение 2016 (Москва 2016): итд.

Његове књиге налазе се у јавним библиотекама у више од 20 држава, на разним континентима. Поред осталог, 12 наслова је у Конгресној библиотеци САД.

Преглед најважнијих радова: [1]

Награде и признања[уреди]

1996. г. - Признање Института за упоредно право, поводом 40 година Института; 2004. г. – Награда категорије А1 Министарства науке и животне средине Републике Србије за изузетне научне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма основних истраживања за период 2002-03. г.; 2006. г. – Награда «Професор Борислав Т. Благојевић» за најбоље дело у области упоредног и европског права обвављено у Србији и Црној Гори у периоду 2004-2005. г.; 2011. г. – Награда «Најбољи аутор“ за 2011. годину, „Службени гласник, Београд;

Борилачке вештине[уреди]

Борилачким вештинама се бави од 1974. Носилац велемајсторских и високих мајсторских звања у неколико борилачких вештина. Поред осталог, један од оснивача теквондоа у Србији. У млађим данима у теквондоу петоструки првак Југославије и Србије у формама и вицешампион Србије у борбама; оснивач и дугогодишњи шеф стручног штаба одн. главни тренер Теквондо клуба „Црвена звезда“ (1994-2002); својевремено један од најуспешнјих српских тренера (6 екипних титула првака Југославије, 5 екипних титула првака Србије, 2 појединачна првака Балкана, преко 70 појединачних титула првака државе итд.). Оснивач свеобухватне борилачке вештине Hapkikwan.[2] Носилац је црног појаса 10 дан, члан неколико кућа славних.[3] [4] [5] [6] [7]

Референце[уреди]

  1. ^ http://fpjub.megatrend.edu.rs/data/B.Krivokapic%20CV%20i%20spisak%20radova%2022.2.2015..pdf
  2. ^ Home
  3. ^ „Honorable Mebers of IMAA”. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2013. Приступљено 13. 02. 2013. 
  4. ^ 10 Dan - AJJIF GLOBAL - WORLD JU-JITSU GOVERNING BODY
  5. ^ „www.i-maa.com[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2013. Приступљено 13. 02. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ Martial Arts Health & Fitness Association e.V
  7. ^ „RECOGNIZED STYLES - sokeship's JimdoPage![[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 04. 11. 2014. Приступљено 04. 11. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди]

  • Институт за упоредно право - Првих 50 година, Београд 2006, стр. 26-28.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 550.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Српски Who is Who 2011-2013, Завод за уџбенике, Београд 2013, стр. 388.