Борђош

С Википедије, слободне енциклопедије

Борђош је археолошко налазиште на некадашњем плодном острву Тисе у близини Новог Бечеја.[1] У питању је насеље из каснонеолитског периода.[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Археолошка истраживања на локалитету Борђош отпочела су 2014. године у организацији Музеја Војводине уз учешће Института за праисторију и рану историју Кристијан Албрехт Универзитета у Килу (Немачка). Мултидисциплинарни тим, осим археолога, чинили су археоботаничари, археозоолози, геоморфолози, геофизичари, педолози и други стручњаци.

Ископавања су утврдила постојање насеља из каснонеолитског периода на површини од 40 ha. У широј области овог налазишта констатовани су трагови живота од старијег неолита до средњег века, али је пажња истраживача усмерена на насеље у којем су пре 7.000 година живели становници потиске културе који су одржавали живе контакте са становницима насеља винчанске културе на југу.[1] Свеобухватном геомагнетном проспекцијом установљено је да је ово насеље било оивичено системом ровова, а спољни систем одбране чинио је бедем са седам капија. Археолошким рекогносцирањима у непосредној близини Борђоша откривена су 23 локалитета из различитих периода. Један од њих је и локалитет Пречка који припада старчевачкој култури.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Истраживања археолошког локалитета Борђош”. 
  2. ^ а б Споменица Музеја Војводине 1847-1947-2017. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 39. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]