Тиса

За друге употребе, погледајте Тиса (вишезначна одредница).

Тиса
Тиса код Рахива, Украјина
Мапа Тисе и дела Дунава
Опште информације
Дужина	965 km
Басен	156.087 km2
Пр. проток	796 ​m3⁄s
Слив	Црноморски
Водоток
Извор	спајањем Беле и Црне Тисе на Карпатима, Украјина
В. извора	2.020 m
Ушће	Дунав
Географске карактеристике
Држава/е	Украјина Румунија Словачка Мађарска Србија
Притоке	Vișeu River, Iza River, Самош, Кереш, Мориш, Красна, Teresva, Tereblya, Рика, Borzsa, Бодрог, Зађва, Bila Tysa, Чик, Tur River, Златица, Шајо, Бегеј, Батар, Јегричка, Киреш, Kosivska River, Săpânța River, Baia River, Bicu River, Sarasău River, Valea Hotarului River, Valea Iepei River, Șaroș River, Șugătag River
Река на Викимедијиној остави

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km². У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

Регулација тока

У планинском делу тока, Тиса је бистра и брза река. Недостатак језера у областима Карпата утиче на то да су варијације нивоа воде у Тиси изузетно велике, са типично три годишња поплавна периода. Ако се висок ниво воде у Тиси поклопи са сличном ситуацијом у Дунаву, Тиса надире узводно, што изазива велике поплаве. Таква ситуација је разорила Сегедин пролећа 1879.

Између 1846. и 1880, аустријске и аустроугарске власти су организовале регулацију тока реке Тисе (мађ.: a Tisza szabályozása) и скратиле јој дужину за 450 km. Саграђени систем заштите од поплава је највећи у Европи. Данас постоји 3680 km канала који контролишу Тису.

Током 1980−их на Тиси је направљено велико вештачко језеро Тиса (мађ.: Tisza-tó) са намером да се помогне у регулацији тока и посебно поплава. Убрзо је ово језеро постало популарно туристичко одредиште Мађара, скоро као и језеро Балатон.

Еколошка катастрофа из 2000.

Загађена река Самош

Дана 30. јануара 2000, погон за прераду злата из Баја Маре, на северу Румуније, испустио је 100.000 m³ воде загађене цијанидом у реку Самош. Испуштање цијанида у Самош десило се услед топљења снега и подземних вода које су оштетиле акумулацију где је цијанид складиштен. Ово загађење се проширило даље низ реку Тису и уништило готово сав живи свет у реци. Загађење је стигло до Београда 14. фебруара 2000.

Поплава из 2006.

У априлу 2006. Тиса је достигла највиши водостај у историји (949 cm код Новог Кнежевца) и угрозила бројна насеља у својој околини, због чега је уведен ванредни ниво одбране.

Пловидбеност

Тиса је пловна у већем делу свог тока. Река је отворена за међународну пловидбу тек однедавно јер је Мађарска правила разлику између тзв. „државних река“ и „међународних река“, којом се дозвољавала или забрањивала пловидба страним бродовима. Након уласка Мађарске у ЕУ, ова подела је укинута и сада је свим пловилима дозвољено да плове Тисом.

Могућност пловидбе често одређују природни фактори. У време високог водостаја и суше најчешће Тиса није пловна.

Види још

• Дунав—Тиса—Дунав
• Списак река у Мађарској
• Списак река у Србији
• Тиски цвет
• Бисерно острво

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе

• Мапе река у Мађарској (језик: српски)
• Тиса на сајту backabanat.com (језик: српски)