Бошко Петровић (књижевник)
| Бошко Петровић | |
|---|---|
 Бошко Петровић, из Рукописног одељења Матице српске, фотограф Бранко Лучић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јануар 1915. |
| Место рођења | Велики Варадин,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 30. јун 2001. (86 год.) |
| Место смрти | Нови Сад,  Савезна Република Југославија |
Бошко Петровић (Велики Варадин, 7. јануар 1915 — Нови Сад, 30. јун 2001) је био српски романсијер и песник.
Биографија
Његова поезија је богата лирским елементима везаним за природу његове родне Војводине. У смислу модерности песничког израза ретки су његови искораци мимо патетике и везаног стиха. Највише је постигао у песмама неуједначене дужине стиха где се одваја од лирске фасцинације ка благо метафизичким идејама. Веома добро преводио песнике који су писали на немачком језику као што су Рилке, Брехт, Целан и остали. У прози највише постигао херметичним романом „Певач“ који је био у најужем избору за Нинову награду. Недавно је објављен у едицији Офф Нин издавача Завод за уџбенике и наставна средства. Исти издавач је штампао и његова вишетомна Сабрана дела.
Био је члан уредништва (1953—1964) и уредник Летописа Матице српске у периоду 1965-1969. године. До смрти је био почасни председник Матице српске у Новом Саду.[1] За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 21. марта 1974, а за редовног 7. маја 1981. године.
Референце
- ^ "Вести Матице српске", Нови Сад 1999. године
