Бранислав Ристивојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Др

Бранислав Ристивојевић
Др Бранислав Ристивојевић
Пуно имеБранислав Ристивојевић
Датум рођења(1972-10-10)10. октобар 1972.(51 год.)[1]
Место рођењаНови СадСФР Југославија

Бранислав Ристивојевић (Нови Сад, 10. октобар 1972) српски је универзитетски професор и правник. Ристивојевић је бивши декан и шеф катедре за кривично право Правног факултета Универзитета у Новом Саду.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду 1996. године, као студент генерације. Магистрирао је на Правном факултету у Новом Саду одбранивши рад с темом „Командна одговорност у међународном кривичном праву – одговорност за радње потчињеног“. Докторирао је одбранивши дисертацију „Злочини против човечности са гледишта кривичног права“ 2006. године на Правном факултету Универзитета у Београду.

За асистента-приправника за наставни предмет Кривично право изабран је 1997. године. За доцента је изабран 2007. године, а за ванредног професора 2012. године. Био је председник Комисије за признавање страних високошколских исправа и назива из надлежности Правног факултета, а од 2015. године налазио се на функцији продекана за финансије на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Бранислав Ристивојевић је 2018. године преузео је дужност декана Правног факултета у Новом Саду.

У два мандата је био саветник премијера за правна питања, народни посланик у Народној Скупштини Републике Србије, председник законодавног одбора Народне скупштине и председник одбора за правосуђе Народне скупштине.

Аутор је више од тридесет научних и стручних радова, као и четири монографије. Учесник је два међународна конгреса, по позиву: Рига (Летонија) 1997. и Атина (Грчка) 2000. године. Oд 2008. године обављао је функцију продекана за науку. Област његовог интересовања су: међународно кривично право, трговина људима.

Повереница за заштиту равноправности је током 2017 године против Ристивојевића поднела тужбу у парничном поступку за заштиту од дискриминације, због наводне дискриминације жена и ЛГБТ особа коју је Ристивојевић извршио путем објављеног електронског документа.[3] Апелациони суд у Новом Саду је пресудом одбио тужбени захтев Поверенице против Ристивојевића, која пресуда је потврђена у поступку по ревизији.[4]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]