Пређи на садржај

Бранко Лазић (редитељ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Лазић
Датум рођења1968.
Место рођењаСарајевоСФРЈ
СупружникСузана Лазић

Бранко Лазић (Сарајево, 1968) је редитељ и продуцент. Лазић је аутор великог броја документарних емисија и филмова. Од 2007. ради на Радио-телевизији Републике Српске.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Радио је као фото-репортер, сниматељ, редитељ, продуцент, шеф продукције и директор програма АТВ БЛ. Уредник је документарног програма Радио-телевизија Републике Српске. Живи у Бањој Луци.[2]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Пластични богови и огледало - документарни филм, 57′ (2025)
  • Отаџбина пјесника - документарни филм о Алекси Шантићу, 55′ (2025)
  • Живот је маскенбал - документарни филм о Душку Трифуновићу, 88′ (2023)
  • Мој Бранко не лаже - документарни филм о Бранку Ћопићу, 84 (2022) [3]
  • Три боје отаџбине - документарни серијал, 120′ (2022)
  • 90 година игре - документарни филм о Народном позоришту Републике Српске (2021)
  • Нема хероја без маске - документарни филм, 55′ (2020) [4]
  • Љепота крајности - документарни филм, 23′ (2018) [5]
  • Чаробњак из Мутња - документарни филм, 55′ (2018)
  • Посљедња вечера - документарни филм, 30′ (2017)
  • Јауци са Змијања - документарни филм, 12′ (2016)
  • Јадранка - документарни филм о Јадранки Стојаковић, 72′ (2015) [6]
  • Бити или не Иван Хити - документарни филм, 52′ (2015)
  • Жива глава и винкл - документарни филм, 22′ (2014) [7]
  • Бројеви - документарни филм, 40′ (2013)
  • Арие - документарни филм о Арие Ливне, 100′ (2012)
  • Била сам мала - документарни филм, 25′ (2010)
  • Добровољно умро - документарни филм, 30′ (2009)
  • Храм - документарни филм, 60′ (2009)
  • Тајне рата - документарни филм, 50′ (2007)
  • Школа живота - документарни филм, 17′ (2001)
  • Четири стиха за Божић - документарно играни есеј, 12′ (2000)
  • Није српски ћутати - документарни филм, 30′ (1999)
  • Свети камен - документарни филм, 15′ (1993)
  • Специјална награда Медијакулт за документарни филм Живот је маскенбал 2024. године; [8]
  • Награда за најбољи документарни филм на Јахорина филм фестивалу, за филм Бити или не Иван Хити 2016. године;
  • Награда за најбољи страни филм на фестивалу ФЕСТЕФ, Кучево, Србија, 2016. године за документарни филм Бити или не Иван Хити;
  • Награда публике за документарни филм Јадранка, ДОКУМФЕСТ, 2016. године;
  • Друга награда не фестивалу БАНЕФФ, Штокхолм, Шведска, 2016. године, за документарни филм Јадранка;
  • Златна буклија, Велика Плана, Србија 2009, 2010 и 2013. године;
  • Награда Бдење Јакова Орфелина, Бдење душе, Сремски Карловци 2013. године;
  • Гран-при Златни просјак, међународни ТВ фестивал, Кошице, Словачка 2011. године за филм Била сам мала; [9]
  • Бронзани витез, Москва, Русија 2011. године;
  • Гран-при Стећак Кнеза Павла, фестивал Први кадар, Сарајево 2011;

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сретеновић, Мирјана (8. 5. 2016). „Јадранка је носила мешавину Балкана и Јапана у себи”. Политика. Приступљено 15. 1. 2021. 
  2. ^ Predojević, Branislav. „Banjalučki režiser Branko Lazić: Čast je biti u filmu sa Igi Popom”. Srpska Info. Приступљено 15. 1. 2021. 
  3. ^ Nikolić, Bratislav (2023-03-31). „"Moj Branko ne laže": Za kraj 70. Martovskog festivala film o Branku Ćopiću”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2025-07-05. 
  4. ^ „14. ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ - ПРОГРАМ”. ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ. Приступљено 15. 1. 2021. 
  5. ^ „Nagrada za dokumentarni film ”Ljepota krajnosti. BL Portal. Приступљено 15. 1. 2021. 
  6. ^ „Beldocs 2016 – Branko Lazić najavljuje film o čuvenoj kantautorki: „Jadranka Stojaković je ostala pravo i neiskvareno djete bratstva i jedinstva. Filmski centar Srbije. Приступљено 15. 1. 2021. 
  7. ^ „Српски савремени кратки и документарни филм - Вашингтон 2015”. The Orfelin Circle. Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  8. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Бранку Лазићу награда "Медијакулт" за документарни филм о Душку Трифуновићу”. КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 2025-07-05. 
  9. ^ „GOLDEN BEGGAR WINNERS” (на језику: енг.). Архивирано из оригинала 16. 02. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Večeras premijera dokumentarnog filma "Nema heroja bez maske". N1. 30. 7. 2020. Приступљено 15. 1. 2021.