Бритиш ервејз
| |||||||
Основана | 1924. као Imperial Airways | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Флота | 233 | ||||||
Дестинације | 169 | ||||||
Седиште | Хармондсворт, Велика Британија | ||||||
Веб-сајт | britishairways |
Бритиш ервејз (енгл. British Airways) (IATA: BA, ICAO: BAW, SHT, XMS) је национална и највећа авио-компанија Уједињеног Краљевства. Авио-компанија је и такође пета по величини у Европи. Главне базе авио-компаније су на Лондонским аеродромима, Хитроу и Гетвик. Бритиш ервејз поседује дозволу Цивилне Авијацијске Компаније за летење, и тиме им је дозвољено да превозе путнике, пртљаг и пошту летелицама које имају 20 или више седишта.
Историја
[уреди | уреди извор]31. марта 1924, четири пионирске Британске авио-компаније: Инстон ер лајн, Хандлеј Пејџ транспорт, Даимлер ервејз (наследник АТ&Т) и Бритиш ер марин навигејшон - ујединили се и формирале Имериал ервејз, које је успоставио ред летења са Аустралијом и Африком.
У међувремену, пар мањих авио-компанија Уједињеног Краљевства су почеле са својим летовима. Оне су се 1935. ујединиле да формирају Бритиш ервејз, који је био у приватном власништву. Након владине оцене, Имериал ервејз и Бритиш ервејз су национализоване 1939. и основана је Британска Прекоокеанска Авио Корпорација (British Overseas Airways Corportation - BOAC). Након рата, BOAC је наставила са летовима, али није летела ка Јужној Америци - до ње је летео Британски јужноамерички авио-транспорт, који је поново уједињен са BOAC-ом 1949. године. На европским континенталним летовима и домаћим летовима је летела нова национализована компанија, Британски европски авио-транспорт (British European Airways-BEA), који је преузео све летове постојећих, независних авио-компанија у Уједињеном Краљевству.
1952., BOAC је помоћу летелице де Хавилан Комет летела до Јоханезбурга, и тиме преполовила претходно време трајања лета. Масовни настанак пакет-аранжмана је занчиопромене за авио-индустрију.BEA се нашла пред изазовом 1970. када је основан BEA Ертурс.1972. BOEC и BEA су уједињене у ново формиран Британски авио-транспортни одбор, са одвојеним авио-компанијама које су 1974. формирале Бритиш ервејз, под вођством Дејвида Николсона, који је председавао Британским авио-транспортним одбором. Бритиш ервејз, је упоредо са Ер Франсом, пустио у употребу први суперсонични авион на свету намењен путничким летовима у сарадњи са Конкордом у Јануару 1976. Приватизована је 1988. године.
Флота
[уреди | уреди извор]Тип | Укупно | Седишта | Дестинације | Напомена |
---|---|---|---|---|
Ербас А318-100 | 2 | 32 | ||
Ербас А319-100 | 44 | 132 | Из: LHR Европа и УК |
|
Ербас А320 | 48 | 149 150 156 |
Из: LHR и MAN Европа и УК |
|
Ербас А321 | 18 | 194 | Из: LHR Европа и УК |
|
Ербас А380 | 1 (12 поруџбина) |
469 (14/97/55/303) | Лос Анђелес, Хонгконг, Сингапур, Јоханезбург, Сан Франциско, Њујорк, Вашингтон | Улази у употребу крајем 2013. |
Боинг 737-400 | 19 | 147 | Из: LGW и MAN Европа и УК |
|
Боинг 747-400 | 55 | 291 (14/70/30/177) 360 (14/38/36/272) |
Из: LHR Азија, Аустралија, Северна Америка, Јужна Америка и Јужноафричка Република |
|
Боинг 767-300ЕР | 21 | 181 252 |
Из: LHR и MAN Северна Америка, Европа, Кариби, Африка |
|
Боинг 777-200 | 3 | 229 (14/48/40/127) | Из: LHR и LGW Блиски исток, Северна Америја, Источна Азија, Африка |
|
Боинг 777-200ЕР | 43 | 288 (48/24/216) 224 (14/48/40/122) |
Из: LHR Блиски исток, Кариби, Северна Америка, Источна Азија, Африка, Аустралија |
|
Боинг 777-300ЕР | 6 (+6 поруџбина) |
297 (14/56/44/183) 224 (14/48/40/122) |
||
Боинг 787-8 | 2 (6 поруџбина) |
183 (-/42/51/90) | Торонто, Њујорк | |
Боинг 787-9 | (16 поруџбина) | |||
Боинг 787-10 | (12 поруџбина) | |||
Укупно | 262 (51 поруџбина) |