Брускета
| Брускета | |
|---|---|
 | |
| Друго име | Брускете са салатом од парадајза, карамелизованим балзамико сирћетом и Грана Падано сиром |
| Врста јела | предјело |
| Регије или држава | Италија |
| Део националне кухиње | Италијанска кухиња |
| Температура сервирања | хладно |
| Главни састојци | хлеб, бели лук, маслиново уље |
| Варијације | парадајз, поврће, пасуљи, суво месо, сир |
Брускета (итал. bruschetta) је италијански антипасто тј. предјело који се састоји од препеченог хлеба често преливеног маслиновим уљем и сољу. Најчешће се сервира са преливима од парадајза, поврћа, пасуља, сувог меса и/или сира. У Италији се брускета често припрема на посебном роштиљу званом брустолина.
Врсте
[уреди | уреди извор]Популарна врста брускета је са парадајзом. Рецепт популаран ван Италије укључује босиљак, свеж парадајз, бели лук и моцарелу. Брускете се обично служе као ужина или предјело. У неким земљама, припремљени прелив се продаје као брускета.[1]
У региону Абруцо у Италији, служи се варијанта брускета прављена са саламом која се зове вентрицина. Вентрицина се прави од сировог свињског меса и зачина који одлеже у свињској бешици, а паста се наноси на отворене кришке хлеба које се понекад пеку на роштиљу.[2]
Јело је настало као начин коришћења хлеба који је устајао.[3]
Према Међународном кулинарском центру, термин брускета се понекад користи и за кростини и тосканско јело фетунта. У Тоскани се фетунта обично служи без прелива, посебно у новембру, да би се пробало прво уље у сезони.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Брускета је први пут документована на енглеском језику 1954. године у књизи Италијанска храна (Italian Food )британске куврице Елизабет Дејвид.[5] У књизи каже о да се „брускете једу са тек направљеним уљем“ у областима Тоскане и Умбрије које производе маслиново уље.[6]
Ваверли Рут и Марцела Хазан откриле су да брускета воде порекло до старог Рима. Према Рут, стари Римљани су звали брускете clustrum или crustulum. Натпис пронађен у сабињанском граду Cures документује да се кластрум делио људима заједно са мулсумом, врстом медоваче са вином, на важне празнике као што су Сатурналије.[7]Хазан наводи да је порекло брускета „вероватно старо колико и само маслиново уље“. У старом Риму, први укус маслиновог уља био је „вероватно на комаду хлеба натопљеним уљем који је могао бити натрљан белим луком“. У модерно доба, брускета је била главна понуда у траторијама као штедљива варијанта. Временом је стекла популарност и ушла у кухиње виших друштвених слојева.[8]
Међународни кулинарски центар датира брускете у средњи век, када су се надеви служили на хлебу уместо на тањирима.[9]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Именица bruschetta (множина bruschette) потиче од глагола bruscare на романеско дијалекту, што је еквивалент италијанској речи abbrustolire што значи наздравити, или пећи на угљу.[10]
У Сједињеним Државама, ова реч се понекад користи за припремљен прелив, који се продаје у теглама и обично на бази парадајза.[11]
-
Брускете са сецканим парадајзом и босиљком -
Брускете са маслиновим уљем и пршутом
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bruschetta Trio”. Oil and Vinegar company website. 2015. Архивирано из оригинала 2015-12-08. г. Приступљено 2015-12-05.
- ^ „bruschetta”. Hannah International Food. 2010. Архивирано из оригинала 2010-02-27. г. Приступљено 2010-01-05.
- ^ Mariani, John (1998). The Dictionary of Italian Food and Drink. New York: Broadway Books. стр. 45. ISBN 0767901290.
- ^ „Fettunta Toasted bread with olive oil”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2012.
- ^ Butterfield, Jeremy, ур. (2016). „bruschetta”. Fowler's Concise Dictionary of Modern English Usage (3 изд.). Oxford University Press. стр. 95. ISBN 978-0-19-966631-7.
- ^ David, Elizabeth (1989). „Eggs, cheese dishes, pizze, etc.”. Italian Food. Penguin Books. стр. 128. ISBN 978-0-140-27327-4.
- ^ Root, Waverley (1977). „III. Lazio”. The Food of Italy. Vintage Books. ISBN 0-394-72429-1.
- ^ Hazan, Marcella (1976). „Antipasti”. The Classic Italian Cookbook. Alfred A. Knopf. стр. 49. ISBN 0-394-40510-2.
- ^ International Culinary Center (2012). „Antipasti”. The Fundamental Techniques of Classic Italian Cuisine. Stewart, Tabori & Chang. стр. 40. ISBN 978-1-58479-990-0.
- ^ Ayto, John (2003). An A to Z of Food and Drink. Oxford: Oxford University Press. стр. 44. ISBN 0192803514.
- ^ Hartz-Seeley, Deborah S (21. 8. 2008). „The Toast Of Italy: Bruschetta South Florida Chefs Put Their Own Spin on Traditional Dish”. South Florida Sun-Sentinel. стр. E7. Архивирано из оригинала 2018-01-24. г.