Буњиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тикве на буњишту - на буњишту се најчешће одлаже органски отпад, па је ту и најплодније земљиште. Зато се, осим као симбол за нешто одбачено, јавља у народној традицији и као симбол плодности

Буњиште је архаична реч у српском и хрватском језику која означава ђубриште,[1] сметлиште,[2] место за бацање смеђа,[3] односно гомилу (органског отпада, гноја) на сеоском имању.[4]

Етимологија[уреди]

Реч буњиште има корен у италијанској речи bugna: кош, кошарица ≃ bugno: кошница.[5]

Остали облици речи могу бити буњак,[6] буниште, бунак[4]

Буњиште у традицији и култури[уреди]

Цар од царах мене је спремио
да облазим земљу свуколику,
да уредбу видим како стоји:
да се вуци не преједу меса;
да овчица која не занесе
своје руно у грм покрај пута;
да подстрижем што је предугачко,
да одлијем ђе је препунано;
да прегледам у младежи зубе
да се ружа у трн не изгуби,
да не гине бисер у буниште

Петар II Петровић Његош: Горски вијенац
(одломак из писма везира Селима)
[7]

У Неготинској крајини неки делови свадбеног обреда везани су управо за буњиште. Симболични значај ових обредних обичаја спада у домен магије и религије. Бројне радње се чине у циљу увођења младе у домаћи култ, односно успостављање везе са прецима. Овде спада и давање млади малог детета на буњишту (у влашким селима). Огњиште, буњиште, кров и праг су, према тамошњем веровању, места где бораве душе умрлих.[8] Ујутро после прве брачне ноћи млада прва устаје и помете куђу, смеђе покупи у кецељу и однесе на буњиште.[9]

Буњиште се као мотив помиње и у многим народним бајкама и причама.[10] Такође се јавља и у народним изрекама, пословицама и другим кратким формама, где често има позитивну конотацију:

  • Он је с нашег буњишта - нашег је порекла[6]
  • Роди ме мајко срећног, па ме баци на буњиште - говори се за људе који имају среће у животу[11]
  • Надури се ко ћуран на буњишту - говори се за неког ко се дури без разлога[12]
  • Налепши цвет никне на буњишту - српска народна пословица о лепом и драгом[13]
  • Какви су родитељи на огњиште, онаква су ђеца на буњиште - црногорска народна пословица[14]
  • Злато ни у буњиште лик не мијења - црногорска народна пословица[14]
  • Два се петла побише на попово буњиште један рече иш, други рече ти да жмуриш - дечја разбрајалица[15]

Године 1975, на локалном аматерском такмичењу "Сусрети села" у селу Вражогрнци, 75-годишњи пољопривредник Стојан Пешић отпевао је стару, готово заборављену песму "Расле тикве на буњишту". За ову стару песму заинтересовли су се чланови жирија, па је Стојан, у дуету са 71-годишњим Чедом Кранчићем, снимио песму за дискографску кућу Југотон и она је две године касније, 1977, постала велики хит.[16]

Референце[уреди]

  1. ^ Ardalić, Vladimir (2010). „Rječnik malo poznatih riječi i izraza”. Bukovica : narodni život i običaji. Zagreb: Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta". ISBN 978-953-7611-18-7. Приступљено 15. 2. 2019. (COBISS.SR 176681484)
  2. ^ „Najčešće korišteni lokalizmi u našem govoru”. BAZIK.info. Портал насеља Базик у БиХ. Приступљено 15. 2. 2019. 
  3. ^ Бућан, Бошко М (2011). Рјечник српског говора Кордуна. Београд: Завичајни клуб Кордунаша. ISBN 978-86-912939-4-9. Приступљено 15. 2. 2019. (COBISS.SR 185638668)
  4. 4,0 4,1 „bunjište”. Hrvatski jezični portal. Приступљено 15. 2. 2019. 
  5. ^ „bunja”. Hrvatski jezični portal. Приступљено 15. 2. 2019. 
  6. 6,0 6,1 Петровић, Драгољуб; Капустина, Јелена. „Из лексике Качера”. Српски дијалектолошки зборник. 58: 51. Приступљено 15. 2. 2019. 
  7. ^ Петар II Петровић, Његош. „Горски вијенац”. Пројекат Растко. Мрежа електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијима и друштвеним наукама. Приступљено 15. 2. 2019. 
  8. ^ Пантелић 1970, стр. 147.
  9. ^ Пантелић 1970, стр. 135.
  10. ^ Стефановић Венцловић, Гаврил (2009). ЦРНИ БИВО У СРЦУ (PDF). Београд: Учитељског факултета Универзитета у Београду. стр. 146, 200, 223, 297. Приступљено 15. 2. 2019. 
  11. ^ Софреновић, Весна (17. 1. 2014). „Шта то сија у буџаку?”. Политикин забавник. 3232. Приступљено 15. 2. 2019. 
  12. ^ „Народне пословице”. Званична презентација. Основна школа „Милоје Васић“. Приступљено 15. 2. 2019. 
  13. ^ Кнежевић, Миливоје В. (2009). АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА (PDF). Београд: Учитељског факултета Универзитета у Београду. стр. 127. Приступљено 15. 2. 2019. 
  14. 14,0 14,1 Радовић, Јоксим (1975). Добра нема ђе људи нема : црногорске народне пословице, изреке, клетве, благослови. Титоград: Побједа. Приступљено 15. 2. 2019. (COBISS.SR 512921511)
  15. ^ Pekić, Biljana (29. 7. 2013). „Dečje igre”. Narodna tradicija u školi. Biljana Pekić. Приступљено 15. 2. 2019. 
  16. ^ Предић, Зоран (октобар 1977). „Песма "Расле тикве на буњишту" прославила дует Пешић-Кранчић из Вражогрнаца: Хит године? (1977)”. РТВ ревија (обрада: Југопапир). Приступљено 15. 2. 2019. 

Литература[уреди]