Ковид-19 – вакцина у истраживању

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Вакцина против болести COVID-19
USS Harry S. Truman operations 151002-N-QH848-026.jpg
Да би се дошло до ове фазе — примене вакцине против Ковида-19, треба сачекати да се сва истраживања заврше, али не пре марта 2021.
ICD-9-CM99.3-99.5

Ковид-19 – вакцина у истраживању је сложен и мукотрпан процес покренут јануара 2020. у преко 40 лабораторија у свету, са циљем да се развије потенцијална вакцина против новог коронавируса. Биотехнолошка компанија „Модерна“ у априлу 2020. могла би да почне тестирање на људима, али тешко је да би вакцина коју развија могла да буде у масовној употреби пре марта 2021. године, што би било екстремно брзо, јер постоје бројне препреке пре него што глобална имунизација буде могућа.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Дијаграм Канцеларије за одговорност Владе САД-а, који упоређује традиционални временски период развоја вакцине са могућом убрзаном временским током

У моменту када је Светска здравствена организација прогласила пандемију Ковида-19, покренута је велика активност широм света стручњаке који раде не развоју вакцине, јер једино она може да спречи да се људи разболе од респираторне инфекције изазване ноим вирусом корона типа САРС-КоВ-2.

Око 35 компанија и око 40 научних института ушло је у трку с временом, од којих бар четири компаније имају вакцине у истраживању које за сада тестирају на животињама. Брзина којом же те компаније напредовати у прављењу вакцина-кандидата ослања се у највећој мери прво на разумевање како да се развије вакцина за друге коронавирусе, а онда за САРС-КоВ-2, јер он има између 80% и 90% одсто генетског материјала као и САРС, зато се тако и зове. Оба вируса имају РНА унутар сферне протеинске капсуле прекривене шиљцима, којима се закаче за рецепторе на површини ћелија плућа код човека, након чега се, захваљујући том рецептору убрзо нађу у ћелији.

Око 47 вакцина ради се само у Русији, а три прототипа руске вакцине против коронавируса показала су своју ефикасност. 141 прототип вакцина развијен је широм света, а неки тврде да се ради знатно више пројеката.[2]

Иако је истраживање вакцина против коронавируса интензивније је започето с почетка 21. века, када су они изазвали две епидемије - од 2002. до 2004. године то је био САРС у Кини и 2012. године МЕРС у Саудијској Арабији. Мешутим рад на вакцинама је касније, када је опасност прошла, одложен.

Имајући у виду да када се вируси нађу унутар ћелије, они преузимају контролу над њеним механизмом за размножавање и почиње да се копирају. На крају, ћелија плућа страда у том процесу, а вирус прелази на следећу.На сличном принципу раде и све вакцине које: људском имуном систему дају патоген, комплетан или само његов део, и то у малој количини како би га подстакли да произведе антитела против вуруса. Антитела касније могу бити мобилисана брзо уколико се организам нађе на удару вируса у свом природном облику.

Ограничавајући фактори[уреди | уреди извор]

Како се имунизација, уобичајено, постиже коришћењем живог, и/или ослабљеног вируса или делом или целим вирусом који је топлотно или хемијски деактивиран, ове методе могу имати и недостатке:

  • Живи вирус може да настави да се развија у телу домаћина, и чак повратити своју вирулентност и примаоца учинити болесним.
  • Веће дозе или имунизација из више делова у којима се користи неактиван вирус морају достићи неопходан ниво заштите.

Имајући наведено у виду неки од пројеката за заштиту од Ковида-19 ослањају се на ове тестиране приступе, док други користе новије технологије, а то захтева бројне процедуре тестирања, покушаја и погрешака које траје и читаву деценија, па чак и дуже, да се дође до безбедне вакцине.

Кина[уреди | уреди извор]

Овако брзом развоју вакцине нико се није надао. То су, највећим делом, омогућили кинески стручњаци који су радили на секвенционирању генетског материјала вируса САРС-КоВ-2 који изазива респираторно обољење Ковид-19. Кина је поделила своја сазнања, на глобалном нивоу још почетком јануара 2020. године, и тиме омогућила истраживачима широм света да узгајају вирус и проучавају механизме његовог продора у ћелије људи.

Почетком априла 2020. године Кина је одобрила тестирање две експерименталне вакцине против ковида-19 на људима, у новој борби против коронавируса која се сада фокусира на импортоване случајеве заразе, посебно из суседне Русије.[3]

САД[уреди | уреди извор]

Прва таква вакцина настала у бостонској биотехнолошкој компанији „Модерна”, где тестирање на људима најављују за април. Многе лабораторије и институти у САД ушли су у трку за креирање вакцине против Ковид-19, јер је то, између осталог, ствар престижа, али и профита за земљу - произвођача.

Русија[уреди | уреди извор]

Руководилац Федералне медицинско-биолошке агенције Вероника Скворцова саопштила је 20. марта 2020. да ће вакцина против вуруса САРС-КоВ-2 највероватније бити готова кроз 11 месеци.

Израдом вакцина бави се Државни научни центар за вирусологоју и биотехнологију „Вектор“, који је започео истраживања на животињама. Тренутно су направљена три прототипа вакцине који представљају рекомбинентне протеине на бази епитопа површинског С-протеина САРС-КОВ-2, на основу испитивањ имуногености код мишева. Према речултатима ових истраживања научници ће одредити најперспективније и најбезбедније протитипове.

Међутим руски научници смарају да вакцина можда може почети да се користи до краја 2020. године, и наводе да је:[2]

Француска[уреди | уреди извор]

Француски научници из Институт „Пастер“ тренутно су почели да раде на модификовању вакцине за мале богиње како би „преварили“ тело да производи антитела против новог коронавируса. Институт „Пастер“ основан је 1887. године,до сада је био један од светских предводника у борби против тифуса, туберкулозе, полиомилијелитиса, жуте грозницу, ХИВ-а и других болести, а тренутно, скоро свих 133 одељења института фокусирано је на пандемију Ковида-19.[4]

У јануару, научници на „Пастеру“ су први у Европи завршили потпуно секвенцирање генома новог коронавируса, само неколико дана након првог случаја Ковида-19 у Француској. Био је то важан корак у разумевању мутације вируса након првобитне епидемије у Вухану.

Циљ истраживања је да се прилагођава уобичајена вакцина за мале богиње да садржи појединачан протеин из вируса САРС-Ков-2, у нади да се тако може покренути имуна реакција тела, као што је то случај са тренутном ММР вакцином која штити људе од морбила (малих богиња), заушки и рубеле (црвенке).[4]

Ова стратегија је већ дала резултате у прототипу вакцине против вируса чикунгуња, који годишње инфицира милионе у југоисточној Азији и Африци и изазива отицање зглобова, болове у мишићима и осипе. Може да буде смртоносан по веома младе и старе особе.[4]

Предвиђа се да би тестирање вакцине на људима могло да почне за годину дана, јер је научницима потребно време да тестирају вакцину и виде да ли има неке негативне споредне ефекте, како би их спречили или умањили, јер имунолошка реакција, може да буде смртоноснија него сама болест. Према томе Нетестирана или пожурена вакцина била би опасна сматрају француски виролози.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Spinney., Laura. „Coronavirus vaccine: when will it be ready?”. The Guardian, 15. 3. 2020. Приступљено 26. 3. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Rusija objavila da je završila testiranje vakcine, proizvodnja od avgusta”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2020. 
  3. ^ „Кина одобрила тестирање вакцине на људима”. www.politika.rs. Политика онлајн, од: 14. 4. 2020. Приступљено 14. 4. 2020. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Унапређена ММР вакцина као тројански коњ против ковида-19”. www.rts.rs. РТС Београд, 16. 4. 2020. Приступљено 16. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]