Валерија Марини

С Википедије, слободне енциклопедије
Валерија Марини
Valeria Marini.jpg
Валерија Марини 2009. године
Пуно имеВалерија Вирхинија Лаура Марини
Датум рођења(1967-05-14)14. мај 1967.(55 год.)
Место рођењаРим
 Италија
Веб-сајтvaleriamarini.com
Веза до IMDb-а

Валерија Марини (итал. Valeria Marini; Рим, Италија, 14. мај 1967) је италијанска глумица, модел и модни дизајнер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена у Риму, али одрасла у Каљарију, Сардинија, земљи порекла својих родитеља, Валеријин први кинематографски наступ је био 1987. године у филму Cronaca nera. Након тога дебитовала је у позоришту са комедијом I ragazzi irresistibili 1991. године. Године 1992. је дебитовала на телевизијском шоу Luna di miele.[1] На овом програму ју је запазио редитељ Пјерфранческо Пингиторе, који је изабрао њу да замени Памелу Прати у разним телевизијским програмима. Учествовала је у неколико серија као што су Bucce di banana, Champagne, Rose rosse, Viva le italiane, Miconsenta, Barbecue.

После ових наступа, њена слава је расла у Италији, а 1997. године је била номинована да представља фестивал у Санрему.[2]

У међувремену глумила је у неколико филмова, а током 2000-их, почела је каријеру као модни дизајнер.[3] Године 2010. је презентер телевизијског програма I raccomandati.[4] Никада се није удавала и нема деце. Имала је дугу везу са познатим италијанским филмским продуцентом Виторијом Чеки Горијем.

Филмови[уреди | уреди извор]

Улоге Валерија Марини
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1987. Cronaca nera
1991. Crack
1992. Gole ruggenti
1993. Abbronzatissimi 2 - Un anno dopo
1996. Bámbola
1998. Incontri proibiti
2000. Corazón de bombón
2001. Buñuel y la mesa del rey Salomón
2004. In questo mondo di ladri
2010. Somewhere
2010. Dolls
2010. Da grande voglio fare il soldato
2011. Operazione vacanze

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: италијански) Costantini, Emilia (1. 12. 2005). „Cecchi Gori mi teneva prigioniera per contratto”. Corriere della Sera. 
  2. ^ (језик: италијански) Cappelli, Valerio (1. 12. 2005). „La Marini: e adesso sfido Marilyn in teatro”. Corriere della Sera. 
  3. ^ (језик: италијански) Sassi, Edoardo (10. 7. 2005). „Valeria, la tua linea è porno”. Corriere della Sera. 
  4. ^ (језик: италијански) Costantini, Emilia (1. 11. 2005). „Per adesso faccio la gavetta ma presto uno show tutto mio”. Corriere della Sera. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]