Васка Јукић Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Васка Јукић Марјановић
Vaska-jukic.jpg
Пуно имеВаска Јукић Марјановић
Датум рођења(1935-01-14)14. јануар 1935.
Место рођењаВуковар,
Датум смрти16. фебруар 2013.(2013-02-16) (78 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија

Васка Јукић Марјановић (Вуковар, 14. јануар 1935 - Београд, 16. фебруар 2013)[1] била је писац за децу и одрасле, врсни хумориста и сатиричар.[2]

Биографија[уреди]

Рођена је 1935. године у Вуковару. Живела је и стварала у Београду. У младости, као позоришна глумица, бавила се и режијом. Била је уредник књижевног часописа за децу „Змај”, сарадник листа „Јеж” и једна је од ретких жена сатиричара у нашој и светској књижевности. Њена сатира и поезија за децу преведене су на више страних језика и заступљене су у бројним књижевним антологијама за децу и антологијама сатире, као што су:„Антологија југословенске поезије за децу”, Живојина Карића и „Антологија светске поезије за децу”, Звонимира Балога.

За дугогодишнји рад за децу Васка је била и награђивана плакетама тадашње државе СФРЈ.[3] „Антологију афоризама за децу” Васка Јукић Марјановић приредила је 1989. године. Сатиром и поезијом су се бавили и њен супруг Алек Марјано (1935—1992) и син Бодин Марјановић (1963—1991).[4]

Преминула је 16. фебруара 2013. године у Београду.[5]

Дела[уреди]

Позната је по драмском тексту за децу „Бајковита Косана”, издатом 1997. године у Београду, затим по књизи „Двадесет пет лета београдских пионирских чета”, за коју је добила награду „Младо поколење”, романи „Боранијаши” и „Дечаци са четири обале” и збирци песама „Баш ћемо се волети”.

За одрасле читаоце објавила је књиге сатира: „Адам је крив”, „Мртва природа”, за коју је добила награду загребачког листа „Вјесник” и „Долазе роботи”.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „SEĆANJE NA VASKU JUKIĆ-MARJANOVIĆ”. Медијски архив Ебарт. Приступљено 16. 11. 2018. 
  2. ^ Јукић Марјановић, Васка (1979). Еванђеље по Еви. Београд: Запис. 
  3. ^ Јукић Марјановић, Васка (1997). Бајковита Косана. Београд: Калеком. 
  4. ^ Витомир Теофиловић. „Medaljoni duha Vaske Jukić Marjanović”. Етна. 121 (2013): 3. Приступљено 15. 11. 2018. 
  5. ^ „Сећање на Васку Јукић Марјановић”. Политика (2013).