Пређи на садржај

Ватиканска банка

С Википедије, слободне енциклопедије
Амблем Института за верске послове

Институт за верске послове (итал. Istituto per le Opere di Religione) или Ватиканска банка је институција Римокатоличке цркве која обавља функције банке и налази се у Ватикану.[1] Институт је основан 27. јуна 1942. године када је на челу Римокатоличке цркве био папа Пије XII. Институт је под управом и надзором Кардиналске комисије и лично папе.

Према статуту, овај институт је основан у циљу прикупљања и управљања ресурсима који припадају верским агенцијама Римокатоличке цркве. Институт за верске послове омогућава корпорацијама креираним у верске сврхе, да прикупљају и улажу средства прикупљена од стране својих дародаваца, поверљиво и без плаћања пореза.

Подаци о активностима и финансијском положају Института практично су потпуно тајни. Институт располаже значајним инвестицијама у банкарству и трговини у Италији и широм света. Током владавине папе Јована Павла II спроведене су значајне реформе.

У последњих неколико деценија Институт је био укључен у више скандала. Године 1982. у афери везаној за пропаст Банке Амброзијано показало се да је њен главни дионичар био управо Институт.[2]

У септембру 2010. године, када је финансијска полиција Италије утврдила да на рачуну банке Кредита Артигиано 23 милиона евра припада Институту, а директор Института Еторе Готи Тедески је ухапшен као и генерални директор Паоло Киприани под оптужбама за прање новца.[3]

Институт се, такође, повезује са Усташким покретом из Другог светског рата и операцијом пацовских канала којима су усташе пребациване у Јужну Америку.[4] Преживјели логораши, Срби, Јевреји и Роми, заједно са Украјинцима, родбином и организацијама које представљају 300.000 жртава холокауста и њихове потомке, у новембру 1999. године пред Савезним судом у Сан Франциску покренули су судски поступак Алперин против Ватиканске банке. Поступак је покренут против Ватиканске банке за прикривање „богатства које су хрватски нацисти опљачкали од жртава у концентрационим логорима, од Срба, Јевреја, Рома“, те за прикривање блага које су нацисти опљачкали од тадашњих грађана Совјетског Савеза (Украјине, Белорусије и Русије) у периоду од 1941. до 1945. године.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Under scrutiny, Vatican bank opens its doors - Washington Times
  2. ^ Gup, Benton E. (1998). Bank Failures in the Major Trading Countries of the World: Causes and Remedies. Greenwood Publishing Group. стр. 31—. ISBN 978-1-56720-208-3. 
  3. ^ http://www.agi.it/english-version/italy/elenco-notizie/201009211257-cro-ren1051-ior_gotti_tedeschi_under_investigation_23_mln_euro_seized Архивирано 2011-06-29 на сајту Archive.today IOR: GOTTI TEDESCHI UNDER INVESTIGATION, 23 MLN EURO SEIZED
  4. ^ http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/assets1.html June 1998 Supplement to Preliminary Study on U.S. and Allied Efforts To Recover and Restore Gold and Other Assets Stolen or Hidden During World War II
  5. ^ http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=47866 ВАТИКАН СКРИВА СРПСКО БЛАГО, РТРС 14/10/2011

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]