Ватиканска банка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Амблем Института за верске послове

Институт за верске послове (итал. Istituto per le Opere di Religione) или Ватиканска банка је институција Римокатоличке цркве која обавља функције банке и налази се у Ватикану.[1] Институт је основан 27. јуна 1942. године када је на челу Римокатоличке цркве био папа Пије XII. Институт је под управом и надзором Кардиналске комисије и лично папе.

Према статуту, овај институт је основан у циљу прикупљања и управљања ресурсима који припадају верским агенцијама Римокатоличке цркве. Институт за верске послове омогућава корпорацијама креираним у верске сврхе, да прикупљају и улажу средства прикупљена од стране својих дародаваца, поверљиво и без плаћања пореза.

Подаци о активностима и финансијском положају Института практично су потпуно тајни. Институт располаже значајним инвестицијама у банкарству и трговини у Италији и широм света. Током владавине папе Јована Павла II спроведене су значајне реформе.

У последњих неколико деценија Институт је био укључен у више скандала. Године 1982. у афери везаној за пропаст Банке Амброзијано показало се да је њен главни дионичар био управо Институт.[2]

У септембру 2010. године, када је финансијска полиција Италије утврдила да на рачуну банке Кредита Артигиано 23 милиона евра припада Институту, а директор Института Еторе Готи Тедески је ухапшен као и генерални директор Паоло Киприани под оптужбама за прање новца.[3]

Институт се, такође, повезује са Усташким покретом из Другог светског рата и операцијом пацовских канала којима су усташе пребациване у Јужну Америку.[4] Преживјели логораши, Срби, Јевреји и Роми, заједно са Украјинцима, родбином и организацијама које представљају 300.000 жртава холокауста и њихове потомке, у новембру 1999. године пред Савезним судом у Сан Франциску покренули су судски поступак Алперин против Ватиканске банке. Поступак је покренут против Ватиканске банке за прикривање „богатства које су хрватски нацисти опљачкали од жртава у концентрационим логорима, од Срба, Јевреја, Рома“, те за прикривање блага које су нацисти опљачкали од тадашњих грађана Совјетског Савеза (Украјине, Белорусије и Русије) у периоду од 1941. до 1945. године.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Under scrutiny, Vatican bank opens its doors - Washington Times
  2. ^ Gup, Benton E. (1998). Bank Failures in the Major Trading Countries of the World: Causes and Remedies. Greenwood Publishing Group. стр. 31—. ISBN 978-1-56720-208-3. 
  3. ^ http://www.agi.it/english-version/italy/elenco-notizie/201009211257-cro-ren1051-ior_gotti_tedeschi_under_investigation_23_mln_euro_seized Archived 2011-06-29 at Archive.today IOR: GOTTI TEDESCHI UNDER INVESTIGATION, 23 MLN EURO SEIZED
  4. ^ http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/assets1.html June 1998 Supplement to Preliminary Study on U.S. and Allied Efforts To Recover and Restore Gold and Other Assets Stolen or Hidden During World War II
  5. ^ http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=47866 ВАТИКАН СКРИВА СРПСКО БЛАГО, РТРС 14/10/2011

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]