Велика Градина
| Велика Градина | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Врсјеница и Крће |
| Општина | Сјеница |
| Ентитет |  Србија |
| Држава | Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 4—6. и 9—10. век |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Велика Градина је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Налазиште је смештено на узвишењу Сјеничког поља, десет километара југоисточно од Сјенице.[1] Утврђење је било опасано бедемом са јужне, источне и западне док је са северне стране његова граница литица.[1] На јужној, најприступачнијој страни, се налази истурена главна кула четвороугаоне основе, уједно једина кула утврђења.[1] Истраживањима Археолошког института Београд и музеја „Рас” у Новом Пазару су дефинисана три културна хоризонта: касноантички (4. век), рановизантијски (6. век) и раносредњовековни (9. век).[1] Утврђење је подигнуто са циљем одбране античког пута који је спајао источни део провинције Далмације са рудницима у долини Ибра.[1] Хоризонт 9. века се тумачи династичким борбама у Србији и ратовима са Бугарском. У централни регистар је уписана 15. јануара 1999. под бројем АН 131, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 24. децембра 1998. под бројем АН 23.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „Велика Градина”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-18.
- ^ „Velika Gradina, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-18.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Драгица Премовић Алексић, Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице, Музеј „Рас“, Нови Пазар, 2014
- М. Алексић Чеврљаковић, Велика Градина у Врсјеницама, Поглед кроз наслеђе 1965—2015, Краљево 2016, 149.
