Вено Тауфер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вено Тауфер
Veno Taufer 2012.jpg
Тауфер на фотографији Мирана Хладника из 2012. године
Пуно имеВенчеслав Вено Тауфер
Датум рођења(1933-02-19)19. фебруар 1933.(86 год.)
Место рођењаЉубљана
 Краљевина Југославија
Најважнија дела
Свирач пред паклом
Оловне звезде
Песмарица употребљених речи
Писмо у боци
НаградеНаграда Бранко Миљковић

Вено Тауфер (пуно име словен. Venčeslav Veno Taufer (19. фебруар 1933, Љубљана)) је словеначки песник, есејиста, драмски писац и књижевни преводилац.[1]

Биографија[уреди]

Средњу школу и студиј компаративне књижевности завршио 1960. на Филозофском факултету у Љубљани. Био је уредник Ревије 57 док није цензурисана 1959. године и припадао истоименој Групи 57. Радио је у словеначкој телевизији а после и у словеначкој редакцији BBC-а у Лондону.

Зачетник је словеначког модернистичког песништва, заједно са Данетом Зајцем и Грегором Стрнишом, деконструише сонетну форму и традиционални лирски језик (Оловне звезде – Свинчене звезде, 1958; Заробљеник слободе – Јетник простости, 1963; Вежбе и задаће – Ваје ин налоге, 1969; Песмарица употребљених речи – Песмарица рабљених бесед, 1975; Равнање чавала и друге пјесме – Равнање жебљев ин друге песми, 1979; Терцине за улупану трубу – Терцине за обтолчено тробенто, 1985). Пише и драме (Прометеј или Тема у зеници сунца – Прометеј али Тема в зеници сонца, 1968; Одисеј и син или Свет и дом – Одисеј и син али Свет ин дом, 1990), критике и есеје (На лондонском позоришном меридијану – Об лондонскем гледалишкем полдневнику, 1970; Авангардно и експериментално позориште – Авантгардна ин експериментална гледалишча, 1975; Рубом позорнице – Одром об роб, 1977).[2]

Један од оснивача књижевног фестивала Виленица, осамдесетих година прошлог века. Био је и саветник министра за културу Словеније и председник Друштва Писаца Словеније, чији је почасни председник постао 2017. године.[3]

Преводи с енглеског (Елиот, Јејтс, Менли Хопкинс, Волас Стивенс) и јужнословенских језика на словеначки (Ујевић, А.Б. Шимић, Парун, Павловић, Симовић, Михалић).

Објављена дела[уреди]

Поезија[уреди]

  • Оловне звезде – Свинчене звезде (1958)
  • Заробљеник слободе – Јетник простости (1963)
  • Вежбе и задаће – Ваје ин налоге (1969)
  • Песмарица употребљених речи – Песмарица рабљених бесед (1975)
  • Равнање чавала и друге пјесме – Равнање жебљев ин друге песми (1979)
  • Терцине за улупану трубу – Терцине за обтолчено тробенто (1985)
  • Свирач пред паклом (1985)
  • Водолија – Водењаки(1986, 2014)
  • Оде – Ше оде(1996)
  • Козми – Косми(2000)
  • Ротације: Други Сонети (и Сонет Слобода: Есеј) – Ротитве : друго сонетје (ин Сонетна свобода сонета : есеј) (2003)
  • Писмо у боци – Писмо в стекленици(2006)
  • Коментари Телемаха (прикупљене колекције 1958-2006 са додатком нових песама 2009-2016)– Телемахови коментарји (збране збирке 1958-2006 з додатком нових песми (2016)

Драме[уреди]

  • Прометеј или Тема у зеници сунца – Прометеј али Тема в зеници сонца (1964)
  • Одисеј и син или Свет и дом – Одисеј и син али Свет ин дом (1990)

Критике и есеји[уреди]

  • На лондонском позоришном меридијану – Об лондонскем гледалишкем полдневнику (1970)
  • Авангардно и експериментално позориште – Авантгардна ин експериментална гледалишча (1975)
  • Рубом позорнице – Одром об роб (1977)
  • Звечање ланаца – Звенчање вериг (2004)

Награде и признања[уреди]

  • Награда Прешерновог фонда (1974)
  • Совретова (1976)
  • Награда Бранко Миљковић 1985. (за књигу Свирач пред паклом)
  • Јенкова (1987)
  • Bethlen Gábor (1989)
  • Међународна централноевропска награда Дунав (Беч, 1995)
  • Велика Прешернова награда (1996),
  • Међународна награда Јан Смрек у Братислави (2002),
  • Златни ред за заслуге Републике Словеније (2005)
  • Жупанчичева награда за животно дело (2016)

Референце[уреди]

  1. ^ „Биографија”. Poem Hunter. Приступљено 08. 12. 2018. 
  2. ^ „Биографија”. Енциклопедија. Приступљено 08. 12. 2018. 
  3. ^ „Почасни председник ДСП”. Društvo slovenskih pisateljev. Приступљено 08. 12. 2018.