Пређи на садржај

Награда Бранко Миљковић

С Википедије, слободне енциклопедије

Награда Бранко Миљковић
Додељује се занајбољу књигу поезије
ДодељујеГрад Ниш
ЛокацијаНиш
ЗемљаСрбија
Прво додељивање
1971.; пре 55 година (1971)
Последње
додељивање
2024.; пре 2 године (2024)
Тренутни добитникРадмила Лазић
Веб-сајтnkc.rs/manifestacije

Награда Бранко Миљковић представља најпрестижнију песничку награду у Србији. Именована је у част Бранка Миљковића и додељује се за најбољу збирку поезије објављену у претходној години, а награда се састоји од статуете, плакете и новчаног износа.[1]

Историјат награде

[уреди | уреди извор]

Награду је основала Скупштина града Ниша 11. фебруара 1971. године, на десетогодишњицу песникове смрти. Тим поводом у Народном музеју у Нишу отворена је спомен-соба Бранка Миљковића, а на Синђелићевом тргу, испред Народног позоришта, постављена је његова биста.

Награда „Бранко Миљковић” се додељује сваке године у организацији Нишког културног центра, под покровитељством Града Ниша и Министарства културе Републике Србије.

Награђени песници и дела

[уреди | уреди извор]
  1. 1971 — Милутин Петровић, Глава на пању
  2. 1972 — Оскар Давичо, Прочитани језик
  3. 1973 — Бранислав Петровић, Предосећање будућности
  4. 1974 — Данијел Драгојевић, Природопис
  5. 1975 — Васко Попа, песнички триптих
    1975 — Вучја со, Живо месо, Кућа на сред друма
  6. 1976 — Србо Ивановски, Зачарани путник
  7. 1977 — Анђелко Вулетић, Кад будем велики као мрав
  8. 1978 — Стеван Раичковић, Случајни мемоари
  9. 1979 — Миодраг Павловић, Видовница
  10. 1980 — Љубомир Симовић, Видик на две воде
  11. 1981 — Блаже Конески, Тамне воде
  12. 1982 — Душко Новаковић, Надзорник кварта
  13. 1983 — Борислав Радовић, Песме 1971–1982
  14. 1984 — Иван В. Лалић, Страсна мера
  15. 1985 — Вено Тауфер, Свирач пред паклом
  16. 1986 — Мирослав Максимовић,
    1975 — Сонети о животним радостима и тешкоћама
  17. 1987 — Изет Сарајлић, Некролог славују
  18. 1988 — Слободан Ракитић, Основна земља
    1975 — Славомир Гвозденовић, Подвлачање црте (спец. повеља)
  19. 1989 — Рајко Петров Ного, Лазарева субота
  20. 1990 — Александар Ристовић, Празник луде
  21. 1991 — Милосав Тешић, Кључ од куће
  22. 1992 — Алек Вукадиновић, Ружа језика
  23. 1993 — Драган Јовановић Данилов, Кућа Бахове музике
  24. 1994 — Владимир Јагличић, Усамљени путник
  25. 1995 — Драгиња Урошевић, Дневник добровољне несанице
  26. 1996 — Срба Митровић, Снимци за панораму
  27. 1997 — Петар Цветковић, Песме из аутобуса
  28. 1998 — Милан Орлић, Бруј Миленија
  29. 1999 — Ана Ристовић,Забава за доконе кћери
    1975 — Горан Станковић, Четири доба
  30. 2000 — Војислав Карановић, Син земље
  31. 2001 — Живорад Недељковић, Тачни стихови
  32. 2002 — Гојко Ђого, Црно руно
  33. 2003 — Томислав Маринковић, Школа трајања
  34. 2004 — Ненад Јовановић,
    1975 — Живети на модеран и умрети на старински начин
  35. 2005 — Дејан Алексић, После
  36. 2006 — Доброслав Смиљанић, Архив белине
  37. 2007 — Марија Шимоковић, Киновар
  38. 2008 — Милан Ђорђевић, Радост
  39. 2009 — Миодраг Раичевић, Длан & лопата
  40. 2010 — Никола Вујчић, Докле поглед допире
  41. 2011 — Енес Халиловић, Песме из болести и здравља
  42. 2012 — Ален Бешић, Голо срце
  43. 2013 — Дејан Илић, Катастар
  44. 2014 — Никола Живановић, Carmina Galli
  45. 2015 — Слободан Зубановић, Старац и песме
  46. 2016 — Марјан Чакаревић, Ткива[2]
  47. 2017 — Петар Матовић, Из срећне републике[3]
  48. 2018 — Драган Бошковић, Ave Maria[4]
  49. 2019 — Ненад Милошевић, Песме из лимба[5]
  50. 2020 — Награда није додељивана због пандемије
  51. 2021 — Владимир Копицл, Удаљени бубњеви[6]
  52. 2022 — Ђорђе Деспић, Аутохипноза[7]
  53. 2023 — Бојан Васић, Удаљавање[8]
  54. 2024 — Радмила Лазић, Живот после живота[9]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Награда Бранко Миљковић
  2. ^ Додељена награда ,,Бранко Миљковићˮ за најбољу збирку песама
  3. ^ Петру Матовићу уручена Награда „Бранко Миљковић”
  4. ^ Драган Бошковић добитник награде „Бранко Миљковић”
  5. ^ Награда „Бранко Миљковић” додељена Ненаду Милошевићу
  6. ^ Престижна књижевна награда „Бранко Миљковић” додељена издању КЦНС
  7. ^ Проф. др Ђорђу Деспићу награда „Бранко Миљковић”
  8. ^ Бојану Васићу награда „Бранко Миљковић”
  9. ^ Радмила Лазић – Поезија као сведочење трајне унутрашње истине

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Александар Костадиновић, Награда „Бранко Миљковић” — трајање, вредност, мисија, Нишки културни центар, 2014. Academia.edu
  • Лидија Маринковић (прир.), Простор језиком трајања препричан — пола века награде „Бранко Миљковић”, Нишки културни центар, 2021, ISBN 978-86-6101-220-4, COBISS.SR-ID 46894601

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Награда_Бранко_Миљковић&oldid=30682789”