Википедија:Значај (бројеви)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смернице о значају

Прагови значаја

Друго


  • Изнесите мишљење овде

Ове смернице о значају бројева се баве значајем појединачних бројева, врста бројева и спискова бројева.

Википедија није папирна енциклопедија, али је исто тако тачно и да Википедија нема бесконачни простор на својим серверима. И зато:

  • Википедија нема чланке о свим целим бројевима. Иако се чланак који је проверљив и одговара неутралној тачки гледишта може написати за (пребројиво) бесконачан скуп бројева, већина таквих чланака је неприхватљива за Википедију. Појединачни бројеви морају бити од културног значаја, или бити унутар извесних опсега, како би се доказало да ће их људи икада потражити и да стога завређују чланке. Види en:Wikipedia:WikiProject Numbers#How_Far_To_Go.3F за неке могуће смернице о значају и прагове за укључивање појединачних целих бројева.
  • Википедија нема чланке са списковима бројева који нису довољно уско осмишљени да би били корисни, или који су напросто комплементни скупови. Спискови на обе странице Списак простих бројева и Списак бројева су уско осмишљени, упркос својим насловима они наравно нису спискови свих бројева или свих простих бројева (којих има бесконачно много), и могу се користити као смернице.
  • Википедија нема преусмерења за сва рационална приближења декадним развојима трансцендентних бројева попут π и e. Иако се могу учинити изузеци у случају честих забуна, неки уредници Википедије неће попустити даље од три значајне цифре.

У случају математичких класификација бројева, релевантан праг јесте да ли професионални математичари изучавају класификацију и да ли она занима математичаре-аматере. Стога, ако сва три следећа питања

  1. Јесу ли професионални математичари објављивали радове о овој теми?
  2. Да ли је низ постављен у Онлајн енциклопедији низова целих бројева? (У случају низова рационалних бројева, да ли ОЕНЦБ има низове бројилаца и именилаца разломака у питању?)
  3. Да ли MathWorld и PlanetMath имају чланке на ову тему?

имају позитивне одговоре, тада врста или скуп бројева може бити довољно значајна да завређује чланак у Википедији.

Ево неколико примера. Високо сложени бројеви су довољно значајни да добију свој самостални чланак јер их је изучавао, међу осталим професионалним математичарима, рецимо Пал Ердеш. Пандигитални бројеви су веома интересантни хиљадама залуђеника за математику. Али бројеви n такви да је f(n′) прост, где је f нека опскурна и компликована фунцкија за коју нико никад раније није чуо, вероватно нису значајни.

Пре него што направи списак извесне врсте или скупа бројева, сарадник би морао бити у стању да докаже да такав списак пружа вредност какву није могуће добити из категорије. На пример, списак Ајзенштајнових целих бројева би их могао приказивати на дводимензионалној скици.

Међутим, ни стварање категорија не сме бити олако узето: сарадник мора бити у стању да докаже да ће се у категорији наћи значајан број чланака на значајне теме.

За дубље и пажљивије размотрене оцене о овим питањима, погледајте на енглеској Википедији Википројекат Бројеви и Википројекат:Процењивање колико је интересантно математичко својство неког целог броја.

На енглеској Википедији обрисани су чланци са следећа три наслова: 31.999.998, 99.999.999, 3.14159265358979323846264338279502884197169399375105820974944592307816406286208998628034825342117068. Сва је прилика да би и овде исто тако били обрисани. Са друге стране, 3,14 је преусмерено на π, а 1.111.111.111 на чланак о јуникс времену.

Тачно је да обрисани чланци и даље заузимају простор; управо зато се они могу и вратити ако се за тиме укаже потреба и сагласност. Са друге стране, брисање чланака значи да они неће сакупљати нова уређивања, као што ће и обесхрабривање стварања непотребних нумеричких чланака успорити раст простора за похрањивање посвећеног бројевима.

Сродне теме[уреди]

  • Године. Википедија није кристална кугла, и није јој потребан чланак о свакој години у будућности који би се састојао од спекулација шта би се могло или пак не би могло догодити те године.
  • Хемијска једињења, као што је 1,2,3-трихлоропропан, се творе на основу предвидивог система, који дозвољава бесконачан број варијација. Она нису по дефиницији енциклопедијске природе, осим ако поседују некакав посебан или необичан хемијски, економмски или индустријски значај.
  • Елементи који још нису откривени, као што је бинилнилијум, који су названи помоћу сличног правилног система. Види горе.

Видети и[уреди]