Википедија:Википедија није место за новотарије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смернице о значају

Прагови значаја

Друго


  • Изнесите мишљење овде

Википедија није место за новотарије. Ако сте ви или неко од ваших пријатеља једног дана смислили нешто ново у школи, на факултету или у гаражи, молимо вас немојте о томе писати на Википедији. Пишите о томе на свом веб сајту.

Ово се односи чак и на ствари које смисле наставници, попут рецимо оригиналних мнемоника које су они саставили како би вам помогли да запамтите спискове неких ствари.

Одоли искушењу[уреди]

Младе сараднике често куша нагон да са другима поделе нове изразе, моду или идеје које су измислили они сами или њихови пријатељи. Писање чланка на Википедији може да изгледа као сјајан начин да ово постигнеш — коначно, ако се теби свиђа овај нови изум, зашто се он не би допадао и другима?

Неколико је лоших ствари са овиме:

  • Садржај Википедије мора бити проверљив. Нема начина на који остатак света може да провери твој опис те нове ствари коју је твој другар једног дана рекао или урадио. То није снимљено, није записано и није документовано. У ствари, остатак света нема начина да провери да твој другар уопште постоји. Проверљивост није нешто о чему треба водити какву постмодернистичку расправу, већ је стандардан праг, односно критеријум. Да би ово разумео, размисли о томе шта новцу даје његову вредност? Извор те вредности је банка која временом сакупља поверење да може платити износ записан на тој новчаници коју држиш. Када нема такве банке, људи носе новац у некој другој валути или златним дукатима. Не би очекивао да твоји другари раде за шарене "паре" из "Монопола", зар не? Тако је и са Википедијом. Сви чланци морају да наводе изворе; ако не можеш то да урадиш зато што нема никаквих извора који су документовали шта си то смислио једног дана у школи, онда је твој садржај (иако је можда стварно кул) непроверљив и не може бити одобрен за постављање на Википедију.
  • Првобитно истраживање је забрањено на Википедији. Википедија је енциклопедија; односно, садржи сакупљене, сажете и сумаризоване податке о стварима које су већ промовисане — и које су прошле одређене прагове, јер то је начин на који се пише већина енциклопедија. Википедије није издавач у првој инстанци. Овде се не приказују и промовишу нове ствари нити се шири ново знање. Ако нађеш себе како расуђујеш да је чланак у Википедији нужан зато што још нико није писао о твом изуму, па, управо кршиш правило против првобитног истраживања. Ако желиш да пишеш о њему, мораћеш прво да осигураш да изум буде објављен у часопису који подлеже колегијалној провери или неком другом поузданом извору на добром гласу.
  • Википедија није речник. Многи чланци ове природе описују нове речи или изразе које је смислила омања група пријатеља. Али Википедија није речник, већ енциклопедија. Значења речи и фраза иду у речник, какав је Викиречник; међутим, ни у Викиречнику неће бити прихватљиво да додајеш своје сопствене нове речи и фразе. Викиречник захтева доказе да је реч или фраза већ одобрена пре него што је прихвати. Нова реч коју је сковала једна особа или омањи скуп људи и сада покушавају да учине да се она пробије јесте неологизам, и није прихватљива у Викиречнику. Има других места на мрежи на којима би такве речи биле добродошле.
  • Википедија није бесплатан вики домаћин којег можеш користити у своје сврхе, већ енциклопедија. Наш првенствени циљ овде је да напишемо енциклопедију, а не да људима нудимо бесплатан Мрежни домаћинлук (хостинг). Чак и ако твој чланак не заузима много простора, њиме ипак злоупотребљаваш Википедију и спречаваш је у томе да постане употребљива енциклопедија. Ако ти се допада идеја да имаш свој сопствени вики, погледај Викију или БлуВики.

Та нечувена игра[уреди]

Често, док смишљају шта ће са собом, људи у школи или на факултету смисле игре везане за Википедију које су већ биле измишљене. Посебно, много људи је дошло до идеја сличних са Википедија:Шест степени Википедије, и написали чланке о њима. Међутим, ова идеја је већ више него довољно покривена у пројектном именском простору, тако да нам заиста не треба чланак о њој.

Исправан начин да ствари смишљене једног дана у школи уђу у Википедију[уреди]

Школске форе, лудила и моде и те како могу бити покривени у Википедији, али само ако неко прво седне и истражи их и затим објави књигу, академски чланак или чланак у часопису или журналу описујући то истраживање. Такви извори су поуздани, и стога предмет може постати одговарајући за Википедију.

На пример, Кетрин Геверц је написала чланак, објављен у Образовној недељи 2001., о школском лудилу званом "фрик играње", што чини "фрик играње" валидном темом за википедијски чланак. Оно је сада проверљиво, истраживање је већ обављено и колегијално проверено, и чињенице су проверене ван Википедије, и широки свет већ зна о овом лудилу из чланка у Образовној недељи.

Шта ти треба да урадиш[уреди]

Попусти једино онда пред искушењем да напишеш чланак за Википедију о нечему што је смишљено једног дана у школи ако можеш да цитираш изворе и ако их уистину цитираш. Људи који пишу у блоговима или који полуанонимно остављају коментаре на форумима за разговор се не сматрају поузданим изворима.

Ако не можеш да цитираш поуздане изворе, молимо те, пиши о томе што је смишљено једног дана у школи негде другде, на пример на свом Мрежном месту.

Или би могао да пишеш на Нециклопедији, пошто су таква места и намењена за ствари попут ових и обично имају далеко блажу политику од Википедије. Не мораш да цитираш изворе, провераваш податке, па чак ни да имаш икаквог смисла: све то, наравно, ако је шала смешна, и то не само теби.

Види и[уреди]