Википедија:НПП/Техника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Списак НПП Преглед Читаоци Школе Организације Доприноси Уређивање
Администрација Техника Проблеми Чланак о мени Категорије АП Преузимање Разно
Presa de decissions.png

Овде можете наћи одговоре на најчешће постављана питања (НПП). Уколико не можете да пронађете одговор овде, постоји неколико других опција.

  • Погледајте списак НПП
  • Питајте на Тргу
  • Употребите кућицу за претраживање:

Садржај

Шта се дешава када два или више уредника истовремено уређују исту страницу?[уреди]

When the second person (and later persons) attempts to save the page, MediaWiki will attempt to merge their changes into the current version of the text. If the merge fails then the user will receive an "edit conflict" message, and the opportunity to merge their changes manually. If multiple consecutive conflicts are noticed, it will generate a slightly different message. This is similar to Concurrent Versions System (CVS), a widely used software version management system.

Како да повратим лозинку коју сам заборавио?[уреди]

If you entered your e-mail address when you signed up, you can have a new password generated. Click on the "Log in" link in the upper-right corner. Enter your user name, and click the button near the bottom of the page called "Mail me a new password". You should receive an e-mail message with a new random password; you can use it to log in, go to your preferences, and change your password to something you'll remember.

Како да променим лозинку?[уреди]

Можете променити своју лозинку преко Special:ChangePassword; такође можете пронаћи везу са вашим подешавањима.

Како да пријавим грешку?[уреди]

Програмери користе Phabricator да прате грешке. Свако је добродошао да тамо направи налог и пријавити било који грешку са којом се сусреће; међутим, ако желите, можете објавити своју грешку на тргу. За више информација погледајте Bug reports.

Како да предложим нову опцију?[уреди]

Да бисте направили службени захтев за функцију, користите MediaZilla. За информације о употреби MediaZilla, погледајте Bug reports.

Који софтвер се користи за функционисање Википедије?[уреди]

Википедију је изворно покретала UseModWiki, опште вики скрипте Clifford Adams. У јануару 2002. године прешли смо на PHP скрипте, која је била потпуно обновљена наредног јула да би се створило оно што сада зовемо MediaWiki.
MySQL се користи у позадинини као база података, Апач је веб-сервер, и PowerDNS се користи за DNS.
Оперативни систем википедијиних веб-сервера су Линукс и Соларис. Најчешће коришћена дистрибуција је Ubuntu. За детаље погледајте Wikimedia servers.

А хардвер?[уреди]

Тренутна ситуација[уреди]

Види m:Wikimedia servers.

Историја Википедијиног хардвера[уреди]

Кратка историја Википедије:
Фаза I: Јануар 2001 — Јануар 2002
  1. One of Bomis' servers hosted all Wikipedia wikis running on UseModWiki software
Фаза II: Јануар 2002 — Јул 2002
  1. One of Bomis' servers hosted all Wikipedia wikis; English and meta running on the php/mysql-based new software, all other languages on UseModWiki. Runs both the database and the web server on one machine.
Фаза IIIa: Јул 2002 — Мај 2003
  1. Wikipedia gets own server, running English Wikipedia and after a bit meta, with rewritten PHP software. Runs both the database and the web server on one machine.
  2. One of Bomis' servers continues to host some of the other languages on UseModWiki, but most of the active ones are gradually moved over to the other server during this period.
Фаза IIIb: Мај 2003 — Фебруар 2004
  1. Wikipedia's server is given the code name "pliny". It serves the database for all phase 3 wikis and the web for all but English.
  2. New server, code name "larousse", serves the web pages for the English Wikipedia only. Plans to move all languages' web serving to this machine are put on hold until load is brought down with more efficient software or larousse is upgraded to be faster.
  3. One of Bomis' servers continued to host some of the other languages on UseModWiki until it died. All are now hosted on pliny; a few more of the active ones have been gradually moved over to the new software, and an eventual complete conversion is planned.
Фаза IIIc: Фебруар 2004 до данас
  1. Wikipedia gets a whole new set of servers, paid for through donations to the non-profit Wikimedia Foundation.
  2. The new architecture has a new database server (suda), with a set of separate systems running Apache, as well as "squids" that cache results (to reduce the load). More details are at m:Wikimedia servers.
  3. New servers bought as needed, bringing total number to about 350 servers.

А конекција?[уреди]

Викимедија поседује више постројења широм света које користе различити добављачи пропусног опсега.
Тампа (pmtpa):
Амстердам постројење (knams):
  • 700Mbit/s до Kennisnet/AS1145
  • 10Gbit/s до Tele2/AS1257
  • 10Gbit/s до AMS-IX, where multiple peering partners are met
  • Повезан са Telia/AS1299
Јужна Кореја постројење (yaseo):
Види Wikipedia:Statistics страницу за информације о коришћењу пропусног опсега.

Колики је капацитет базе података?[уреди]

Early in Wikipedia's history, in February 2003 the database was about 4 GB in size. By August 2003, this had grown to roughly 16 GB, with uploaded images and media files taking up another gigabyte or so. By April 2004, this had grown to about 57 GB, and was growing at about 1 to 1.4 GB per week, and by October 2004, it had grown to about 170 GB. This includes all languages and support tables but not images and multimedia.
As of late August 2006. г., database storage took about 1.2 terabytes:
  • English Wikipedia core database: 163G
  • Other Florida-based core databases: 213G
  • Other Korea-based core databases: 117G
  • Text storage nodes: 44G, 44G, 200G, 149G, 166G, 84G, 84G
This may include free space inside database storage files, as well as a lot of indexing.
Uploaded files took up approximately 372 gigabytes lc. г., excluding thumbnails.
Compressed database dumps can be downloaded at http://download.wikipedia.org/.

Коју врсту markup језика користи Википедија?[уреди]

Википедија користи веома једноставан markup базиран на UseModWiki. За више детаља, погледајте Wikipedia:How to edit a page.

Зашто се не користи HTML?[уреди]

Кратак одговор је: због једноставности и сигурности.
И сада дужи одговор. Википедија и вики уопште, требало би да буду уређивани у лету. HTML није једноставан за кориштење када једноставно желите написати чланак. Стварање веза нам даје изузетно драматичан пример. Да бисте се повезали на чланак Париз користећи HTML, требало би да откуцате
<a href="Paris">Paris</a>
Коришћење Википедијске ознаке је много лакше:
[[Paris]]
Онда, ту је сигурност. Различити веб-прегледачи имају грешке које се могу искористити преко HTML. Злонамерни корисници такође могу радити ствари попут Јаваскрипт искачућих прозора или страница преусмерења ако су имали пун HTML. Неколико "експерименталних" веб-сајтова који су дозвољавали пун-HTML је претрпело такве нападе, укључујући и неколико других викија које су дозвољавале произвољни HTML.

Значи, уопште не можемо користити HTML?[уреди]

То није истина. Неке HTML ознаке функционишу. Такође, HTML ознаке табеле су некада биле једини начин за креирање табела (али сада то може и вики синтакса). Међутим, међу програмерима је било расправа да је већина HTML ознака застарела.
За дискусије о вики синтакси за таблице, погледајте m:Wiki markup tables и m:MediaWiki User's Guide: Using tables за новију активност; m:WikiShouldOfferSimplifiedUseOfTables за старију почетну активност.
Такође погледајте Wikipedia:How to edit a page.

А шта је са знацима који нису ASCII и специјалним симболима?[уреди]

Википедија користи Уникод (посебно UTF-8 Уникод кодирање) и већина претраживача може решити проблем, али проблеми са фонтовима значе да неки нејасни карактери можда неће радити за многе кориснике. Meta:Help:Special characters је страница за детаљну дискусију о томе шта је уопште сигурно и шта није. Ова страница ће се ажурирати током времена јер више претраживача долази за подршку више функција.
Види http://www.unicode.org/help/display_problems.html за упутства о томе како да омогућите Уникод подршку за већину платформи.

А математичке теме, које захтевају специјалне симболе, фонтове и графеме?[уреди]

Само користите TeX! Види Помоћ:Формуле.

Да ли је могуће скинути Википедијин софтвер?[уреди]

Yes, the complete text and editing history of all Wikipedia pages can be downloaded. See Wikipedia:Database download.
Note that downloading the database dumps is much preferred over trying to spider the entire site. Spidering the site will take you much longer, and puts a lot of load on the server (especially if you ignore our robots.txt and spider over billions of combinations of diffs and whatnot). Heavy spidering can lead to your spider, or your IP, being barred with prejudice from access to the site. Legitimate spiders (for instance search engine indexers) are encouraged to wait about a minute between requests, follow the robots.txt, and if possible only work during less loaded hours (2:00-14:00 UTC is the lighter half of the day).
The uploaded images and other media files are not currently bundled in an easily downloadable form; if you need one, please contact the developers on the wikitech-l mailing list. Please do not spider the whole site to get images.

Постоји ли CPAN модул за Википедију?[уреди]

Ed Summers has written WWW::Wikipedia.
If you're just after retrieving a topic page, the following Perl sample code works. In this case, it retrieves and lists the Main Page, but modifications to the $url variable for other pages should be obvious enough. Once you've got the page source, Perl regular expressions are your friend in finding wiki links.
#!/usr/bin/perl
use LWP;
$browser = LWP::UserAgent->new();
$url =  "http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia%3AMain_Page";
$webdoc = $browser->request(HTTP::Request->new(GET, $url));
if ($webdoc->is_success) #...then it's loaded the page OK
{
  print $webdoc->title, "\n\n"; # page title
  print $webdoc->content, "\n\n"; # page text
}
Note that all (English) Wikipedia topic entries can be accessed using the conventional prefix "http://en.wikipedia.org/wiki/", followed by the topic name (with spaces turned into underscores, and special characters encoded using the standard URL encoding system).
See also m:Machine-friendly wiki interface.

Да ли Википедија користи колачиће?[уреди]

Cookies are not required to read or edit Wikipedia, but they are required in order to log in and link your edits to a user account.
When you log in, the wiki will set a temporary session cookie which identifies your login session; this will be expired when your browser exits (or after an inactivity timeout), and is not saved on your hard drive.
Another cookie will be saved which lists the user name you last logged in under, to make subsequent logins just a teensy bit easier. (Actually two: one with your name, and one with your account's internal ID number; they must match up.) These cookies expire after 180 days. If this worries you, clear your cookies after completing your session.
If you check the "remember my password" box on the login form, another cookie will be saved with a hash of your password (not the password itself). As long as this remains valid, you can bypass the login step on subsequent visits to the wiki. The cookie expires after 180 days, or is removed if you log out. If this worries you, don't use the option. (You should not use it on a public terminal!)

Зашто сам био аутоматски одјављен?[уреди]

This could be a result of your cookie, browser cache, or firewall/Internet security settings. Or, to quote Tim Starling (referring to a question about "remembering password across sessions"):
  • "The kind of session isn't a network session strictly speaking, it's an HTTP session, managed by PHP's session handling functions. This kind of session works by setting a cookie, just like the "remember password" feature. The difference is that the session cookie has the "discard" attribute set, which means that it is discarded when you close your browser. This is done to prevent others from using your account after you have left the computer.
  • The other difference is that PHP sessions store the user ID and other such information on the server side. Only a "session key" is sent to the user. The remember password feature stores all required authentication information in the cookie itself. On our servers, the session information is stored in memcached, a system for non-durable (unreliable) caching. Session information may occasionally be lost or go missing temporarily, causing users to be logged out. The simplest workaround for this is to use the remember password feature, as long as you are not worried about other people using the same computer." from the Wikipedia:Village pump (technical) on May 4, 2005. (italics added).
In other words: click the "remember me" box when logging in.
See also Help:Logging in.

Википедијин софтвер је одличан! Могу ли да га користим на свом сајту?[уреди]

Можете, али у зависности од ваших потреба, можда би вам више користило нешто друго; МедијаВики је велик и комплексан. Погледајте Wiki software за листу вики скрипти.
Ако сте након скенирања још увек сигурни да желите да користите МедијаВики; погледајте the MediaWiki web site за детаље о преузимању, инсталирању и конфигурисању софтвера.

Могу ли да додам бројач посета на страницу Википедије?[уреди]

Page hit counting is a feature of the MediaWiki software, but this feature is disabled at the Wikipedia site for performance reasons. Wikipedia is one of the most popular web sites in the world and uses a cluster of more than 400 servers (ажурирано: јануар 2011. г.) to handle the load. Nearly 80% of the load is handled by about 100 front end cache servers which store copies of pages so they can be served without having to be rebuilt each time from the database. Hitcount data is therefore not collected centrally, but is aggregated from all the servers and is available at http://stats.grok.se/.
You can also view the page hits for a particular page from the history for that page; and then choose Page view statistics listed as an external tool.

Википедија за спорије бежичне везе[уреди]

To view a low-bandwidth Main Page suitable for wireless users, select the Wikipedia:Main Page alternative (simple layout) link. That main page has a link to the text-only version of the main page. For now, direct entry of the URL into your wireless device's browser is the most convenient way to get to the articles. If you know a one-word article, such as Science, you can use that article to gain entry to your favorite topics.
Also if you log in, then try selecting the chick skin in your preferences to eliminate all the stuff from the edge of the screen, and give you more space to read the articles themselves.

Да ли веза „Случајна страница“ ради заиста насумично? [уреди]

No, although it's random enough to provide a small sample of articles reliably.
We have an index on the page table called page_random, which is a random floating point number uniformly distributed on [0, 1). Special:Random chooses a random double-precision floating-point number, and returns the next article with a page_random value higher than the selected random number. Some articles will have a larger gap before them, in the page_random index space, and so will be more likely to be selected. So the actual probability of any given article being selected is in fact itself random.
The page_random value for new articles, and the random value used by Special:Random, is selected by reading two 31-bit words from a Mersenne Twister, which is seeded at each request by PHP's initialisation code using a high-resolution timer and the PID. The words are combined using:
(mt_rand() * $max + mt_rand()) / $max / $max
Some old articles had their page_random value reset using MySQL's RAND():
rand_st->seed1=(rand_st->seed1*3+rand_st->seed2) % rand_st->max_value;
rand_st->seed2=(rand_st->seed1+rand_st->seed2+33) % rand_st->max_value;
return (((double) rand_st->seed1)/rand_st->max_value_dbl);

Мој проблем није наведен на овој листи, где да питам?[уреди]

Посети Википедија:Трг/Техника.