Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Филипинска револуција

Филипинска револуција (фил./таг. Himagsikang Pilipino, шп. Revolución Filipina), такође позната као Тагалошки рат (шп. Guerra Tagalog), била је револуција и касније сукоб између филипинског народа и шпанских колонијалних власти.

Почела је у августу 1896. године, када су шпанске власти откриле Катипунан — антиколонијалну тајну организацију. Катипунан, на челу са Андресом Бонифасијем, био је ослободилачки покрет чији је циљ била независност од Шпаније кроз оружани револт. Током масовног окупљања у Калоокану, вође Катипунана су се организовале у револуционарну владу, именовале новоосновану владу — „Харинг бајанг катагалуган”, те отворено прогласиле оружану револуцију широм земље. Бонифасио је позвао на напад на главни град, Манилу. Напад није успио; међутим, околне провинције почеле су са побунама. Борба за превласт и моћ међу револуционарима довела је до смрти Бонифасија 1897. године, а његову функцију наслиједио је Агиналдо који је водио сопствену револуционарну владу. Исте године, револуционари и Шпанци су потписали Пакт за Бијак-на-Бато, којим је насиље привремено смањено. Агиналдо и други филипински официри отишли су у самонаметнути егзил у Хонгконг. Међутим, насиље и непријатељство никада није потпуно утихнуло.

Сједињене Америчке Државе су 21. априла 1898. године покренуле поморску блокаду Кубе (прва акција Шпанско-америчког рата). Амерички морнарички Азијски ескадрон, под вођством комодора Џорџа Дјуија, одлучно је 1. маја поразио Шпанску морнарицу у битки у заливу Манила, ефективно преузимајући контролу над Манилом. Агиналдо се, незванично у савезништву са САД, 19. маја вратио на Филипине и наставио са нападима на Шпанце. Побуњеници су до јуна стекли контролу над готово цијелим Филипинима — осим Маниле. Агиналдо је 12. јуна издао Декларацију о независности Филипина. Иако је ово означило крај револуције, ни Шпанија ни САД нису признавали независност Филипина.

Добар чланак

Румунска комунистичка партија

Румунска комунистичка партија (РКП) (рум. Partidul Comunist Român, PCR) је била марксистичко-лењинистичка партија, која је била на власти у Румунији од 1948. до 1989. године.

Основана је 1921. године, под именом Социјалистичко-комунистичка партија, да би убрзо променила име у Комунистичка партија Румуније. Године 1948, након уједињења са већим делом Румунске социјалдемократске партије, променила је име у Румунска радничка партија. Године 1965, добила је име које је носила све до свог укидања 1989. године. Партија је основана 1921. године, када је бољшевичка фракција преузела надзор над Социјалистичком партијом Румуније. Партија је преименована у Социјалистичко-комунистичку партију, али је убрзо променила име у Комунистичка партија Румуније.

Изабрани списак

Награда Греми за најбољи рок албум

Награда Греми за најбољи рок албум (енгл. Grammy Award for Best Rock Album) признање је које се додељује музичким извођачима за најбољи албум рок музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards. Представља категорију Награде Греми. Награду сваке године додељује Академија за дискографску уметност и науку (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички допринос и техничку поткованост албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.

Први добитник Награде за најбољи рок албум је група The Rolling Stones и од тада се назив категорије није променио. Почев од 1996. године, заједно са добитником награде одликовања добијају и музички продуценти и инжењери звука који су радили са извођачем на награђеном албуму. Рекордер са четири освојене награде је бенд Foo Fighters, док две поседују Шерил Кроу, Green Day, U2 и Muse. Foo Fighters и Нил Јанг су шест пута били номиновани за награду, више од било ког другог извођача. Јанг такође држи рекорд по броју номинација без освајања награде.

Недавни догађаји

Вести

12. август — У масовној пуцњави која се догодила на Цетињу убијено је једанаест, а рањено шест особа.
3. август — Влада Црне Горе на челу са Дританом Абазовићем и Српска православна црква на челу са патријархом српским господином Порфиријем (на слици) потписале су Темељни уговор.
31. јул — Вођа исламистичке терористичке организације Ал Каида Ајман ел Завахири убијен је у нападу америчке борбене беспилотне летелице у Кабулу у Авганистану.
31. јул — Женска фудбалска репрезентација Енглеске освојила је Европско првенство победивши у финалу Немачку резултатом 2 : 1.
24. јул — Јонас Вингегор из Данске је освојио бициклистичку трку Тур де Франс 2022. године.
11. јул — НАСА је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио Свемирски телескоп Џејмс Веб.
10. јул — Новак Ђоковић и Јелена Рибакина су индивидуални освајачи Вимблдона 2022.

Остале вести

На данашњи дан

14. август

1385 — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.
1941 — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
1947 — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.
1970 — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
1980 — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској.
1994 — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи.
2006 — Организација уједињених нација је склопила примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела.
2013 — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је електричну столицу изумео зубар?
… да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
… да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
… да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
… да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
… да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Сава Шумановић - Црвени ћилим, Народни музеј Србије, 1929.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Википедија тренутно садржи више од 59,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 661.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 310.466 корисника отворило налог, а од тога је 737 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.