Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Географија Хрватске

Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима 56.594 km², a поред тога око 32.068 km² на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2.197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1.778 km (рачунајући острва 6.176 km).

Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.

Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена конитинентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију.

Добар чланак

Масакр у Крагујевцу

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.

Изабрана слика

Орао крсташ, окренут ка Томсоновој газели
(пуна величина: 2.684 × 1.596)

Недавни догађаји

Вести

15. октобар — У сукобима демонстраната и полиције у Каталонији повређено је најмање 170 људи
12. октобар — Елиуд Кипчоге постао је први на свету који је претрчао маратон за мање од два часа.
10. октобар — Нобелова награда за књижевност додељена аустријском књижевнику Петеру Хандкеу (на слици).
9. октобар — Турска војска започела ваздушно-копнену инвазију на подручје Западног Курдистана на северу Сирије.
3. октобар — Најмање четири полицајца су убијена у нападу ножем који се догодио у центру Париза.
2. октобар — 11 особа је убијено, а више од 200 је повређено у окршајима демонстраната са полицијом у Ираку.
29. септембар — Одбојкашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом у финалу против Словеније са 3 : 1.
28. септембар — Најмање 59 особа погинуло је у поплавама које су, после обилних падавина, погодиле север Индије.
25. септембар — У Пекингу отворен међународни аеродром Дасинг који је са површином од 47 км² и капацитетом од 45 милиона путника годишње највећи аеродром на свету.

Друге вести

На данашњи дан

19. октобар

202. п. н. е. — Ханибал (на слици) је поражен у бици код Заме, чиме је окончан Други пунски рат.
1781 — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу.
1813 — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.
1918 — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.
1964 — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу.
1987 — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе.

Остали догађаји: 18. октобар ← 19. октобар → 20. октобар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

… да у Кини у кавезима држе више од 7.000 медведа, а да се у народној и званичној кинеској медицини жуч медведа користи као лек? (слика)
… да на Титану, Сатурновом сателиту, један вулкан избацује лед уместо ужарене лаве?
… да сперматогенеза код мушкарца пролази у току једне године вероватно од 20 до 25 митозā, па према томе се сматра да сперматозоиди мушкарца који имају 50 или више година, могу да прођу кроз неколико стотина митозā?
… да је било проречено да ће Едип, херој из грчке митологије и син тебанског краља Лаја и Менекејеве ћерке Јокасте, убити свога оца и оженити властиту мајку?
… да су највећи вештачки загађивачи атмосфере угљен-диоксидом термоелектране и фабрике (око 56%), а да потом следе приватна домаћинства (24%) и аутомобили (20%)?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,2 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 625.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 251.620 корисника отворило налог, а од тога је 870 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.