Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Main Page)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Оџаци

Оџаци

Оџаци су градско насеље у Србији, средиште и административни центар истоимене општине, коју поред Оџака чине још осам насеља. Град се налази у Западнобачком округу, на западу Војводине, у Панонској равници.

Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из 2011. године град има 9021 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду.

Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишњим књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. године село се помиње као Kéménd. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив Hаnfhausen, Кућа конопље. Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација.

Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао Odzlak, на немачком Hanfhausen и на мађарском Hódság (старији мађарски назив за град био је Kéménd, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, Hódság, ушао је у мађарски из турског или српског језика.

Поред ове теорије постоји и теорија да су Оџаци добили име по босанском месту Оџак или по томе што су оџаци вирили из земуница и могли су се видети издалека.

Оџаци се 1579. године помињу и под турским именом Tatar Ocak. Забележено је да су тада имали двадесет и осам домова, од чега дванаест муслиманских. 1389. године село је евидентирано у земљишњим књигама као Оdos или Hodos.

Добар чланак

Бобан Марјановић

Бобан Марјановић

Бобан Марјановић (Зајечар, 15. август 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је члан Далас маверикса. Са 222 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.

Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри са обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.адранске лиге. Три пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге у сезони 2014/15.

Изабрана слика

Група официра Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” у ослобођеном Београду, октобра 1944. године. У горњем реду, с лева на десно: Дане Ђујић, Јово Бурсаћ, Никица Пејиновић, Богдан Вујиновић и Петар Рашета; у доњем реду (седе), с лева на десно: Мате Радуловић, Милош Мутавџић и Милан Антончић (пуна величина: 1.517 × 901 *)

Група официра Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” у ослобођеном Београду, октобра 1944. године. У горњем реду, с лева на десно: Дане Ђујић, Јово Бурсаћ, Никица Пејиновић, Богдан Вујиновић и Петар Рашета; у доњем реду (седе), с лева на десно: Мате Радуловић, Милош Мутавџић и Милан Антончић
(пуна величина: 1.517 × 901)

Недавни догађаји

Вести

Бора Дрљача
На данашњи дан

22. октобар

Милеритски водич
Занимљивости

Да ли сте знали

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 639.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 272.936 корисника отворило налог, а од тога је 821 активан. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт