Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Свемирска трка

Свемирска трка је било незванично надметање између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Оно је обухватало истовремене напоре обеју земаља да истраже свемир, да пошаљу вештачке сателите у Земљину орбиту, да пошаљу људе у свемир и на Месец и сл. Иако корени свемирске трке леже у раној ракетној технологији и затегнутим међународним односима након Другог светског рата, она је почела након совјетског лансирања сателита Спутњик 1, 4. октобра 1957. Термин свемирска трка је смишљен по аналогији са трком у наоружавању која је такође постојала између САД и СССР. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и Држава током Хладног рата, те посебно важна арена у овом сукобу, како због своје војне примене тако и због психолошке користи од нараслог морала.

Током ових година СССР је успео да први лансира вештачки сателит са Земље (Спутњик-1), први пошаље живо биће — пса Лајку — у свемир (Спутњик 2), први пошаље човека — Јурија Гагарина — у свемир, те први изврши шетњу космонаута у отвореном свемиру. САД је успео први да пошаље човека — Нила Армстронга — на Месец (Аполо 11).

Добар чланак

ХМС Виктори

ХМС Виктори (енгл. HMS Victory) је британски бојни брод из класе линијских бродова првог степена. Изграђен 1759. и поринут 1765. био је окосница Британске краљевске ратне морнарице крајем 18. и почетком 19. века. Славу је стекао служећи као заставни брод адмирала Хорејшија Нелсона у бици код Трафалгара (1805).

Брод је завршио активну ратну каријеру 7. новембра 1812. године и од тада је имао разноврсна задужења у хемпширској портсмутској луци све док није 1922. био проглашен музејским бродом и трајно премештен у суви док у Портсмуту. Тренутно служи и као брод заставник Првом поморском лорду Уједињеног Краљевства. Најстарији је бојни брод још увек у служби (иако није најстарији бојни брод у служби на мору; титула припада нешто млађем америчком броду, УСС Конститушну).

Изабрана слика

Два младунца риђе лисице снимљени у Корку, Република Ирска
(пуна величина: 2.000 × 1.500)

Недавни догађаји

Вести

20. јул — Осветници: Крај игре (режисери браћа Русо на слици) постао је филм који је остварио највећу зараду икада након што је престигао Аватара.
19. јул — Фудбалери Алжира победили су Сенегал у финалу Купа афричких нација са 1 : 0 и по други пут у историји освојили тај трофеј.
18. јул — Више од 30 особа је погинуло у подметнутом пожару у студију за филмску анимацију у јапанском граду Кјоту.
17. јул — Светска здравствена организација (WHO) прогласила је избијање колере у Конгу јавним здравственим хитним случајем од међународног интереса (PHEIC).
16. јул — Европски парламент изабрао је Урсулу фон дер Лајен за председницу Европске комисије.
14. јул — Новак Ђоковић је одбранио титулу на тениском турниру у Вимблдону победивши у финалу Роџера Федерера резултатом 3 : 2.

Друге вести

На данашњи дан

23. јул

1759 — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.
1840 — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом.
1914 — Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву.
1920 — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
1952 — У Египту је извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I.
1952 — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније.
1974 — Грчка војна влада је позвала Константина Караманлиса (на слици) да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.

Остали догађаји: 22. јул ← 23. јул → 24. јул

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је термин нихилизам први употребио Иван Тургењев у књизи Очеви и деца описујући лик Базарова?
... да је у чувеној сцени под тушем у Хичкоковом филму Психо као крв коришћен сируп од чоколаде?
... да је право име Коко Шанел Габриела, а да је надимак Коко добила по француској речи за петла, јер је волела да устаје рано?
... да је острвска република Науру једина држава на свету која нема главни град?
... да је композитор и текстописац Оскар Хамерштајн једина особа која се зове Оскар, а која је добила статуу оскара?
... да у Ослу постоји споменик подигнут Јохану Волеру који је измислио спајалицу за папир?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,6 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 622.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 247.256 корисника отворило налог, а од тога је 785 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.