Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Main Page)
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

Особе са АС-ом често показују интензивно занимање за одређену ствар, као што је, нпр., фасцинираност овог дечака молекуларном структуром

Аспергеров синдром (енгл. AS или AD) један је од неколико поремећаја из аутистичког спектра (енгл. ASD) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и Аспергеров поремећај или само Аспергер, мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба звати синдромом или поремећајем.

Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.

Синдром је добио име по аустријском педијатру Хансу Аспергеру, који је 1944. године описао децу која очигледно имају нормалну интелигенцију, али им недостаје вештина невербалне комуникације, физички су неспретна и не показују емпатију. Педесет година касније поремећај је ушао у међународну класификацију болести (енгл. ICD) и дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (енгл. DSM), али су ипак остала нерешена питања о његовим аспектима. Нпр., постоји сумња око тога да ли се АС разликује од високо функционалног аутизма (енгл. HFA); делимично и због те сумње, његова учесталост није чврсто установљена.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Светлосни продор у тамној буковој шуми

Шума је сложена биљна заједница или биогеоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска животна заједница и геолошка подлога.

Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Илустрација планете Fomalhaut b која кружи око звезде Fomalhaut (пуна величина: 3.000 × 2.000 *)

Илустрација планете Fomalhaut b која кружи око звезде Fomalhaut
(пуна величина: 3.000 × 2.000)

HSAktuell.svg

Вести

Фидел Кастро
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Потписивање споразума о оснивању ЗНД

Остали догађаји: 7. децембар8. децембар9. децембар

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Да ли сте знали...

Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ
  • ... да је Дунав друга по величини река у Европи?
  • ... да је Краљево претходно носило назив Карановац?
  • ... да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
  • ... да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
  • ... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
  • ... да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 42,8 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,3 милиона написано на енглеском, а преко 342.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада су на српској Википедији 190.573 корисника отворила налог, а од тога је 1.018 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти