Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Main Page)
Сјајан чланак

Рихард Вагнер

Рихард Вагнер 1868.

Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.

Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.

За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.

Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).

Добар чланак

Експедиција 1 (МСС)

Expedition 1 insignia.svg

Експедиција 1 била је први дуготрајни боравак посаде на Међународној свемирској станици (МСС). Посада експедиције је боравила на станици 136 дана, од новембра 2000. до марта 2001. године. То представља почетак непрекидног боравка људске посаде на МСС који и даље траје. Експедицију 1 је пратила Експедиција 2, која је такође имала три члана посаде.

Званичан почетак мисије је тренутак када се летелица Сојуз ТМ-31 спојила са станицом 2. новембра 2000. године. Током боравка на МСС, чланови експедиције су активирали разне системе станице, распаковали опрему и пребацили намирнице које су биле спаковане у летелици којом су лансирани. Такође су угостили три мисије спејс-шатла (СТС-97, СТС-98, СТС-102) и два брода Прогрес за аутоматско снабдевање. Пошто је ово била прва посета станици, посада је имала много посла, али су сви задаци мисије успешно обављени тако да је она проглашена успешном.

Три мисије спејс-шатла, које су посетиле станицу током ове експедиције, допремиле су оперму, намирнице и кључне компоненте за оперативну употребу свемирске станице. Прва од њих је била СТС-97 и спојила се са МСС почетком децембра 2000. године. У теретном простору шатла налазила се прва компонента система за напајање станице електричном енергијом, велики соларни панели који су повећали производњу енергије пет пута.

Изабрана слика

Споменик српским ратницима у Краљеву је споменик посвећен погинулим официрима и војницима у Балканским и Првом светском рату 1912—1918. године. Изграђен је 1934, по узору на Спомен-костурницу бранилаца Београда, подигнуту годину раније на Новом гробљу у Београду. Споменик је маја 1960. измештен на војничко гробље, а 1982. је враћен на првобитну локацију. Недуго након враћања, споменик је добио популарни назив Милутин, по књизи Књига о Милутину Данка Поповића која је изашла 1985. године. Аутори споменика су архитекта и скулптор, руски емигрант Роман Верховски, док су аутори скулптуре Верховски и вајари Живојин Лукић и Владимир Павловић Загородњук. (пуна величина: 3.216 × 4.824 *)

Споменик српским ратницима у Краљеву је споменик посвећен погинулим официрима и војницима у Балканским и Првом светском рату 19121918. године. Изграђен је 1934, по узору на Спомен-костурницу бранилаца Београда, подигнуту годину раније на Новом гробљу у Београду. Споменик је маја 1960. измештен на војничко гробље, а 1982. је враћен на првобитну локацију. Недуго након враћања, споменик је добио популарни назив Милутин, по књизи Књига о Милутину Данка Поповића која је изашла 1985. године. Аутори споменика су архитекта и скулптор, руски емигрант Роман Верховски, док су аутори скулптуре Верховски и вајари Живојин Лукић и Владимир Павловић Загородњук.
(пуна величина: 3.216 × 4.824)

Недавни догађаји

Вести

Миња Субота
На данашњи дан

22. септембар

Железничка несрећа код Биг Бајо Каноа
Занимљивости

Да ли сте знали

Анри Динан

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 649.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 291.630 корисника отворило налог, а од тога је 739 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.