Википедија:Спољашње везе

Чланци на Википедији могу укључивати линкове ка сајтовима ван Википедије, али морају да постоје ограничења те праксе. Такви сајтови могу садржавати материјал који је тачан и у вези је са темом, информације које није могуће додати у чланак због ауторског права или зато што су сувише детаљне, или други смислен, релевантан садржај који није подесан за укључивање у чланак из разлога који нису повезани са тачношћу.

Неке спољашње везе су пожељне (види „Шта треба да буде повезано“ доле), али сврха Википедије није да укључује исцрпан списак спољашњих веза у сваком чланку. У чланке на Википедији не треба стављати никакве спољашње везе уколико не постоји логично и разложно оправдање за такво укључење.

Предмет ове смернице јесу спољашње везе које нису извори за садржај чланка. Уколико веб-сајт ка којем желите да поставите везу у Википедијином чланку садржи информације које нису део чланка, размотрите могућност да га искористите као литературу за писање чланка. Смернице за навођење извора, у које спадају и спољашње везе када се користе као референце, налазе се на страницама Википедија:Поуздани извори и Википедија:Навођење извора.

Важно је запамтити

1. Ова смерница се не односи на референце унутар текста или списак литературе, које се обично налазе под насловима „Референце“, „Литература“ или „Извори“.
2. Спољашње везе по правилу не би требало користити у самом чланку. Уместо тога, додајте прикладне спољашње везе у одељак „Спољашње везе“ на крају чланка и/или на одговарајуће место унутар инфокутијице или шаблона за навигацију.
3. Везе у одељку „Спољашње везе“ треба свести на најмању меру. Одсуство или мали број спољашњих веза нису разлог за додавање спољашњих веза.
4. У одељку „Спољашње везе“, избегавајте одвојене везе ка више страна истог веб-сајта; уместо тога, покушајте да нађете једну одговарајућу страну тог веб-сајта ка којој ћете поставити везу.

Ограничења на везивање

Ради поштовања Википедијиних правила или из техничких разлога, не смеју се постављати линкови ка:

1. Сајтовима који садрже материјал који крши ауторско право других, у складу са Википедијиним правилима о ауторском праву. Повезивање на веб-сајтове који садрже дела заштићена ауторским правом прихватљиво је само ако је само мрежно место има дозволу за објављивање или га користи у складу са лиценцом о поштеној употреби. Свесно упућивање других на материјал који крши ауторско право може бити сматрано помагањем у кршењу ауторског права. Уколико постоји основана сумња да веб-сајт садржи дело које крши ауторско право онога ко га је сачинио, немојте постављати линк ка њему. Повезивање на веб-сајт који илегално користи и шири нечији туђи рад приказује Википедију и њене уреднике у лошем светлу. Ово је посебно релевантно приликом повезивања на веб-сајтове као што је Јутуб, где се мора посветити посебна пажња како би се избегло повезивање на материјал који крши ауторско право онога ко га је сачинио.
2. Сајтовима који се налазе на црним листама спама, било Википедије било свих пројеката Викимедије, без њиховог претходног уклањања са те листе. Софтвер Медијавикија ће аутоматски блокирати додавање таквих линкова.

Шта повезивати

Када се додаје спољашња веза, треба размотрити неколико ствари:

• Да ли је веб-сајт доступан читаоцу?
• Да ли садржај веб-сајта одговара теми и контексту чланка (користан, пристојан, информативан, садржи проверене чињенице, и сл.)?
• Да ли веза ради и да ли је вероватно да ће наставити да ради?

Сваку везу би требало размотрити према следећим смерницама. Како број спољашњих веза у чланку временом расте, процена би требало да постаје све детаљнија, а критеријуми све строжи. Када нисте сигурни да ли је веб-сајт ка ком желите да додате везу одговарајући, оставите предлог на страни за разговор о чланку и размотрите питање са другим уредницима.

На које веб-сајтове треба повезивати?

1. Чланци на Википедији о било којој организацији, особи, веб-сајту, или другом ентитету треба да садрже везу ка званичном веб-сајту теме чланка, ако оно постоји.
2. Чланак о књизи, музичком запису, или другом медију треба да садржи везу ка веб-сајту који садржи примерак дела-теме чланка, под условом да на тај веб-сајт није примењив ниједан од критеријума у одељку „Везе које по правилу треба избегавати“.
3. Места која садрже неутралан и тачан материјал који се не може укључити у чланак на Википедији због ауторског права, обимности информације (као што су статистике професионалних спортиста, појединости о свима који су учествовали у прављењу филмског или телевизијског програма, транскрипти интервјуа, или онлајн уџбеници), или других разлога.

Које веб-сајтове би требало размотрити?

1. Предлог да се у чланке о албумима, филмовима, књигама, и другим креативним делима убацују везе ка професионалним критикама је одбачен. Такве везе треба да се користе као извори.
2. Веома дугачке стране би требало размотрити од случаја до случаја. Многи користе Википедију са спором интернет везом. Веома дугачке стране би требало посебно означити.
3. Добро одабрана веза ка списковима веб-сајтова или организација.Не треба стављати линкове ка дугачким листама линкова. Веза ка списку може бити трајно постављена, а може бити и привремена мера којом се решавају спољашње везе док се о њима расправља на страни за разговор о чланку. Мозилин Open Direstory Project је често неутралан кандидат.
4. Извори који не задовољавају критеријуме за поуздане изворе али ипак садрже информације о теми чланка из извора који су добро упознати са њом.

Везе које би по правилу требало избегавати

Осим везе ка званичном веб-сајту теме чланка, треба избегавати:

1. Сваки веб-сајт који не нуди већу количину информација о теми чланка од оне коју би чланак садржао кад би постао сјајан чланак.
2. Сваки веб-сајт који доводи читаоца у заблуду зато што користи нетачне податке или истраживање које је немогуће проверити, осим у ограниченом обиму у чланцима о погледима и ставовима које сајт представља.
3. Сваки веб-сајт који садржи малвер, опасне скриптове, „тројанце“, или садржај који је противзаконит у америчкој држави Флорида (с обзиром да се Википедијини сервери налазе у Флориди).
4. Линкови чија је превасходна намена промовисање веб-сајта, укључујући и онлајн петиције. За више информација погледајте Википедија:Спам#Спамовање путем спољашњих линкова.
5. Линкови ка веб-страницама који се баве продајом производа или услуга, као и веб-сајтови са изузетно великим бројем реклама и другим промотивним материјалима. На пример, у чланку мобилни телефон немојте повезивати ка мрежним странама које већином промовишу или рекламирају мобилне телефоне или услуге.
6. Линкови ка веб-сајтовима који прегледање својих садржаја условљавају плаћањем или регистрацијом, осим ако је сам веб-сајт предмет чланка, или је веза унутар навода извора. Види доле.
7. Веб-сајтови који су недоступни већем броју посетилаца, нпр. веб-сајтови који функционишу само у специфичном интернет прегледачу или само у специфичној земљи.
8. Директне везе ка документима који захтевају спољашње апликације (као што су Флеш или Јава) за прегледање релевантног садржаја, осим ако су такве апликације предмет чланка. За више информација погледајте наслов о богатим медијима.
9. Везе ка било којим странама са резултатима претраге, као што су везе ка претрагама појединачних мрежних места, претраживача, претраживачких агрегатора или RSS извора.
10. Везе ка местима за друштвене мреже (као што су Мајспејс и Фејсбук), местима за ћаскање, дискусионим форумима/групама (као што су Јаху! групе), Твитер изворе, Јузнет групе или дописне листе електронске поште.
11. Везе ка блоговима, личним мрежним странама и већина обожаватељских места, осим оних које су написали признати ауторитети (овај изузетак је замишљен да буде веома ограничен; као минимални стандард, признати ауторитети увек задовољавају Википедијине критеријуме значаја за биографије).
12. Везе ка отвореним викијима, осим оних са значајном историјом стабилности и значајним бројем уредника.
13. Места која су само посредно везана са тему чланка: веза би требало да се непосредно тиче теме чланка. Опште мрежно место које садржи информације о већем броју тема обично не би требало да буде повезано са чланка о специфичнијој теми. Слично, мрежно место о специфичној теми обично не би требало да буде повезано са чланка о општој теми. Уколико је одељак општег мрежног места посвећен теми чланка, и задовољава остале критеријуме за везивање, тада се може дубоко повезати на тај део мрежног места.
14. Спискови веза ка произвођачима, добављачима или муштеријама.
15. Везе ка местима на које се већ повезује кроз Википедијине алате за изворе. На пример, уместо повезивања на место комерцијалне књижаре, размотрите да користите ISBN формат повезивања, који даје читаоцима прилику да претраже широк спектар слободних и неслободних извора књига. На изворе мапа се може везивати користећи географске координате.
16. Везе које не функционишу поуздано, или није вероватно да ће наставити да функционишу поуздано. На пример, везе ка привременом садржају на Интернету, где није вероватно да ће веза наставити да ради у корисном временском трајању.
17. Везе за партнере, праћење или препоручивање, односно везе које садрже податке о томе ко је заслужан за читаоце који прате везу. Уколико је извор користан, користите неутралну везу без података за праћење.
18. Постављање спољашњих веза на Википедијине стране за навигацију као што су стране за вишезначне одреднице и категорије.

Рекламирање и конфликти интереса

Главне странице: Википедија:Конфликт интереса и Википедија:Спам

Тачно је да веза са Википедије на спољашње мрежно место може повећати мрежни саобраћај ка том месту. Али у складу са правилима Википедије, требало би да избегавате да повезујете на место које Ви поседујете, одржавате или представљате — чак и ако се чини да би смернице Википедије говориле да би се на место иначе могло везати. Када нисте сигурни, можете да одете на страну за разговор и препустите одлуку другом уреднику. Овај предлог је у складу са Википедијиним смерницама о конфликту интереса.

Чини се да неколико субјеката имају спамботове који могу да спамују викије са неколико различитих вики покретача, налик на скрипте које аутоматски спамују књиге гостију и блогове. Ако видите бота како убацује спољашње везе, молимо размотрите да проверите викије на другим језицима како бисте видели да ли је напада раширен. Ако јесте, молимо пријавите ово на Мети; они могу унети текстуални филтер на свим пројектима Викимедије. Администратори ће блокирати неовлашћене ботове по виђењу.

У биографијама живих особа

Главна страница: Википедија:Биографије живих особа

У биографијама живих особа, са материјалом који је доступан једино из упитних извора или извора неизвесне вредности треба поступати са пажњом и, уколико је негативан, не треба бити уопште коришћен, било као извор било кроз спољашње везе. Спољашње везе у биографијама живих особа морају бити високог квалитета и оцењују се вишим стандардом него у случају других чланака. Немојте везивати на мрежна места која се косе са духом правила Википедија:Биографије живих особа или која нису у потпуности у складу са овом смерницом.

Веб-сајтови који захтевају регистрацију

Места која захтевају регистрацију или плаћену претплату би требало избегавати јер су она ограничене употребљивости за већину читалаца. Многе онлајн новине захтевају регистрацију како би се приступило неком или свом њиховом садржају, док неке захтевају претплату. Онлајн часописи често захтевају претплату за приступ њиховим сајтовима или издвојеном садржају. Ако су стари чланци у новинама или часописима архивирани, каткад се наплаћује накнада за приступ њима.

На место које захтева регистрацију или претплату не треба повезивати осим уколико је само мрежно место тема чланка или се користи као извор унутар текста.

Садржај на другим језицима

На Википедији на српском језику радије користимо везе ка садржају на српском језику. Може бити прикладно да се повеже на мрежно место на другом језику, на пример, када је чланак о самом мрежном месту, када званично место није расположиво на српском, или када је веза ка тексту на изворном језику чији је аутор предмет чланка, или када место садржи визуелна помагала као што су мапе, дијаграми, или табеле. Прикладно је везивати и на мрежну страну која садржи кључне или ауторитативне информације које се не могу наћи на месту на српском језику и користи се као извор, или када преводи на местима на српском језику нису ауторитативни.

Када везујете на место на другом језику, означите везу језичком иконом, које су расположиве за већину језика, користећи двословне језичке кодове, на пример, {{en}}, {{ru}}, и тако даље. Поставите језичку ознаку испред везе.

Мрежна места на језицима настали из некадашњег српскохрватског језика могу се за потребе ове смернице третирати једнако са онима на српском.

Места-преусмерења

Места за преусмерење УРЛ-а не треба користити. Примери оваквих места су, рецимо, tinyurl.com и tiny.cc. Већина ових места се налази на црном списку за спам на Мети пошто се често злоупотребљавају за спамовање везама, што значи да није могуће снимити страницу која садржи такву везу. Пошто се места за преусмерење УРЛ-а додају на црни списак кад год дође до злоупотребе, можете направити проблеме будућим уредницима користећи их. Додавање веза ка мрежним проксијима је забрањено из сличног разлога. Уместо тога, треба додати везу ка изворном УРЛ-у.

Генерално треба радије везивати на тачно одредиште везе. На пример, ако је primer.com веза на tripod.com/primer, боље је користити везу ка тачној страни, чак и ако вебмастер сматра адресу-преусмерење "званичнијом".

Богати медији

Прихватљиво је везивати на стране које се приказују у нормалном ХТМЛ-у или чистом тексту, али ово није увек случај са странама које користе формате за богате медије, који могу бити некомпатибилни са подешавањима и прегледачима многих корисника. Проверите да је тип садржаја везане стране "text/html", "text/plain", или "application/xhtml+xml" (или други XHTML тип садржаја) пошто неке стране уместо тога могу бити приказиване искључиво помоћу додатака зависних од платформе. Покушајте да избегавате да везујете непосредно на било који садржај који захтева посебан софтвер или додатак за прегледач Интернета. Увек радије вежите на страну која се приказује у обичном ХТМЛ-у и која у себи садржи везе ка богатим медијима.

У случају када се веза ка богатим медијима сматра прикладном, мора се оставити експлицитна назнака технологије која је потребна како би се приступило садржају, као у следећим примерима:

Везивање на места за слање видео снимака

Не постоји слепа забрана везивања на Јутуб или друга места за слање видео снимака све док се везе држе смерница на овој страни (види #Ограничења на везивање и #Везе које по правилу треба избегавати). Као што је случај са огромном већином мрежних страна уопште, већина видео снимака који се држе на Јутубу и сличним местима не задовољавају ова ограничења, и ауторско право је посебан разлог за пажњу. Већина видео снимака на Јутубу који садрже материјал заштићен ауторским правом (сем званичних Јутуб канала организација и медијских компанија за забаву и вести) немају дозволу власника ауторског права.

Свака веза ка оваквим местима мора бити са дужном пажњом процењена од случаја до случаја. Ове везе такође морају назначавати софтвер који је читаоцима неопходан да би видели садржај.

Званични веб-сајтови

Званична веза је веза ка сајту или интернет услузи која задовољава оба следећа критеријума:

1. повезани садржај одржава предметна (организација или особа) википедијског чланка.
2. повезани садржај примарно покрива област због чега је тема чланка значаја.

Званичне везе (ако постоје) се дају да пруже читаоцу прилику да виде шта предмет чланка каже о себи. Ове везе су изузете од веза које би обично требало избегавати, али нису изузете од ограничења на везивање. На пример, иако везе према сајтовима које захтевају од читалаца да се региструју или плате да виде садржај обично нису прихватљиве у секцији Спољашње везе, таква веза може бити уврштена када је званични сајт тема чланка.

Званични сајтови и даље подлежу захтевима за стандардно обликовање чланка, као што су означавање да постоје богати медији и не постављање веза у тексту чланака. Када се званични сајт користи као извор да се провере самообјављени наводи у тексту чланка, требало би да се обликује као било која друга референце употревљена у чланку. Званични сајтови се могу уврстити у неке инфокутије, и по правилу се наводе прве у секцији Спољашње везе. Употреба шаблона {{званични сајт}} је опционална.

За многе чланке не постоје званичне везе. "Сајтови обожавалаца", у шта спада све од сајтова које воде обожаваоци неког музичара до хуманитарних организација које подржавају болеснике, се не сматрају званичним сајтовима, јер тема чланка није у стањи да контролише тамо представљене информације. Везе ка сајтовима који се не сматрају званичним сајтовима могу и даље бити оправдане под другим секцијама ове смернице, нпр., Које веб-сајтове би требало размотрити? #4.

Смањите број веза

If the subject of the article has more than one official website, then more than one link may be appropriate. However, Wikipedia does not provide a comprehensive web directory to every official website. Wikipedia does not attempt to document or provide links to every part of the subject's web presence or provide readers with a handy list of all social networking sites. Complete directories lead to clutter and to placing undue emphasis on what the subject says.

More than one official link should be provided only when the additional links provide the reader with unique content and are not prominently linked from other official websites. For example, if the main page of the official website for an author contains a link to the author's blog and Twitter feed, then it is not appropriate to provide links to all three. Instead, provide only the main page of the official website in this situation. In other situations, it may be appropriate to provide more than one link, such as when a business has one website for the corporate headquarters and another for consumer information. Choose the minimum number of links that provide readers with the maximum amount of information. Links that provide consistent information are strongly preferred to social networking and communication services where the content changes rapidly and may not comply with this guideline at any given moment in time.

Избегавајте неодговарајућу тежину посебним тачкама гледишта

На чланцима са више тачака гледишта, број веза посвећених једној тачки гледишта не би требало да надвлађује бројеве веза посвећених другим једнаким тачкама гледишта, нити да даје превелику тежину мањинским гледиштима. Додајте коментаре овим везама како бисте информисали читаоца о њиховим тачкама гледишта. Уколико једна тачка гледишта доминира међу информисаним мишљењима, она би требало да буде представљена прва. За више појединости, видите Википедија:Неутрална тачка гледишта — посебно, Википедијине смернице о превеликом значају.

Дуговечност веза

Веома је важно размотрити да ли је вероватно да ће веза остати релевантна и прихватљива за чланак у догледној будућности. На пример, није корисно повезивати на презентацију која се често мења а напросто се задесило да у том тренутку има релевантну слику или чланак на насловној страни.

Шта се може урадити са мртвом спољашњом везом

Везе ка мртвим УРЛ-овима у списку спољашњих веза нису од користи за Википедијине чланке. Такве мртве везе треба или ажурирати или уклонити. Међутим, обратите пажњу да је ствар другачија за изворе: види Википедија:Навођење извора#Мртве везе.

Обратите пажњу да су неке мртве везе изазване вандализмом на Википедији (на пример, вандал који онеспособљава везе ка производима који се надмећу са вандаловим омиљеним производом). Вреди проверити да ли постоји функционална верзија везе у ранијој верзији чланка. Неки вандализми овог типа могу бити прилично суптилни, на пример замена неког аски слова у УРЛ адреси ћириличним словом истог изгледа.

Киднапована и пререгистрована места

Понекад ће мрежно место бити или "киднаповано" или пререгистровано за другу сврху након што истекне регистрација. У било ком од ових случајева, иако је УРЛ и даље исправан, он показује на страну са другачијим или измењеним садржајем, што може довести до тога да се везује на неодговарајући садржај, укључујући у неким случајевима и нпр. порнографска места. На места која су киднапована или измењена након пререгистрације не треба везивати; са њима треба поступати на исти начин као са мртвим везама.

Како везивати

Веза без текста (викикод и пример излаза):

[http://primer.com/]

[1]

Овакво форматиране везе, уопште говорећи, нису прихватљиве у спољашњим везама, већ само за везе мање важности.

Уместо тога користите везу која садржи текст:

[http://primer.com/ Мрежно место primer.com о чоколади Милка]

Мрежно место primer.com о чоколади Милка

Сав текст иза првог размака се користи као текст за везу. Неисправно је укључивати викивезе у текст; уместо тога пажљиво одаберите речи са којих ће водити веза.

"[http://primer.com/ Мрежно место primer.com ] о чоколади [[Милка]]".

"Мрежно место primer.com о чоколади Милка".

Одељак за спољашње везе

Уколико чланак има спољашње везе, стандардан формат је да се оне поставе у утачкану листу под поднасловом највишег нивоа на крају чланка. Спољашње везе би требало да идентификују везу и дају кратак сажетак садржаја мрежног места и зашто је оно релевантно за чланак. Поднаслов би требало да буде "Спољашње везе" (множина) чак и ако је наведена само једна веза. Уколико је наведено више спољашњих веза и предмет чланка је жива особа, организација, мрежни сервис, или неко или нешто друго са званичним мрежним местом, уобичајена пракса је да се веза ка том месту постави на врх списка (уколико није већ у одговарајућој кутијици).

Уколико повезујете на друго мрежно место, требало би да дате читаоцу добар сажетак садржаја места и разлоге зашто је то конкретно мрежно место релевантно за чланак у питању.Уколико везујете на онлајн чланак, покушајте да пружите колико год можете садржајних информација о чланку. На пример:

== Спољашње везе ==
* [http://primer.com/veza_1 Веза 1]
* [http://primer.com/veza_2 Веза 2]

Већина спољашњих веза би требало да приказују другачије појединости од навода извора. На пример, језгровит опис садржаја и јасна назнака његовог извора је важнија од наслова стране, и датуми приступа нису прикладни у одељку за спољашње везе. Шаблони за навођење извора нису предвиђени за употребу у одељку за спољашње везе.

Извори и цитирање

Главна страница: Википедија:Навођење извора

Места која су коришћена као извори у писању чланка би требало цитирати унутар чланка, и повезати као изворе, било инлајн (боље) или у одељку за изворе. Везе ка овим местима са изворима нису "спољашње везе" за потребе ове смернице, и по правилу не би требало да буду понављана у одељку за спољашње везе. Изузеци (односно места која могу бити и извори и спољашње везе) укључују званично мрежно место теме чланка, или домен посебно посвећен теми чланка који садржи више подстрана и који пролази горње критеријуме.

Везивање на базе података

Када везујете на велика мрежна места која покрећу базе података налик на IMDb, настојте да користите шаблон за спољашње везе. Уколико се УРЛ формат базе података икада промени, тада је могуће изменити шаблон и тако поправити све везе које га користе.

Тражење спољашњих веза

Посебно:LinkSearch је алат за тражење веза са чланака Википедије на места ван Википедије. На пример, ево списка свих страна које везују на yahoo.com.

Види још

За више информација о правилима Википедије о спољашњим везама и одговарајућој синтакси, видети:

• Википедија:Како се уређује страна#Везе и УРЛ-ови
• Википедија:Стилски приручник#Спољашње везе
• m:When_should_I_link_externally(језик: енглески)
• Википедија:Водич за писање бољих чланака
• Википедија:Правила и смернице
• m:External links(језик: енглески)