Винтунски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Винтунски језици
Копехански језици
ЕтницитетВинтунски народи
Географска распрострањеностКалифоринија
Језичка класификацијаПенутијски језици ?
  • Винтунски језици
Подподела
Глотологwint1258[1]
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност винтунских језика пре контакта са Европљанима

Винтунски или копехански језици су породица језика којима је на територији америчке државе Калифорније пре доласка Англоамериканаца говорио део северноамеричких староседелаца („Индијанаца”). Ова породица језика припада хипотетичком пенутијском филуму.

Сви винтунски језици су или изумрли или озбиљно угрожени од изумирања.

Класификација[уреди | уреди извор]

Платопенутијски језици:

Историја[уреди | уреди извор]

Винтујски је изумро смрћу последњег говорника језика 2003.[2] Номлачки је 2010. имао најмање једног говорника.[2] Такође је патвинским језиком 2003. говорила најмање једна особа.[3] Јужнопатвински, којим су говорили становници области која се налази североисточно од залива Сан Франциска, изумро је почетком 20. века и мало је проучен.[4][5] Винтујски језик је набоље проучен винтунски језик.

Према процени Питкина (1984), винтунски језици су слични једни другима, приближно у истој мери у којој су међусобно слични романски језици. Могуће је да су се поделили у посебне језике пре 2.000 година. Шепард је 2006. спровео компаративну студију, која је укључивала реконструкцију правинтунске фонологије, морфологије и лексике.

Могуће везе са другим језичким породицама[уреди | уреди извор]

Винтунска породица језика се обично сврстава у хипотетички пенутијски филум[6] и сматрана је за једну од 5 грана првобитног калифорнијског језгра пенутијских језика, чије постојање су предложили Роланд Б. Диксон и Алфред Л. Кребер.[7][8] Међутим, према новијим студијама, Винтуни су независно од других пенутијских народа, населили Калифорнију пре око 1.500 година, дошавши из области која се налази негде у Орегону.[9] Винтунски прономинални систем је веома сличан кламатском, док између винтујског и алског језика постоји велики број сличности у лексици, које су највероватније последица контакта.[10][11][12]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Wintuan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ а б Golla (2011), стр. 143.
  3. ^ Golla (2011), стр. 145.
  4. ^ Golla (2011), стр. 146.
  5. ^ Mithun (1999).
  6. ^ Golla (2011), стр. 128–168.
  7. ^ Dixon, Roland B. & Alfred L. Kroeber (1913a)
  8. ^ Dixon, Roland B. & Alfred L. Kroeber (1913b)
  9. ^ Golla (2007), стр. 75–78.
  10. ^ Golla (1997).
  11. ^ DeLancey and Golla (1997).
  12. ^ Liedtke (2007).

Литература[уреди | уреди извор]

  • DeLancey, Scott & Victor Golla (1997). The Penutian hypothesis: Retrospect and prospect. International Journal of American Linguistics, 63, 171-202.
  • Dixon, Roland B. & Alfred L. Kroeber (1903). The native languages of California. American Anthropologist, 5, 1-26.
  • Dixon, Roland B. & Alfred L. Kroeber (1913a). New linguistic families in California. American Anthropologist, 15, 647-655.
  • Dixon, Roland B. & Alfred L. Kroeber (1913b). Relationship of the Indian languages of California. Science, 37, 225.
  • Dixon, Roland B. & Alfred L. Kroeber (1919). Linguistic families of California. University of California Publications in American Archaeology and Ethnology 16:47-118. Berkeley: University of California.
  • Golla, Victor (1997). The Alsea-Wintu connection. International Journal of American Linguistics, 63, 157-170.
  • Golla, Victor (2007). „Linguistic Prehistory”. Ур.: Terry L. Jones; Kathryn A. Klar. California Prehistory: Colonization, Culture, and Complexity. New York: Altamira Press. стр. 71—82. ISBN 978-0-7591-0872-1. 
  • Golla, Victor (2011). California Indian languages. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26667-4. 
  • Grant, Anthony (1997). Coast Oregon Penutian. International Journal of American Linguistics, 63, 144-156.
  • Liedtke, Stefan (2007).The Relationship of Wintuan to Plateau Penutian. LINCOM studies in Native American linguistics. . Muenchen: Lincom Europa. 55. ISBN 978-3-89586-357-8. 
  • Mithun, Marianne (1999). The languages of Native North America. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-23228-7 (hbk); ISBN 0-521-29875-X.
  • Pitkin, Harvey (1984). Wintu grammar. University of California publications in linguistics (Vol. 94). . Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-09612-6. 
  • Pitkin, Harvey (1985). Wintu dictionary. University of California publications in linguistics (Vol. 95). . Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-09613-4. 
  • Schlichter, Alice (1981). Wintu Dictionary. Report #2 of the Survey of California and Other Indian Languages. Department of Linguistics, University of California at Berkeley.
  • Shepherd, Alice (1989). Wintu texts. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-09748-3. 
  • Shipley, William F. (1978). Native Languages of California. Handbook of North American Indians, Vol. 8 (California), pages 80–90. William C. Sturtevant, and Robert F. Heizer, eds. Washington, DC: Smithsonian Institution. ISBN 0-16-004578-9 / 0160045754.
  • Shepherd, Alice (2006). Proto-Wintun. University of California publications in linguistics (Vol. 137). Berkeley: University of California Press.
  • Whistler, Kenneth W. (1977). Wintun Prehistory: An Interpretation based on Linguistic Reconstruction of Plant and Animal Nomenclature. Proceedings of the Third Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society, February 19–21. pp. 157–174. Berkeley.
  • Whistler, Kenneth W. (1980). Proto-Wintun kin classification: A case study in reconstruction of a complex semantic system. (Doctoral dissertation, University of California, Berkeley).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Винтунски језици на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винтунски_језици&oldid=26841662”