Овчарство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса. У том погледу издаваја се узгајање јагњади ради меса и оваца ради вуне.

Најпољовнији терени за овчарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде. Државе са највећим бројем оваца су Аустралија, Нови Зеланд, Кина, Русија, Аргентина, Јужноафричка Република и др.

у нашој земљи,овчарска производња је мала и одвија се код сељака у малим стадима.Укупан број оваца у Србији се креће око 2 милиона грла.

Овце воде порекло од муфлона,степске аркар овце и аргали овце. Што се тиче самих морфолошких промена, једна од најзначајнијих разлика између домаће овце и њених претходника или родоначелника јесте у промени длаке у вунско влакно.

Када су у питању морфолошке карактеристике сама подела се врши:

  • Према дужини и форми репа се деле на: краткорепе, дугорепе, маснорепе и маскотричне расе.
  • Према особинама вуне се деле на:расе са фином вуном, средње фином, средње грубом и грубом вуном.

Производни типови оваца[уреди]

Према производним карактеристикам разликујема расе за производњу вуне,млека меса,крѕна,високо плодне расе и расе комбинованих двојних и тројних производних карактеристика.

У оквиру врсте оваца постоји 7 категорија:

  • Јагње- младунче од рођења до залучења.
Младунче овце- јагње
  • Шиљеже- подмладак,узраста од 6 до 12 месеци.
  • Двиска- женско грло од 12 месеци до првог јагњења
  • Двизак- мушко грло од друге године живота до првог парења
  • Овца- женско приплодно грло после првог јагњења
  • Ован- мушко приплодно грло
Ован
  • Шкопац- мушко кастрирано грло

Тип оваца за производњу вуне[уреди]

Ове овце одликује добро развијен костур и слабо изражене ширинске и дубинске мере трупа. Глава је највећим делом обрасла вуном,врат је средње дужине и доста танак.

Телесна маса оваца је 60 кг,а овнова 80 кг.

Спадају у средњестесана расе.

Предиво добијено прерадом овчије вуне

Годишње се од оваца добије 6кг вуне,а од овнова 8кг.

Представници ове врсте су мерино расе : рамбује,амерички рамбује,аустралијски мерино,ставропољски мерино,мерино арл и др.

Ставропољска мерино врста овце

Типови оваца за производњу меса[уреди]

Одликују их раностасност и добре товне способности. Изражене су им дубинске и ширинске телесне мере. Типични представници су енглеске товне расе дуге и кратке вуне. Расе за производњу меса дуге вуне су: лестер, линкол, коцволд, ромни марш, шевиот. Телесна маса ових оваца је 100кг а овнова 160кг.

Расе оваца за производњу меса кратке вуне су: саутдаун, хемпшир и шромпшир. Телесна маса ових оваца је 70кг, а овнова 100кг.

Типови оваца за производњу млека[уреди]

Овчији сир-производ добијен прерадом овчијег млека

Ове расе имају слабу аклиматизациону способност.

Најзначајнији представници су: источнофризијска и аваси овца.

Тип оваца тројних производних својстава[уреди]

То су каснорасне расе са ниском производњом. Одликује га снажан костур са слабо развијеним мишићима. Глава је дуга и узана.

Типичан предсставник је праменка.

Тип оваца за прозводњу меса и вуне[уреди]

Припадају разностраним расама. Добре су им изражене ширинске мере главе,врата,леђа,слабина,шапи и грудног коша. Вунска влакна су мало слабијег квалитета него ли код оваца за искључиву производњу вуне.

Њихови најзначајнији представници су: мерино прекос,виртемберг и ил д франс.

Тип оваца за производњу крзна[уреди]

Ове овце су маснорепе и касностасне. За производњу крзна се користе тек ојагњена јагњад.

Каракул овца је најзначајнији представник овог типа.

Тип високо плодних оваца[уреди]

Имају способност да ојагње у једном јагњењу и преко 4 јагњета.

Преставници ове високо плодне врсте су: романовска и финска овца.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Николић Д. , Симовић Б. : Опште сточарство Научна књига,Београд (1989)
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
  • Carlson, Alvar Ward. "New Mexico's Sheep Industry: 1850–1900, Its Role in the History of the Territory." New Mexico Historical Review 44.1 (1969). online
  • Dick, Everett. Vanguards of the Frontier: A Social History of the Northern Plains and Rocky Mountains from the Fur Traders to the Sod Busters (1941) pp 497-508; 1880s-1920s
  • Fraser, Allan HH. "Economic aspects of the Scottish sheep industry." Transactions of the Royal Highland and Agricultural Society of Scotland 51 (1939): 39-57.
  • Hawkesworth, Alfred. Australasian sheep & wool.": a practical and theoretical treatise. ( W. Brooks & co., ltd., 1900). online
  • Jones, Keithly G. "Trends in the US sheep industry" (USDA Economic Research Service, 2004). online
  • Minto, John. "Sheep Husbandry in Oregon. The Pioneer Era of Domestic Sheep Husbandry." The Quarterly of the Oregon Historical Society (1902): 219-247. in JSTOR
  • Perkins, John. "Up the Trail From Dixie: Animosity Toward Sheep in the Culture of the US West." Australasian Journal of American Studies (1992): 1-18. in JSTOR
  • Witherell, William H. "A comparison of the determinants of wool production in the six leading producing countries: 1949–1965." American Journal of Agricultural Economics 51.1 (1969): 138-158.

Спољашње везе[уреди]

  • Медији везани за чланак Овчарство на Викимедијиној остави
  • Медији везани за чланак Овчарство на Викимедијиној остави
  • Sheep на сајту DMOZ (енглески)