Овчарство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стадо оваца на испаши

Овчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса. У том погледу издаваја се узгајање јагњади ради меса и оваца ради вуне.

Најпољовнији терени за овчарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде. Државе са највећим бројем оваца су Аустралија, Нови Зеланд, Кина, Русија, Аргентина, Јужноафричка Република и др.
у нашој земљи,овчарска производња је мала и одвија се код сељака у малим стадима.Укупан број оваца у Србији се креће око 2 милиона грла.
Овце воде порекло од муфлона,степске аркар овце и аргали овце. Што се тиче самих морфолошких промена, једна од најзначајнијих разлика између домаће овце и њених претходника или родоначелника јесте у промени длаке у вунско влакно.
Када су у питању морфолошке карактеристике сама подела се врши:
Према дужини и форми репа се деле на: краткорепе,дугорепе,маснорепе и маскотричне расе.
Према особинама вуне се деле на:расе са фином вуном,средње фином,средње грубом и грубом вуном.

Производни типови оваца[уреди]

Према производним карактеристикам разликујема расе за производњу вуне,млека меса,крѕна,високо плодне расе и расе комбинованих двојних и тројних производних карактеристика.
У оквиру врсте оваца постоји 7 категорија:

  • Јагње- младунче од рођења до залучења.
Младунче овце- јагње
  • Шиљеже- подмладак,узраста од 6 до 12 месеци.
  • Двиска- женско грло од 12 месеци до првог јагњења
  • Двизак- мушко грло од друге године живота до првог парења
  • Овца- женско приплодно грло после првог јагњења
  • Ован- мушко приплодно грло
Ован
  • Шкопац- мушко кастрирано грло

Тип оваца за производњу вуне[уреди]

Ове овце одликује добро развијен костур и слабо изражене ширинске и дубинске мере трупа. Глава је највећим делом обрасла вуном,врат је средње дужине и доста танак.
Телесна маса оваца је 60 кг,а овнова 80 кг.
Спадају у средњестесана расе.

Предиво добијено прерадом овчије вуне

Годишње се од оваца добије 6кг вуне,а од овнова 8кг.

Представници ове врсте су мерино расе : рамбује,амерички рамбује,аустралијски мерино,ставропољски мерино,мерино арл и др.

Ставропољска мерино врста овце

Типови оваца за производњу меса[уреди]

Одликују их раностасност и добре товне способности.Изражене су им дубинске и ширинске телесне мере.
Типични представници су енглеске товне расе дуге и кратке вуне.
Расе за производњу меса дуге вуне су: лестер,линкол,коцволд,ромни марш,шевиот. Телесна маса ових оваца је 100кг а овнова 160кг.
Пасе оваца за производњу меса кратке вуне су: саутдаун,хемпшир и шромпшир . Телесна маса ових оваца је 70кг,а овнова 100кг.

Типови оваца за производњу млека[уреди]

Овчији сир-производ добијен прерадом овчијег млека

Ове расе имају слабу аклиматизациону способност.
Најзначајнији представници су: источнофризијска и аваси овца.

Тип оваца тројних производних својстава[уреди]

То су каснорасне расе са ниском производњом. Одликује га снажан костур са слабо развијеним мишићима. Глава је дуга и узана.
Типичан предсставник је праменка.

Тип оваца за прозводњу меса и вуне[уреди]

Припадају разностраним расама. Добре су им изражене ширинске мере главе,врата,леђа,слабина,шапи и грудног коша. Вунска влакна су мало слабијег квалитета него ли код оваца за искључиву производњу вуне.
Њихови најзначајнији представници су: мерино прекос,виртемберг и ил д франс.

Тип оваца за производњу крзна[уреди]

Ове овце су маснорепе и касностасне. За производњу крзна се користе тек ојагњена јагњад.
Каракул овца је најзначајнији представник овог типа.

Тип високо плодних оваца[уреди]

Имају способност да ојагње у једном јагњењу и преко 4 јагњета.
Преставници ове високо плодне врсте су: романовска и финска овца.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Николић Д. , Симовић Б. : Опште сточарство Научна књига,Београд (1989)
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун