Врбена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врбена
Verbena bonariensis1.jpg
Врбена љубичастог врха, Verbena bonariensis
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asterids
Ред: Lamiales
Породица: Verbenaceae
Род: Verbena
L.[1]
Тип врсте
Verbena officinalis L.
Врсте

Погледајте текст

Синоними

Shuttleworthia Meisn.[1]

Врбена  је род у породици Verbenaceae. Он садржи око 250 врста  годишњих и вишегодишњих зељастих или полу-дрвених цветница. Већина врста су пореклом из Јужне Америке и Азије.

Опис[уреди]

Листови су обично наспрамно распоређени, једноставни, и код многих врста длакави, често врло густо. Цвасти су бројне, а цветови ситни и имају 5 латица. Најчешће су неке нијансе плаве, али могу бити бели, розе или љубичасти, посебно код култивара.

Род се може поделити на диплоидне из северноамеричког и полиплоидне из јужноамеричког рода, оба са седам хромозома. Европске врсте потичу од северноамеричких. Изгледа да врбена, као и сродна мок врбена (Glandularia) потичу од скупине врста произвољно сврстаних у род Junellia; оба рода су до 1990-их најчешће сврставана у породицу Verbenaceae.[2] Интергенерички хлоропластни пренос гена помоћу неодређеног механизам – иако, вероватно, не хибридизације – десио се најмање два пута од врбене до Glandularia, између предака савремених јужноамеричких родова и скорије, између V. orcuttiana или V. hastata и G. bipinnatifida. Поред тога, неколико врста вербена је природног хибридног порекла; позната баштенска врбена има потпуно мутно порекло. Однос ових тесно повезаних група  је зато тешко решити стандардним методама рачунарске филогенетике.[3]

Гајење[уреди]

Врбена љубичастог врха (в. bonariensis) као декоративна биљка

Неке врсте, хибрида и сорти вербена се користе као украсне биљке. Оне су отпорне на сушу, издржавају целодневно и делимично излагање сунцу и одговара им добро исушено просечно земљиште. Биљке се обично гаје из семена. 

Они су цењени у лептирском баштованству у погодној клими, привлачећи Lepidoptera, као што су колибри, чоколадни албатрос или плави ласторепац, посебно V. officinalis која се гаји и као медоносна биљка.

Друге сврхе[уреди]

Врбена је дуго коришћена у биљној медицини и народној медицини, обично као биљни чај. Енглески лекар Николас Калпепер у свом делу „The English Physitian” из 1652. пише о примени у народној медицини. Између осталог, може да делује као галактогог (доприноси лактацији) и могуће да је аналогна полним стероидима. Такође се понекад користила за абортус. Врбена је наведена као једна од 38 биљака које се користе за припрему Цветне есенције[4] врста алтернативне медицине промовисане због својих утицаја на здравље. Међутим, према подацима истраживање рака у великој Британији, „нема научних доказа да цветне есенције могу да контролишу, излече или спрече било који тип болести, укључујући и рак”.[5]

Етарска уља различитих врста, углавном обиче врбене се продаје као „шпанско уље врбене”. Сматрана инфериорном у односу на уље лимунске врбене у парфимерији, од комерцијалног је значаја за биљну медицину и чини се да је перспективан извор лекова. Verveine, чувени зелена течност из региона Ле Пиј ан Веле (Француска) је обогаћена укусом ових врбена.

У култури[уреди]

Обична врбена  (V. officinalis) из Немачка флора у Abилдунгену Јохана Георг Стурма и Јакоба Стурма, 1796.

Врбена је већ давно повезана са божанским и другим натприродним сила. Називана је „сузе Изиде” у древном Египту, а касније су је звали и „Херине сузе”. У Античкој Грчкој је била је посвећена Еосу. У почетку хришћанске ере, народна легенда говори да је V. officinalis коришћена да ублажи Христове ране после скидања са крста. Као последица тога названа је „света трава” или (на пример, у Велсу) „ђаволски отров”.

У викторијанском језику цвећа врбена је имала двоструко значење шарма и сензуалности. [6]

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Genus: Verbena L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 2004-01-29. Приступљено 2011-08-29. 
  2. S. M. Botta, S. Martinez & M. E. Mulguta de Romero (1995). „Novedades nomenclaturales en Verbenaceae” [Nomenclatural revisions in Verbenaceae]. Hickenia. 2: 127—128. 
  3. Yao-Wu Yuan & Richard G. Olmstead (2008). „A species-level phylogenetic study of the Verbena complex (Verbenaceae) indicates two independent intergeneric chloroplast transfers”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 48 (1): 23—33. doi:10.1016/j.ympev.2008.04.004. 
  4. D. S. Vohra (2004). Bach Flower Remedies: A Comprehensive Study. B. Jain Publishers. стр. 3. ISBN 978-81-7021-271-3. Приступљено 2. 9. 2013. 
  5. „Flower remedies”. Cancer Research UK. Приступљено 10. 12. 2016. 
  6. „Language of Flowers - Flower Meanings, Flower Sentiments”. www.languageofflowers.com. Приступљено 2016-11-26. 

Спољашње везе[уреди]