Вртложна кочница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вртложна кочница на јапанском брзом возу

Вртложна кочница настаје индукцијом вртложних струја у променљивом магнетном пољу. Вртложно кочење открио је Француз Леон Фуко, у 19. веку када је уочио да се бакарни диск креће спорије кроз магнетно поље и да се при томе загрева. Кретање металног диска у магнетном пољу изазива стварање вртложних струја, тако што индукује секундарно магнетно поље, које делује у супортном смеру од примарног. Што је проводник бољи и тело се брже креће, вртложне струје су јаче.[1]

Први патент кочница на бази вртложних струја регистрован је 1892. године, четврт века после Фукоове смрти.[1] Данашњи модерни системи за кочење шинских возила, посебно модерних брзих возова користе појаву електронагнетне индукције и вртложних струја. Електромагнет (соленоид са гвозденим језгром) стоји причвршћен за возило у близини шина. Кретање магнета у односу на шине доводи до индуковања вртложних струја у шинама, смер ових струја је супротан од смера кретања возила. Вртложне струје се онда смањују при кочењу, а смањује се и брзине возила,[2] тако да је кочење глатко, без трзања.[3] Код овог система кочења не постоји механички контакт између кочнице и шине. Магнетно поље делује преко ваздушног простора, због чега су трошкови за његово одржавање минимални, а сила кочења не зависи од коефицијента трења, што обезбеђујући високу ефикасност, тако да једнако добро функционише и када постоји влага. При овом кочењу се кинетичка енергија кретања возила претвара у топлоту.[1]

Сличним системом за кочење, уз помоћ магнета, опремљени су и камиони. Кочење је најбоље док се камион спушта по низбрдици, пошто се вртложне струје лакше индукујуђ при већим брзинама. Предност овог система је у уштеди на одржавању система за кочтење, пошто не постоји директан контакт, нема трења и кочнице се не троше. Међутим, ако возило иде споро, вртложне струје су слабе, због чега су при мањим брзинама неопходне механичке кочнице.[4]

Кочнице са вртложним струјама имају примену и у другим областима. Користи се код мерних уређаја као што су: амперметар, волтметар, детектор метала и код електричних машина за заустављање ротирајућих сечива при гашењу.[2]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Railway gazette: Eddy-current braking: a long road to success, Jennifer Schykowski, 2. 6. 2008., Приступљено 28. 2. 2013.(на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 Електротехника и заштита, допуна, (2008), В. Дринчић, скрипта, стр. 4, Приступљено 28. 2. 2013.
  3. ^ „Физика униос: Електромагнетска индукција” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 05. 2013. Приступљено 28. 2. 2013. 
  4. ^ „Courants de Foucault”. regulator-cetrisa.com. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2013. Приступљено 1. 3. 2013. 

Спољашње везе[уреди]