Гаврила Державин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гаврила Державин
Derzhavin by Borovikovsky (1811, Pushkin museum).jpg
Державин око 1811.
Пуно имеГаврии́л Рома́нович Держа́вин
Датум рођења(1743-07-14)14. јул 1743.
Место рођењаКазањ
 Руска Империја
Датум смрти20. јул 1816.(1816-07-20) (73 год.)
Место смртиНовгород
 Руска Империја

Гаврила Романович Державин (рус. Гаврии́л (Гаври́ла) Рома́нович Держа́вин, 14. јул 1743-20. јул 1816) био је руски песник епохе класицизма.

Биографија[уреди]

Державин је рођен 14. јула 1743. у околини Казања, у осиромашеној племићкој породици татарског порекла. Као и други племићки синови у Русији оног времена, школовао се нередовно, код приватних учитеља. Научио је да чита од локалног свештеника са 3 године, а са 8 година научио је немачки у приватној школи у Оренбургу, где му је отац служио као официр, а приватно је учио и геометрију и аритметику. Отац му је умро од туберкулозе плућа крајем 1754, оставивши му мало имање оптерећено дуговима и парницама. Без средстава за школовање у Петрограду, Гаврила се 1758. уписао у новоотворену гимназију у Казању, а затим је као одличан ученик упућен за војника у Преображенски пук цареве гарде у Петрограду.[1]

У служби, Державин се истакао током Пугачовљеве побуне и од обичног војника у гарди уздигао се до личног секретара царице Катарине Велике (1791) и министра правде (1802). Пензионисан је 1803. и повукао се на своје имање код Новгорода, где је писао идиле и класицистичке стихове, и једном месечно одржавао књижевне вечери у својој кући у Петрограду. Умро је на свом имању 1816. и сахрањен је у оближњем манастиру.[1]

Поезија[уреди]

Шеснаестогодишњи Александар Пушкин рецитује своје стихове пред Державином у Царском Селу (1815).

Державинова најпознатија дела су његове оде посвећене царици Катарини и њеним дворанима. Не водећи рачуна о правилима жанра, песник је у свечане и похвалне песме уносио елементе елегије, хумора и сатире. У једној оди посвећеној царици, на пример, песник узгред помиње како је требио вашке из косе своје жене, и скромно назива своје стихове лимунадом. Најбоље песме написао је на руском народном језику, у време док је француски био језик образованих људи и поезије у Русији, међу којима и елегије поводом смрти Григорија Потемкина и Александра Суворова. Био је први песник који је пре Пушкина увео руски језик у поезију. Као свој узор наводили су га Николај Њекрасов и Марина Цветајева.[2] Универзитет у Тамбову и данас носи његово име.[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Khodasevich, Vladislav (2007). Derzhavin: A Biography (на језику: енглески). University of Wisconsin Press. стр. 5—7. ISBN 9780299224233. Приступљено 11. 1. 2018. 
  2. ^ D.S. Mirsky. A History of Russian Literature. Northwestern University Press. 1999. ISBN 978-0-8101-1679-5.. Page 53.
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 08. 11. 2019. Приступљено 01. 02. 2020.