Пређи на садржај

Гагарински рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Гагарински рејон
Гагаринский район
Положај
Држава Русија
Федерални округЦентрални
Административни субјект Смоленска област
Админ. центарГагарин
Статусопштински рејон
Оснивање1929.
Површина2.904 km2
Становништво2014.
 — број ст.46.415
 — густина ст.15,98 ст./km2
Временска зонаUTC+4
Регистарске таблице67
Позивни број+7 48135
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Гагарински рејон (рус. Гагаринский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на крајњем североистоку Смоленске области, у европском делу Руске Федерације.

Административни центар рејона налази се у граду Гагарину. Према проценама националне статистичке службе, на подручју рејона је 2014. живело 46.415 становника или у просеку 16,83 ст/км².

У централном делу рејона, у селу Клушино 1934. је рођен руски и совјетски космонаут Јуриј Гагарин.

Географија

[уреди | уреди извор]

Гагарински рејон обухвата територију површине 2.904 км² и на 3. је месту је по површини међу рејонима Смоленске области. Граничи се са Сичјовским рејоном на северозападу, Новодугиншким на западу, Вјаземским на југозападу и Тјомкиншким на југу. На северу су рејони Тверске, а на истоку Московске области.

На територији рејона налази се најисточнија тачка Смоленске области која се налази на око 4 км источно од села Запрудња (на координатама 55°35′39″ сгш. 35°23′19″ игд). Највећи део територије налази се на на побрђима Смоленског побрђа, док су низијска подручја углавном уз долине река на западу рејона.

Најважнији водотоци који протичу преко територије рејона су Вазуза, Јауза и Гжат, али и горњи делови тока реке Москве. На територији области налазе се и делови два велика вештачка језера Вазуског и Јауског (делови такозваног Вазуског хидросистема).

Тла су углавном подзоластог типа, са ниским садржајем хумуса. Шуме заузимају око 42% површина.

Историја

[уреди | уреди извор]

Претеча данашњег рејона био је Гжатски округ Смоленске губерније који је основан још давне 1775, и постојао све до 1929. године када је формиран Гжатски рејон (од територија некадашњег Гжатског, Вјаземског и Сичјовског округа). Рејон је преименован у Гагарински 1968. године.

Демографија и административна подела

[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 48.928 становника, а око 65% популације је живело у административном центру.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 46.415 становника, или у просеку 16,83 ст/км².[2]

Кретање броја становника
1959. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
30.145 23.962 21.978[3] 46.401[4] 48.928[1] 46.415*

Напомена: према процени националне статистичке службе.

На територији рејона постоје укупно 254 сеоска и једно градско насеља, подељених на 15 сеоских и једну урбану општинр. Административни центар рејона је град Гагарин у којем живи скоро 70% укупне популације рејона.

Привреда и саобраћај

[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је најважнији извор прихода, посебно млечно и месно говедарство, и производња кромпира и лана.

Преко територије рејона пролазе два најважнија саобраћајна правца у области, аутопут М1 «Беларус» који повезује Москву са Минском и железница Москва—Смоленск.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015)
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]