Гатачки угљени басен

С Википедије, слободне енциклопедије
Гатачки угљени басен
ТипЈавно предузеће
ИндустријаИскопавање угља
Основана(20. јануар 1992. (1992-01-20))
ОснивачЈ. П. Електропривреда Републике Српске
СедиштеГатачко поље, Босна и Херцеговина
Кључни људи(Генерал дирецтор)
Производ(и)Угаљ, Лигнит
ВласникВлада Републике Српске (100%)
ХолдингЕлектропривреда Републике Српске
Вебсајт{{URL|example.com|опциони текст за приказ}}

Гатачки угљени басен који се налази у Гатачком пољу у североисточном делу Херцеговине. Ово лежиште угља које спада у синклинална лежишта, према фазама истраживања, басена подељено је на четири експлоатационе области: Западно, Централно, Источно и Јужно. Угаљ из ПК "Грачаница" користи се за снабдевање "ТЕ Гацко", а мањим делом за широку потрошњу становништва у региону.[1]

Положај и размештај[уреди | уреди извор]

Гатачки угљени басен у коме је Термоелектрана „Гацко“ пуштена у рад 9. фебруара 1983. године.

Гатачки угљени басен је смештен у великом Гатачком пољу и простире се на површини од око 40 км2 на надморској висини око 940 m.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва сазнања о постојању угља у Гатачком пољу датирају из 1880. године, након којих је по открићу постојања угља, почела је и његова експлоатација, која је била сезонског карактера.[2]

Методом примитивне површинске експлоатације на изданцима главног угљеног слоја 1954. године отварањем површинског копа „Врбица“ почели су први организовани радови на експлоатацији угља у Гацку. Укупна годишња производња рудника у 1950-им годинама износила је до 120.000 тона угља. Данас су на том месту остале само „рудничке јаме” испуњене водом.[2]

Током 1960. године покренута је иницијатива за изградњу рудника, релативно великог капацитета и поред њега изградња термоелектране. Детаљна истраживања која су спроведена до 1978. године показала су да је ову идеју могућа. Након ових истраживања у западном делу гатачког поља 1982. године пуштен је у рад површински коп „Грачаница“ Гацко са годишњим капацитетом од 1.800.000 тона угља и 3.200.000 м3 јаловине.[2]

Термоелектрана „Гацко“ пуштена је у рад 9. фебруара 1983. године.[2]

Карактеристике басена[уреди | уреди извор]

Басен је изграђен од угљоносних наслага исталожених у депресији дубокој око 600 m.

Лежиште угља састоји се од четири угљена слоја:

  • Главни (дебљина слоја од 11 do 25 m)
  • Први подински (дебљина слоја 13,2 m)
  • Други подински (дебљина слоја 10 m)
  • Повлатни (дебљина слоја 40 m)

Генерални пад угљеног слоја је од 80 до 120.

Резерве угља[уреди | уреди извор]

Према Елаборату о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви угља у лежишту Гацко са стањем 31.1 децембар 2008. године, експлоатационе резерве угља Гатачког лежишта износе 245.662.079 тона (ове резерве су умањене за производњу у периоду од 2003. до 2006. год.).

Просечни пондерисани квалитет угља за Рудник лигнита „Гацко“ приказан је у доњој табели:

Квалитет угља у гатачком угљеном басену[3]
Имедијатне анализе
Рудник : Јединица Гацко
Влага % 37,97
Пепео % 15,68
Саг материје % 45,90
Исп. материје % 27,54
C-fix % 18,56
Кокс % 35,71
С – укупни % 1,55
ДТЕ kJ/kg 10 174
Квалитет угља по геолошким јединицама у Гатачком угљеном басену[3]
Хемијски састав пепела
Рудник :(угљени слој) Јединица Главни слој 1. под. слој 2. под. слој Повлатна зона Просјек за басен
SiO2 % 15,17 16,8 37,9 34,92 22,35
Fe2 O3 % 5,17 4,62 7,47 7,97 5,85
Al2 O3 % 8,93 7,67 17,10 17,22 11,30
TiO2 % 0,41 0,33 0,49 0,60 0,43
CaO % 51,60 53,96 21,56 24,20 42,54
MgO % 1,46 1,59 1,46 1,26 1,46
Na2O+K2O % 1,12 0,91 1,18 1,27 1,11
SO3 % 15,79 13,83 11,64 12,20 14,13
Елементарни састав угља
Угљеник C % 35,22 30,96 36,45 32,99 34,37
Водоник H % 2,12 1,40 1,63 1,59 1,82
Сумпор гориви S % 0,38 0,38 0,52 0,83 0,64
Кисеоник + азот

(O2+N2)

% 12,83 16,45 10,89 11,12 13,01

Експоатација басена[уреди | уреди извор]

Годишњи капацитет површинског копа за експлоатацију угља усклађен је са потребама "ТЕ Гацко". Годишњи капацитет површинског копа је 2.200.000 тона угља или 1.750.000 м3. Максимална годишња производња јаловине је 9.000.000 цм3.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „RUDNIK”. RiTE Gacko (на језику: српски). Приступљено 2021-11-06. 
  2. ^ а б в г „Istorija”. RiTE Gacko (на језику: српски). Приступљено 2021-11-06. 
  3. ^ а б Marinković, Goran Dušan; Ivković, Đorđe (2021-08-05). „ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА НЕПОКРЕТНОСТИ ПРИЛИКОМ ОТВАРАЊА КОПА У ПОЉУ „Ц“ РУДНИКА УГЉА „ГРАЧАНИЦА“ У ГАТАЧКОМ ПОЉУ”. Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. 36 (08): 1444—1447. ISSN 2560-5925. doi:10.24867/13kg04ivkovic. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]