Разум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Представа људског духа (1619.)

Разум је способност разборитог (логичког, критичког) мишљења, поимања и расуђивања. [1] Разум такође означава више когнитивне функције људског ума.[2] У психолошком смислу „разумски“ (рационални) доживљаји се често супротстављају „ирационалнима“ (нагонима, осећањима, тежњама).

Разум у филозофији[уреди]

Током повести филозофије однос разума и ума се различито одређивао. У старогрчкој филозофији се није правила строга разлика између ума и разума.[3] Разликовање разума од ума вуче свој корен из Аристотеловог разликовања нус патхетикос и нус поиетикос.[4] У средњовековној филозофији, Тома Аквински, разликује ум (лат. интелект) којим се непосредно (интуитивно) сазнаје истина, и разум (рацио) који заобилазно (дискурзивно) долази до истине.[3]

Шопенхауер[уреди]

Шопенхауер разумом назива „способност повезивања интуитивних представа сагласно принципу довољног разлога“, а умом „способност формирања апстрактних појмова и њиховог комбиновања у расуђивању и умовању“.[5].

Кант[уреди]

Кант уводи хијерархију „сазнајних моћи“, разликујући разум (нем. Verstand), као ужу спознајну моћ, и ум (нем. Vernunft), као ширу и вишу, која у себи поред чулности обухвата и разум и стварање идеја.

Cquote2.png
Све наше сазнање почиње чулима, прелази од њих на разум и завршава се умом.
Cquote1.png
 
Имануел Кант, Критика чистог ума, Трансц. дијалектика, Увод, О уму уопште

За Канта, разум чине априорне функције којима се чулни утисци претварају у предмете искуства, појмове и судове, док је ум раван директивних идеја, највиших јединстава мисаоне дјелатности.[4]

Хегел[уреди]

Хегел разум поставља на најнижу тачку лествице, у сферу апстрактне одређености, у сферу „коначног“, па му је разумска логика она која се изграђује у непремостивој одвојености (апстракцији) субјекта од објекта и којој је непротивречност њених фиксираних форми основно мерило истинитости.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Разум, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  2. ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
  3. ^ а б в Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница разум), Плато, Београд, 1997.
  4. ^ а б Razum, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  5. ^ Свет као воља и представа I, пар. 4, 8

Види још[уреди]