Георгина Тесла

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Тесла.
Георгина Тесла
Djuka mandic.png
Теслина мајка Георгина
Пуно име Георгина (Ђука) Тесла (Мандић)
Датум рођења 1822.
Место рођења Томингај
Аустријско царство
Датум смрти 4. април 1892.(1892-04-04) (69/70 год.)
Место смрти Госпић
Аустроугарска

Георгина Тесла (позната и као Ђука Тесла, девојачко Мандић; Томингај, 18224. април 1892) је била мајка Николе Тесле.

Биографија[уреди]

Рођена је у породици српског православног свештеника Николе Мандића (18001863) и Софије Мандић (рођене Будисављевић) из места Грачац у Лици. Софија и Никола су имали осморо деце, а Георгина им је била четврта, најстарија кћер. Међу тих осморо деце био је и Петар, касније митрополит дабробосански Николај Мандић (1840 — 1907), као и Тома Мандић (1827 — 1906) свештеник горњограчачки и зрмањски[1].

Морала је преузети бригу о старању шесторо браће и сестара, јер јој је мати умрла врло рано. То је спречило ову изванредну жену да учи школу и да свој дар развије у већој мери. О њој је Тесла говорио увек са нарочитим усхићењем и сматрао је да је свој проналазачки дар наследио од ње. Била је у стању да проналази разне справе у домаћинству, а била је чувена у целој околини због својих ручних радова. Иако није знала да чита занимала се за поезију и знала је напамет многе српске народне песме и многе одломке из Његошевог Горског вијенца. За време предавања у Паризу Тесла је добио вест да му је мајка тешко болесна. Због тога је прекинуо заказана предавања и одмах кренуо у Госпић. Она је умрла 4. априла 1892. у својој 71. години.

По њеном деди православном свештенику Томи Мандићу[1] је село Томингај добило име. Мандићи су били познати као веште занатлије (ковачи и столари) са одличним радионицама. По мајчиној линији је Георгина била потомак Будисављевића, породице која је у 18. и 19. веку имала два члана који су од аустријских царева добили племство на основу војних заслуга. Из тог разлога су Будисављевићи у Лици уживали велики углед.

Удата је за Милутина Теслу и са њим изродила синове Данета и Николу (1856 — 1943), као и ћерке Ангелину (1850), удату за Јову Трбојевића (свештеник у Петрову селу па у Медаку), Милку (1852), удату Глумичић, и Марицу (1859), удату за Николу Косановића (свештеник у Плашком па у Ријеци). Син Марице и Николе Косановић је Сава Косановић, а синови Ангелине су архимандрит шишатовачки Др Петроније Трбојевић и Никола Трбојевић који је у Америци такође имао научну каријеру (био је у контакту са Николом Теслом).

Занимљивости[уреди]

Из исте шире породице Будисављевић, из које је потицала њена мајка Софија је и Јованка Будисављевић (удато Броз), последња жена Јосипа Броза Тита. Њихов заједнички предак је Тошо, прадјед проте Томе Будисављевић који је 1811. добио француски орден части од Наполеона.[2] У књизи "Преписка Ђенерала Будислава Будисављевића" из 1911. је сачувано једно писмо проте Милутина Тесле, сину генерала Буде, Александру. У писму, поред осталог стоји и ово: "Супруга моја, унука Кавалира Проте Будисављевића, твоја сродница, добро се држи и мило те поздравља...Дјеце имам, једног сина (Николу) који је свршијо вишу реалку, и три кћери од којих једна се скоро удала у добру кућу, незнам још, оћели јој муж бити беамтер или попо! Сад мој драги пјесниче, ја Ти срдачно захваљујем на стиховима и братској честитки! Остајем љубећи Те у духу и поздрављајући. Твој ревни поштоватељ и брат Милутин Тесла, Протопр. намјестник."

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]