Пређи на садржај

Георгије Поповић (иконописац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Георгије Поповић
Датум рођења1784.
Датум смрти1847.

Георгије Поповић (1784—1847)[1] био је иконописац из Великог Бечкерека

Биографија

[уреди | уреди извор]

Припада сликарској "династији" Поповић из Великог Бечкерека.[2] Син је молера Теодора и брат академског сликара Јефтимија.

Учио се у сликарској радионици[3] свог оца у Великом Бечкереку, а и код много познатијег презимењака, суграђанина Димитрија Поповића. Претпоставља се да је 1804. године уписао бечку Уметничку академију. Припада уметничкој епохи барока.

Прво је 1808. године урадио иконостас у православном храму у Банатској Кањижи (данас Нови Кнежевац).[4] Осликао је потом (наставио рад Димитрија Поповића), градску Успенску цркву у родном граду, 1815. године.[5]

Био је 1810. године претплатник једне књиге у Бечкереку, као живописац заједно са Марком Константиновићем билдхауером (вајаром).[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Протојереј ставрофор Милош А. Поповић. "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  2. ^ "Тај дивни колорит гражданства", каталог изложбе, Зрењанин 2009.
  3. ^ Јелена Кнежевић: "Димитрије Поповић 1738-1796.", Зрењанин 2001.
  4. ^ "Зрењанин", монографија града, Зрењанин 1966.
  5. ^ "Зборник Матице српске за ликовне уметности", Нови Сад 1977.
  6. ^ "Млади Робинзон...", превео Јоаким Вујић, Будим 1810.