Чента

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чента
Centa Srpska pravoslavna crkva Sv Georgija.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3050
 — густина 38/км2
Географске карактеристике
Координате 45°06′18″ СГШ; 20°23′10″ ИГД / 45.105° СГШ; 20.386° ИГД / 45.105; 20.386Координате: 45°06′18″ СГШ; 20°23′10″ ИГД / 45.105° СГШ; 20.386° ИГД / 45.105; 20.386
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 76 м
Површина 81,3 км2
Чента на мапи Србије
Чента
Чента
Остали подаци
Поштански број 23266
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Чента (мађ. Csenta) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Чента — представља типично банатско село. Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда. Према попису из 2011 (Попис становништва 2011. у Србији) било је 3050 становника.

Историја[уреди]

Први помен Ченте датира из 1549. године, у једном турском тефтеру, о опису Сегединског санџака. Тада су забележена 22 домаћинства (именом и презименом) и Воја калуђер. Готово све време турске владавине над данашњим Банатом, Чента је била насељена, иако се не помиње у Пећком катистигу ни 1660, као ни 1666. године. Тада је забележено само насеље Јечин, североисточно од данашњег села. Јечин је насељен у време изгона Турака из Баната, 1717. године када је у селу било 13 домова и поп Петар. Део Јечина се преселио у Ченту, где је поп Петар и сахрањен, а његов споменик је сачуван, код Старе цркве, до данашњег дана. На Марси јевој карти Баната из 1723/25. године, Чента (Чрента) је забележена као запустело село, али већ 1727. године, забележена су 22 домаћинства, те је вероватно да је било насељено и 1723. године, али се становништво пред пописивачима разбежало.

Чента уласком у милитарски систем добија германизовани назив Леополдсдорф (1753-1888), који у народу никад није заживео.[1] Тај страни назив "Леополдова" (скраћено) је добила по аустријском цару Леополду Хабсбуршком.

Чента је много страдала у време упада Турака, 1736/37. године, па је, од пређашња 22 дома, остало само 7. Главни узрок смањења броја становника је била куга. Постоји сачуван поименични попис ових домаћинстава. Према попису из 1748. године, Чента има 58 домова. Године 1750/53. село улази у састав Банатске земаљске милиције, а касније припада XII Немачко-Банатском пуку, све до 1873. године, када је укинута Војна граница, а Чента припала Торонталској жупанији. Царски ревизор Ерлер 1774. године констатује да граничарско насеље Леополдова, претежно насељено Србима.[2] Назив села потиче, вероватно, од старословенске речи „Чантра“ (торба), јер је село, у средњем веку, било окружено барама и мочварама, па се током већег дела година, налазило практично на острву, а мештани, у том селу, сакривени као у каквој торби, од непожељних пролазника и порезника. По укидању банатске војне границе, село прелази у састав Перлеског управног среза, у Торонталској жупанији.[3]

По српском извору из 1905. године Чента је велика општина, у Анталфалвском (Ковачичком) политичком срезу. Тада у месту живи 2920 становника у 545 домова. Срби су у огромној већини, има их 2851 православна душа (или 98%), са 512 кућа. Од српских јавних здања у Ченти се помињу православна црква и пет комуналних школа. У месту су тада пошта и телефон, а брзојав је у суседном Перлезу.

У Ченти је 1754. године рођен аустријски генерал-мајор Јован од Брановачки. 1. маја 1788. године постао је оберлајтант Српско-влашког пука. Умро је у месту Мутнику, 31. августа 1816. године. Његову кратку биографију саставио је ченћански парох Георгије Шупица 1856. године[4]

  • Црква

У Старом селу, постојала је црква, изграђена 1743. године, од плетара и набоја. Црква је срушена и обновљена 1991. године. Правосавно парохијско звање у месту је основано 1746. године, а матрикуле нису одмах све заведене. Матица крштених је од 1746, матица венчаних од 1753. и матица умрлих од 1779. године. Нова црква, саграђена је у садашњем центру села, 1802. године. Иконостас у цркви радио је иконописац из Бечкерека,Георгије Поповић 1809-1811. године. Порта је почетком 20. века била ограђена летвама. У Ченти су 1905. године постојале две парохије, треће и четврте платежне класе, у којим су били намештени пароси: поп Светислав Поповић родом из Бачког Фелдварца, који је ту шест година, и поп Светислав Јовановић капелан, родом из Новог Сада. Парохијског дома ту нема, а две парохијске сесије су од 39 кј. земље.[5] Олтар, звона као и читав објекат, налазе се под заштитом државе, од 1974. године. Црква је прославила двесто година постојања, 2002. године. Постојало је 1905. године српско православно гробље са најстаријим спомеником из 1743. године.

  • Школа

Ченћанска школа је смештена у два здања, грађена 1892. године. У једној згради су I и II разред - сваки у свакој "дворници" , а другој згради III и IV разред - су заједно у истој "дворници". Учитељско тело 1905. године чине: учитељи Милан Печеновић и Милан Стејић, као и учитељица Вјера Радованчев. Те године редовну наставу прати 202 ђака (од 376 пописаних), а у недељну школу иде 60 старијих ученика (од 123 пописаних).[6]

Демографија[уреди]

Чента на мапи Јозефинског катастра из 1769-72

У насељу Чента живи 2448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,1 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 960 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 3.293
1953. 3.298
1961. 3.182
1971. 3.224
1981. 3.192
1991. 3.001 2.946
2002. 3.119 3.227
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
2.969 95,19 %
Црногорци
  
26 0,83 %
Роми
  
19 0,60 %
Хрвати
  
14 0,44 %
Македонци
  
10 0,32 %
Југословени
  
9 0,28 %
Мађари
  
6 0,19 %
Немци
  
5 0,16 %
Словаци
  
3 0,09 %
Румуни
  
2 0,06 %
Чеси
  
1 0,03 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
20 0,64 %


Референце[уреди]

  1. Душко Петров -Савичин: "Чента - Леополдова - Чента", први део, Нови Сад 2002. године
  2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године
  3. Света Миловановић: "По равном Банату", Ковачица 1935. године
  4. "Седмица", Нови Сад 1854. године
  5. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  6. Мата Косовац, наведено дело
  7. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]