Гетен

С Википедије, слободне енциклопедије

Гетен је центар за права ЛГБТИКА+ особа са седиштем у Београду. Основан је у мају 2001. године, а званично је регистрован при савезном Министарству правде Југославије, 19. новембра исте године.[1] Назив организације је инспирисан Гетеном, светом андрогиних бића, описаном у књизи Урсуле Ле Гвин „Лева рука таме”, који у својој историји није имао ратове и сукобе.[2]

Настао је од удружења Аркадија – геј и лезбијски лоби које је основано 1990. године. После оснивања, активисти/киње организације учествовали су у дугорочном пројекту „Kампања против хомофобије” (1994-2000) коју је предводио Дејан Небригић, добитник награде Фелипе де Соуза.[3] Гетен је прва свеукључујућа организација која, поред лезбијки и геј мушкараца, окупља и бисексуалне, трансродне особе, као и интерсекс, квир и хетеросексуалне особе, афирмишући њихова права, потребе, проблеме, постојање и културу. Посебно је препознат у региону допринос организације унапређењу права и егзистенције транс, интерсекс и квир особа. Рад Гетена обухвата и истраживања, едукацију, јавно заговарање, рад са институцијама и медијима, рад на законодавним променама, превођење и објављивање различитих публикација, културу и уметност.[4]

Пројекти[уреди | уреди извор]

  • Квир фестивал „Coming Out With Nick”[5]
  • Организација прве параде поноса у СР Југославији, јуна 2001. године, заједно са Лабрисом[6]
  • Информативни центар и ЛГБТ библиотека, 2002. године
  • У сарадњи са Центром за ново позориште и игру (ЦЕНПИ) и Сигурним пулсом младих, активисти Гаyтена ЛГБТ-а организовали су обележавање 1. децембра, Светског дана борбе против сиде
  • Гејто 2 магазин
  • Медијска кампања за ЛГБТ права „Заједно различити”, у сарадњи са Лабрисом и удружењем Квирија[7]
  • Гејминг - квир радио магазин, емисија на Радију 202
  • Интернет страница Gay-Serbia.com[8]
  • Квир лексикон, преглед битних појмова, речи и фраза везаних за ЛГБТ+ заједницу
  • Изложба под називом „Историја геј и лезбијског активизма у Србији од 1994. до 2004. године” одржана марта 2004. године
  • Kреирање здравтсвене политике која уважава потребе ЛГБТИ заједнице
  • Пројекат регионалног лобирања, заступања и политике (РеЛАП)[9]
  • Медијска кампања „Да ли сте поносни?” посвећена проблему насиља изазваног хомофобијом и трансфобијом[10]
  • „Kа нехомофобичној школи: Сензибилизација средњошколског наставног програма и предавача о ЛГБТ правима 1 и 2” (акционо истраживање и анализа средњошколских уџбеника) (2006/2009)
  • ЛГБТИК СОС Телефон основан 2006. године[11]
  • Брошура „Стандарди лечења особа са поремећајима родног идентитета међународног удружења родне дисфорије Хари Бенџамин”, шесто издање
  • QT – зборник радова из квир теорије и културе 1 - 6[12]
  • „Поштовање транс особа и трансфобија”, међународни пројекат
  • Модел закона о признавању правних последица промене пола (2012)[13]
  • Истраживање проблема трансексуалних особа у сферама школства, рада и запошљавања, здравствене заштите и државне администрације (2012)
  • Анализа правног положаја трансродних и трансексуалних особа у Републици Србији
  • У сарадњи Поверенице за заштиту равноправности, Заштитника грађана Републике Србије и Гетена основана је Радна група која се бави анализом ситуације и прописа од значаја за правни положај трансполних особа у Србији[14]
  • Израда модела Закона о родном идентитету и правима интерсекс особа[15]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Европска награда поноса (European Pride Award), 2001. године
  • Гризли бер награда, 2001. године
  • „Хеимдахл” награда активистима Гетена, Душану Маљковићу и Милану Ђурићу, за први квир радио програм, 2002. године[16]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Прво је стигло једно писмо: Петнаест година лезбијског и геј активизма у Србији и Црној Гори 1990-2005, Лабрис, 2005. година

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gayten”. www.gay-serbia.com. Архивирано из оригинала 09. 08. 2022. г. Приступљено 17. 09. 2020. 
  2. ^ „DevelopmentAid”. DevelopmentAid (на језику: енглески). 
  3. ^ „Awards”. OutRight Action International (на језику: енглески). 23. 2. 2016. 
  4. ^ Stijak, Nemanja (28. 8. 2018). „Organizacije”. Beograd Prajd (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 26. 03. 2020. г. Приступљено 17. 09. 2020. 
  5. ^ „Mržnja nije obiteljska vrijednost | aktivistički spomenar”. spomenar.gong.hr. Архивирано из оригинала 09. 03. 2021. г. Приступљено 17. 09. 2020. 
  6. ^ „ODNOS VLASTI PREMA PARADI PONOSA: Pregled događaja od 2001.do 2015. godine (FOTO/VIDEO)”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). 
  7. ^ „Dostignuća”. 
  8. ^ „(02.10.2012.) Promocija zbornika 'Kriza, odgovori, levica'. Ist Media. 31. 10. 2012. 
  9. ^ „GAY-SERBIA.COM”. www.gay-serbia.com. 
  10. ^ „Diskriminacija LGBT osoba” (PDF). Danas (Dodatak Pravo plus): 6. 16. decembar 2005. 
  11. ^ „GAYTEN - LGBT SOS telefon za podršku LGBT osobama (GAYTEN- LGBT SOS phone for support of LGBT persons )”. Danube Compass. [мртва веза]
  12. ^ „Gay-Serbia.com | QT magazin, časopis za kvir teoriju i kulturu”. www.gay-serbia.com. 
  13. ^ „Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma” (PDF). [мртва веза]
  14. ^ „Анализа прописа од значаја за правни положај трансполних особа”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 
  15. ^ „Predstavljen model Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba”. Resurs Centar (на језику: српски). 
  16. ^ „Put ka Getenu: 15 godina Gaytena”. Optimist magazin. 2. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]