Голџијев апарат

Из Википедије, слободне енциклопедије
комплекс Голџи
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голџи: 1 - једро 2 - комплекс једарне поре 3 - гранулисани ЕР 4 - глатки ЕР 5 - рибозоми 6 - протеини 7 - транспортна везикула 8 - комплекс Голџи 9 - cis-страна комплекса Голџи 10 - trans-страна комплекса Голџи 11 - цистерне комплекса Голџи
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голџи:

1 - једро
2 - комплекс једарне поре
3 - гранулисани ЕР
4 - глатки ЕР
5 - рибозоми
6 - протеини
7 - транспортна везикула
8 - комплекс Голџи
9 - cis-страна комплекса Голџи
10 - trans-страна комплекса Голџи
11 - цистерне комплекса Голџи


Карактеристике органеле
присутна у: еукариотским ћелијама
број у ћелији: 1
облик: дискоидалне цистерне и везикуле
мембране: 1 двослојна фосфолипидна мембрана
функција: сазревање протеина и липида, њихово паковање у везикуле, усмеравање везикула

Образовање протеинa и липида почиње у ендоплазматичном ретикулуму, али се у њему не одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру (кватернерну) стичу у Голџијевом апарату (Голџијевом комплексу, области), а исто важи и за липиде. Име је добио по италијанском научнику Камилу Голђију (Camillo Golgi) који га је идентификовао 1898.

Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене. Од њих се одвајају мање или веће везикуле (мехурићи) у којима су производи синтезе Голџијевог апарата.

Материје синтетисане у ендоплазматичном ретикулуму допремају се транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово сазревање, обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. Голџијев апарат, дакле, управља кретањем молекула у ћелији. Из ендоплазматичног ретикулума у Голџијев апарат доспевају:

секреторни протеини (они које ће ћелија егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса) па је то секреторна улога ове органеле;

протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану;

протеини (ензими) који ће образовати лизозоме;

• у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.

Литература:[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998


Спољашње везе[уреди]