Пређи на садржај

Грануломатозни простатитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Грануломатозни простатитис
Микрографија грануломатозног простатитиса
Специјалностиурологија
Фреквенција3,3%

Грануломатозни простатитис је ретко запаљенско стање простате које хистолошки карактерише присуство гранулома и важан клиничка облик простатитиса који опонаша карцином простате, чија се дијагноза може поставити само хистопатолошким прегледом.

Узрокује га неколико специфичних и неспецифичних инфективних агенаса, а може бити узрокован секундарно након операција простате или локализовани облик системске грануломатозне болести. У погледу клиничких манифестација и лечења, то је неспецифичан ентитет који има карактеристичну хистопатологију. Како постоји могућност да се приликом физичког прегледа помеша са раком простате, хистопатологија остаје златни стандард за дијагнозу грануломатозног простатитиса, упркос различитим дијагностичким тестовима као што су ТРУС, ДРЕ и нивои ПСА у серуму.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Грануломатозни простатитис су први описали Танер и МекДоналд 1943. године.[2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Грануломатозни простатитис је необичан облик инфламаторног стања простате који се ретко јавља у уролошкој пракси. Његова инциденцијоа је око 3,3% у укупним инфламаторнихм лезијама простате.[3]

Грануломатозни простатитис се јавља у широком распону старости, од 18 до 86 година (средњастарост пацијената је 62 године).

Пацијенти са постбиопсијским грануломима имају историју трансуретралне ресекције простате или, ређе, биопсију језгра.

Епидемиолошке корелације ксантогрануломатозног простатитиса су сличне онима код неспецифичног грануломатозног простатитиса.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Код грануломатозног простатитиса тачна етиологија је нејасна, али у већини случајева је идиопатска и сматра се да је резултат одговора страног тела на колоидне супстанце, бактеријске продукте, рефлуксни урин или имунолошког одговора на екстрадукталне секреције простате који настају из опструираних канала. хиперплазијом.[4][5]

У литератури се помиње различита етиологија грануломатозног простатитиса:[6][7][4]

  • поновљене инфекције уринарног тракта (73%),
  • хируршке интервенције укључују ТУРП/отворену простатектомију,
  • биопсија простате иглом
  • убризгавање БЦГ-а вакцине у бешику

Неспецифични грануломатозни простатитис и ксантогрануломатозни простатитис су вероватно узроковани зачепљењем простатичних канала и стазом секрета. Настали епителни поремећај доводи до бекства ћелијских остатака, бактеријских токсина и секрета простате, укључујући корпора амилацеа и сперме, у строму. Ово заузврат подстиче интензиван локализовани инфламаторни одговор.[8]

Грануломатозни простатитис се може јавити у нормалној жлезди или нодуларној хиперпластичној жлезди или у карциноматозној простати.[9] У већини случајева фокус грануломатозног простатитиса је перигландуларно, са деструкцијом жлезде.[10]

Постбиопсијски грануломи настају као реакција на каутер и термалне промене епитела и строме простате.

Класификација грануломатозног простатитиса[11][уреди | уреди извор]

Идиопатски (неспецифични)
  • Типични неспецифични грануломатозни простатитис.
  • Ксантом - ксантогрануломатозни простатитис.

Неспецифични грануломатозни простатитис је најчешћи тип грануломатозног простатитиса. Разлика између неспецифичног и инфективног грануломатозног простатитиса важна је из терапијских разлога. Неспецифични грануломатозни простатитис може се јавити у прелазним и периферним зонама.

Заразни (микобактеријски)
  • Бактеријски - туберкулоза, бруцелоза, сифилис
  • Гљивични - кокцидидиомикоза, криптококоза, бластомикоза, хистоплазмоза, најчешћи су облици микотичног простатитиса.
  • Паразитски: - шистосомијаза, ехинококоза, ентеробијаза.
  • Вирусни - херпес симплек вирус.

Микобактеријски простатитис може настати као резултат системске/генитоуринарне туберкулозе или, чешће, као компликација имунотерапије бацилом Calmette-Guérin (BCG) за површински карцином мокраћне бешике.[12] Простата је најчешће место туберкулозе у мушком генитоуринарном тракту а настаје као резултат хематогеног ширења из плућа или директне инвазије из уретре. Код микобактеријског простатитиса, грануломи преовлађују унутар периферне зоне простате, иако може бити захваћена и прелазна или централна зона. Скоро увек су присутни и мали субуретрални грануломи.[12]

Малакоплакија
Јатрогени
  • постхируршки
  • постбиопсијски, који се јавља око места ресекције и дуж биопсијског тракта, као реакција на каутер и термалне промене епитела и строме простате.
  • после терапије зрачењем.
  • са БЦГ повезан.
Системске болести
  • Саркоидоза,
  • Реуматоидни артритис,
  • Вегенерова грануломатоза,
  • Полиартеритис нодоса

Ређи облици грануломатозног простатитиса укључују ксантогрануломатозни простатитис и саркоидозу. Ксантогрануломатозни простатитис је хистолошки сличан грануломатозном простатитису, а главна разлика је у истакнутости пенастих хистиоцита, који чине ксантоматозну компоненту,[13] и могу се јавити у прелазним и периферним зонам. Грануломи у системским грануломатозним стањима могу бити усредсређени на крвне судове.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Пацијенти могу имати историју недавне инфекције уринарног тракта, интравезикалну инфекцију бактеријама, туберкулозу, имунокомпромитацију или трансуретралну ресекцију простате. Пацијенти са системским грануломатозним простатитисом могу имати у анамнези астму, плућно крварење, брзо прогресивно затајење бубрега или еозинофилију периферне крви.[14]

Пацијенти могу имати грозницу, благу хематурију и учесталост мокрења, посебно пацијенти са инфективним и неспецифичним грануломатозним простатитисом. Грануломи након биопсијске ресекције су обично асимптоматски.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Клинички, грануломатознои простатитис опонаша карцином простате, па је за дијагнозу потребно патолошко испитивање. Клинички се манифестује:[14]

  • чврстим фиксираним чвором на дигиталном ректном прегледу (ДРП),
  • повишеним нивоима простате специфичног антигена (ПСА) у серуму и
  • хипоехогеним сенкама на трансректалној ултрасонографији (ТРУС)

Како својом клиничком презентацијом опонаша карцином простате хистопатологија остаје златни стандард за дијагнозу грануломатозног простатитиса.[2]

Код грануломатозног простатитиса, жлезда је у великој мери чврста попут камена. Исечени пресек показује облитерацију архитектуре са формирањем жутих зрнастих нодула.

Хистопатолошки преглед показује велике нодуларне агрегате хистиоцита, епителиоидне ћелије, мултинуклеарне ћелије и плазма ћелије.[15]

Простата може бити тврда и нодуларна приликом дигиталног ректалног прегледа, а обично се клинички сумња на рак. Ниво простате специфичног антигена (ПСА) у серуму може бити повишен. Хематурија и пиурија се могу показати анализом урина.

Како не постоји специфичан образац клиничких, биохемијских и ултразвучних налаза који би омогућио дијагнозу грануломатозног простатитиса, као и његову диференцијацију од карцинома простате, дијагноза се поставља хистопатолошком методом након биопсије простате и трансуретралне ресекције (100%).

Хистопатолошки образац грануломатозног простатитиса је од суштинске важности да се наведе у извештајима пошто се начин терапијског лечења разликује од подтипа грануломатозног простатитиса.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Carrero López, V. M.; Rodríguez Antolín, A.; Caballero, J.; Usera, G.; Passas, J.; Vazquez, S.; Calahorra, L.; de la Rosa, F.; Pamplona, M. (1994). „[Granulomatous prostatitis. An infrequent diagnosis. Review of our series]”. Actas Urologicas Espanolas. 18 (2): 77—84. ISSN 0210-4806. PMID 7976705. 
  2. ^ а б Rajeshwari Kumbar,1 Nandkumar Dravid,2 Dhiraj Nikumbh,3 Ashish Patil,4 and Karibasappa Gundabaktha Nagappa5 Clinicopathological Overview of Granulomatous Prostatitis: An Appraisal. J Clin Diagn Res. 10 (1). јануар 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)EC20–EC23.
  3. ^ Mohan, H.; Bal, A.; Punia, R. P.; Bawa, A. S. (2005). „Granulomatous prostatitis--an infrequent diagnosis”. International Journal of Urology. 12 (5): 474—78. PMID 15948747. S2CID 25238894. doi:10.1111/j.1442-2042.2005.01068.x. 
  4. ^ а б Mohan, H.; Bal, A.; Punia, R. P.; Bawa, A. S. (2005). „Granulomatous prostatitis--an infrequent diagnosis”. International Journal of Urology. 12 (5): 474—78. PMID 15948747. S2CID 25238894. doi:10.1111/j.1442-2042.2005.01068.x. .
  5. ^ Oppenheimer, J. R.; Kahane, H.; Epstein, J. I. (1997). „Granulomatus prostatitis on needle biopsy”. Arch Pathol Lab Med. 121 (7): 724—29. PMID 9240909. .
  6. ^ Val-Bernal, J. F.; Zaldumbide, L.; Garijo, M. F.; González-Vela, M. C. (2004). „Nonspecific (Idiopathic) granulomatous prostatitis associated with low-grade prostatic adenocarcinoma”. Ann Diagn Pathol. 8 (4): 242—46. PMID 15290678. doi:10.1053/j.anndiagpath.2004.06.002. .
  7. ^ Bahnson, R. R. (1991). „Elevation of prostatic specific antigen from bacillus Calmette Guerin-induced Granulomatous prostatitis”. Journal of Urology. 146 (5): 1368—69. PMID 1719246. doi:10.1016/S0022-5347(17)38098-9. 
  8. ^ Srigley, J. R. (март 2004). „Benign mimickers of prostatic adenocarcinoma”. Mod Pathol. 17 (3): 328—48. PMID 14976539. S2CID 23256215. doi:10.1038/modpathol.3800055. 
  9. ^ Shanggar, K.; Zulkifli, M. Z.; Razack, A. H.; Dublin, N. (2010). „Granulomatous prostatitis: A Remainder to clinicians”. Med J Malaysia. 65 (1): 21—22. PMID 21265242. .
  10. ^ Alexander, R. B.; Mann, D. L.; Borkowski, A. A.; Fernandez-Vina, M.; Klyushnenkova, E. N.; Kodak, J.; Propert, K. J.; Kincaid, M. (2004). „Granulomatous prostatitis linked to HLA-DRB1*1501”. Journal of Urology. 171 (6 Pt 1): 2326—29. PMID 15126814. doi:10.1097/01.ju.0000127759.10293.fa. .
  11. ^ Young HR, Srigley RJ, Amin BM, Ulbright MT, Cubilla LA. Tumour – like lesions of the prostate. In: Tumours of the prostate gland, seminal vesicles, male urethra and penis: Atlas of Tumour pathology. Washington DC: Armed Forces Institute of Pathology (AFIP-28); 1998. pp. 289–345.
  12. ^ а б Epstein JI, Netto GJ. Inflammatory conditions. Epstein JI, ed. Biopsy Interpretation of the Prostate. 4th ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins; 2008. 22-34.
  13. ^ Rafique M, Yaqoob N (јун 2006). „Xanthogranulomatous prostatitis: a mimic of carcinoma of prostate”. World J Surg Oncol. 4: 30. .
  14. ^ а б „Pathology of Granulomatous Prostatitis: Clinical Presentation”. emedicine.medscape.com. 2022-03-15. 
  15. ^ Rosai J. In: Rosai & Ackerman’s. Surgical Pathology. 10th ed. Vol.1. Missouri: Mosby; 2011. Male reproductive system; pp. 1287–1314.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грануломатозни_простатитис&oldid=27870858”