Гробље свитаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гробље свитаца
Groblje svitaca.jpg
Постер за филм
Жанранимирана драма
РежијаИсао Такахата
СценариоИсао Такахата, по роману аутора: Акијуки Носака
ПродуцентТору Хара
Главне улогеЦутому Татуми
Ајано Шираиши
Јошико Шинохара
Акеми Јамагучи
МузикаМичио Мамија
КамераНобуо Којама
МонтажаТакеши Сејама
Издавачка кућаТохо
Година1988.
Трајање88 минута
ЗемљаЈапан
Језикјапански
НаградеBlue Ribbon Award
Најбољи анимирани филм на Међународном фестивалу дјечјег филма у Чикагу
IMDb веза

Гробље свитаца“ (јап. 火垂るの墓, Hotaru no Haka) је јапанска аниме драма из 1988. коју је режирао Исао Такахата. Филм говори о двоје деце у Јапану за време Другог светског рата. Филм је генерално уживао похвале критичара.

Радња[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Духови дјечака Сеите и његове млађе сестре Сецуко причају о томе како су умрли. Година је 1945, а Јапан почиње губити битку у Другом свјетском рату. При бомбардовању града Кобеа, погинула је мајка четрнаестогодишњег Сеите и његове млађе сестре Сецуко, па су тако обоје остали без старања, јер се њихов отац бори у рату на неком броду у Тихом океану. Сеиту и Сецуку прима њихова тетка, али се не брине много о њима. Стога дјеца напуштају њен дом и одлазе да самостално живе у неком напуштеном бункеру. Глад је, међутим, њихов највећи непријатељ, а наћи храну је готово немогуће.

Филм је заснован на истинитој причи. Акијуки Носака, аутор романа по којем је снимљен овај филм, је сам током Другог свјетског рата гладовао и изгубио сестру због изгладњелости.

Критике[уреди]

„Гробље свитаца“ је хваљена ода пацифизму и апел против мржње и лудости рата, који је приказан као стање које упропаштава једну цијелу генерацију. Ради се о једном од најцјењенијих и најславнијих аниме филмова 1980их, који је на критичарском сајту „Трули парадајзи“ (енгл. Rotten Tomatoes) од критичара добио врло високу средњу оцјену од 8,9/10,[1] који су га чак упоређивали са филмом „Шиндлерова листа“, а само га је мали дио критиковао због монотоне приче и укочене структуре. Социјални реализам приказан је изузетно пластично и једноставно: прича нема хумора или акције и само прати двоје дјеце која су изгубила своје родитеље и полако умиру од глади и за које нема срећног завршетка, чиме дефинитивно руши устаљено мишљење да су сви анимирани филмови намијењени за дјецу. У овом случају се ради о филму за одрасле, дирљивом и непретенциозном дјелу са порукама која подстиче на размишљање.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]