Шиндлерова листа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шиндлерова листа
Schindlers List movie.jpg
Филмски постер
Изворни насловSchindler's List
Жанристоријски
драма
РежијаСтивен Спилберг
СценариоСтивен Зејлијан
ПродуцентСтивен Спилберг
Џералд Р. Молен
Бранко Лустиг
Базирано наШиндлеров ковчег
(Томас Кенили)
Главне улогеЛијам Нисон
Бен Кингсли
Рејф Фајнс
Керолајн Гудал
Ембет Дејвидс
МузикаЏон Вилијамс
СценографијаАлан Старски
КамераЈануш Камински
МонтажаМајкл Кан
Издавачка кућаUniversal Pictures
Година1993.
Трајање195 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет25 милиона долара
Зарада321,3 милиона долара
Веб-сајтwww.universalstudiosentertainment.com/schindlers-list/
IMDb веза

Шиндлерова листа (енгл. Schindler's List) је амерички историјско драмски филм из 1993. године у режији Стивена Спилберга. Сценарио потписује Стивен Зејлијан на основу романа Шиндлеров ковчег из 1982. године аустралијског писца Томаса Кенилија, док су продуценти филма Стивен Спилберг, Џералд Р. Молен и Бранко Лустиг. Музику је компоновао Џон Вилијамс.

Насловну улогу тумачи Лијам Нисон као њемачки предузетник Оскар Шиндлер, док су у осталим улогама Бен Кингсли, Рејф Фајнс, Керолајн Гудал, Џонатан Сегал и Ембет Дејвидс.

Идеје за филмску причу о Шиндлеровим Јеврејима предложене су још 1963. године. Испричати причу о Шиндлеру био је један од животних циљева Полдека Пфеферберга, једног од преживелих Шиндлерових Јевреја. Када је извршни продуцент Сидни Шајнберг послао књигу Шиндлеров ковчег редитељу Спилбергу, овај је био њоме фасциниран. Недуго потом заинтересирао је и холивудску компанију Universal Pictures која је откупила права на књигу. Међутим, у то време није био сигуран да ли је он сам као редитељ довољно сазрио да направи филм о Холокаусту. Стога је покушао разговарати с неколико других редитеља и понудити им режију филма, али је на крају ипак одлучио сам то направити.

Филм се снимао 72 дана у Пољској у Кракову. Спилберг је филм снимао као документарац те одлучио да неће користити уобичајене нацрте за сцене из филма. Главни фотограф Јануш Камински желио је филму дати вечни осећај. Сценограф Алан Старски поставио је сетове мрачнијим или ведријим (зависи од ликова у појединим сценама). Током рада на стварању музике за филм, Џон Вилијамс је позвао познатог виолинисту Итжака Перлмана који је одсвирао главну музичку тему.

Филм Шиндлерова листа своју је премијеру имао 30. новембра 1993. године у Вашингтону, а у службену кино дистрибуцију пуштен је децембра исте године у Сједињеним Америчким Државама. Уз критике да се ради о једном од најбољих филмова икада снимљених, филм је постигао одличан успех на кино благајнама, освојио чак седам престижних филмских награда Оскар (укључујући оне за најбољи филм, најбољег режисера и најбољи адаптирани сценарио) те небројене друге награде (укључујући седам награда БАФТА и три Златна глобуса). Године 2007. Амерички филмски институт поставио је Шиндлерову листу на осмо место листе стотину најбољих америчких филмова свих времена што га је помакнуло за једно место у односу на листу из 1998. године када је био постављен на девето место. На листи најбољих филмова свих времена на популарној филмској страници IMDb, Шиндлерова листа већ се преко 15 година константно налази међу 10 најбољих филмова икад снимљених.

Радња филма[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Оскар Шиндлер, бизнисмен, члан нацистичке странке и непоправљиви женскарош, долази у Пољску, окупирану од стране нациста, у потрази за економским просперитетом. Запошљава Јевреје у својој фабрици, како би производили за Трећи рајх. Пошто је био сведок страдања Јевреја у краковском гету, убрзо је увидио зло нацизма. Његови радници долазе под терор нацистичког садисте Амона Гета, пошто су одведени у логор. Уз помоћ свог рачуновође Итжака Стерна, Шиндлер прави листу "најпотребнијих" Јевреја. Он подмићује њемачке власти и самог Гета и успева да ослободи више од 1.000 Јевреја. Овај чувени Спилбергов филм је визуелно веома упечатљив јер је рађен у црно-бијелој техници. Шокантан, тежак, емотиван и поучан, уметнички и веома реално одрађен филм.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Освојио је укупно 63 награде, међу којима је седам "Оскара", за најбољи филм, режију, фотографију, музику, а имао је и 21 номинацију за највреднију филмску награду.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Лијам Нисон Оскар Шиндлер
Бен Кингсли Итжак Штерн
Рејф Фајнс Амон Гет
Керолајн Гудал Емили Шиндлер
Џонатан Сегал Полдек Пфеферберг
Ембет Дејвидс Хелен Херш

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шиндлерова листа”. Мој Тв. Приступљено 22. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]