Губитак свести

Из Википедије, слободне енциклопедије
Губитак свести
Bittentongue.JPG
Угриз језика у току епилептичким нападом изазваног губитка свести
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Неурологија
MeSH D014474

Губитак свести је епизодичан поремећај у виду изненадног (пароксизмалног) и пролазаног прекида континуитета свести праћеног нестабилношћу, падом на тло и често различитим моторним манифестацијама. У дијагностици губитка свести најважнија је клиничка процена: да ли се ради о правом губитку свести какав се виђа код синкопе и епилепсије или о паду са привидним губитком свести који може бити праћен моторним симптомима (психогени неепилептички напади) или само губитком мишићног тонуса.[1]

Основни појмови о свести[уреди]

Појмови „свест“, „свесност“, „несвесност“ и „будност“ имају велики број значења, па се понекад јавља двосмисленост при њиховој употреби. У медицини свест се дефиниша као: „тренутно стање свесности, себе и своје околине и одговор на спољне стимулусе и унутрашње потребе.“[2]

За свест, односно свесност себе и своје околине, неопходна су два основна фактора: будност и ментални садржај свести.

Појам Значење
Стање свести здраве особе
  • Будно стање
  • РЕМ спавање
  • Спороталасно спавање
Анатомски супстрат свести
  • Асцедентни ретикуларне активирајући систем и таламус (који су углавном одговорни за будност и контролу циклуса будност - спавање)
  • Кора великог мозга која је одговорна за квалитет и кохерентност мисли и понашање одговарајуће особе
Губитак будности
  • Губитак нормалног стања будности је је најважнији и најдраматичнији аспект поремећаја свести.
  • Најтежи степен депресије свести је кома.

Етиологија[уреди]

Губитак свести је доста чест клинички проблем, најчешће са повољном прогнозом, који може бити иазван следећим (види табелу) најчешћим узроцима, према доминантно захваћеним системима:

Поремећаји који могу да изазову губитак свести или да у великој мери подсећају на губитак свести

Узроци Поремећаји
Психијатријски
  • Психогени неепилептички напади
  • Панични напади
  • Соматиформни поремећај
  • Конверзивни поремећај
  • Деперсонализација
  • Посттрауматски стресни поремећај
  • Епизодички губитак контроле
  • Напади беса, наступ беса (tantrum temper)
  • Синдром хипервентилације
  • Синдром искључивања („пад у несвест“)
  • Шизофренија/кататони ступор
  • Симулација
Неуролошки
  • Епилепсија
  • Епилептичким нападом изазвана асистолија
  • Комоционе конвулзије
  • Нарколепсија/катаплексија, друге хиперсомије и парасомије
  • Пароксизмалне дискинезије/ноћна хореоатетоза
  • Брунсов синдром
  • Базиларна мигрена/мигренозни еквиваленти
Кардиоваскуларни
  • Структурно срчано или кардиоваскуларно обољење
  • Цереброваскуларни поремећаји
  • Некласификована синкопа
  • Ортостатска хипотензија
  • Поремећаји срчаног ритма
  • Неурално посредована (рефлексна) синкопа (вазовагална синкопа)
Метаболички/Токсички
  • Хипогликемија
  • Хипонатријемија
  • Интоксикације
  • Хипокапнија/хипервентилација
  • Феохромоцитом
  • Порфирија
НАПОМЕНА
  • На овој табели приказана је само једна од могућих класификација губитка свести.
  • „Због непрецизности терминологије и варијабилних критеријума свака класификација поремећаја који изазивају прави или привидни губитак свести је арбитрарна“.[2]

Најчешћи узроци губитка свести[уреди]

Два најважнија узрока епизодног губитка свести у клиничкој пракси су синкопа и епилептички напад.

Синкопа[уреди]

Главни чланак: Синкопа (медицина)

Синкопа је нагли и пролазни губитак свести праћен губитком постуралног тонуса услед компромитоване циркулације крви изазване глобалном хипоперфузијом мозга. У пракси се јако често за синкопу користи и израз колапс.

Накаон синкопе опоравак свести обично подразумева готово тренутно враћање одговарајућег (нормалног) понашања, менталних способности и оријентације. Временски период комплетног губитка свести код најчешћих синкопа је кратак (код вазовагалне синкопе он обично не траје дуже од 20 секунди).[3]

Патофизиолошки механизам који доводи до губитка свести, а карактеристичан је за скоро све синкопе, је компромитована циркулација крви праћена дифузном хипоперфузијом можданое коре и ретикуларног активирајућег система услед редукције (смањења) системског артеријског притиска и последично можданог перфузионог притиска, због смањења срчаног минутног волумена и/или тоталног периферног васкуларног отпора.

Синкопе може настати и услед пролазних поремећаја протективних механизама или као последица утицаја других факора (лекови, крварења, хипоглимија) који доводе до снижења систолног крвног притиска испод прага ауторегулације.[4][5][6]

Епилептички напад[уреди]

Главни чланак: Епилептички напад

Епилептички напад је , краткотрајна, пароксизмална и стереотипна промена моторне активности, сензибилитета, понашања или свесности, узрокована нарушеном електричном хиперактивношћу мозга.

Било који симптом може да буде епилептички уколико се јавља нагло (пароксизмално) и спонтано (непровоцирано), траје кратко, има тенденцију да се понавља на стереотипан начин и по правилу је праћен постикталном исцрпљеношћу.

Неки симптоми епилептички напад су од већег дијагностичког значаја зато што се чешће јављају (класични симптоми):цијаноза, конвулзије, „deja vu“ феномен, олфакторни и густаторни симптоми, гастрична аура, напади у спавању, инконтиненција мокраће, угриз језика, теже повреде (преломи костију и опекотине).[7]

Дијагноза[уреди]

Како се ради о пролазном поремећају најчешће се губитака свести непосредно не опсервира од стране лекара, па се дијагноза мора постављати ретроспективно-ретроградно, најчешће детаљним узимањем анамнезе од самог болесника и евентуалних очевидаца. Веома је важно у дијагностици утврдити јасну разлику ризмеђу синкопе [8] и епилепсије [9] због могућих различитих дијагностиких приступа, узроку настанка и терапији ова два поремећаја. Применом једноставног клиничког поступка у већини случајева искусном лекару је лако да разликују поједини узроке губитака свести.[10]

Након сусрета са болесником који је доживео краткотрајан губитак свести треба обавити детаљан преглед и:[11]

  • Проценити постиктално стање свести.
  • Узети кратку хетероанамнезу/анамнезу о околностима, факторима ризика и продромалним симптомима.
  • Обавити основни физикални преглед са мерењем крвног притиска у лежећем и усправном положају
  • Снимити електрокардиограм (ЕКГ) а по потреби и електроенцефалограм (ЕЕГ).

Овакав рутински преглед би требало да да одговоре на следеће питања:

  • Да ли је губитак свести синкопалне природе?[12]
  • Да ли постоји обољење срца?[13]
  • Да ли постоје одређене клиничке карактеристике које сугеришу дијагнозу?[14]

Епидемиологија најважнијих губитака свести[уреди]

Диференцијална дијагноза[уреди]

Диференцијална дијагноза синкопе и епилептичког напада је од критичне важности због даљег испитивања, лечења и прогнозе ових поремећаја На доњој табели приказане су главне клиничке карактеристике од значаја у диференцијалној дијагнози између епилептичких напада и синкопе.[15]

Диференцијална дијагноза између епилептичких напада и синкопе

Клиничке карактеристике Епилепсија Синкопа
Преципитирајући фактори
  • треперава светлост,
  • неспавање
  • емоционални стрес,
  • бол,
  • дуже стајање
Положај тела
  • није од значаја
  • углавном усправан
Време јављања
  • у будности и спавању
  • у будности
Трајање
  • кратко
  • дуже,
  • постепен развој
Аура или премониторни симптоми
  • непријатан мирис,
  • неодређен непријатан осећај у стомаку
  • наузеја, повраћање,
  • бледило, осећај хладноће,
  • презнојавање,
  • мутноћа у глави, замућење вида
Период без свести
  • минути
  • секунде
Боја коже
  • цијаноза или нормална боја
  • бледило
Конвулзије
  • уобичајене,
  • продуженог трајања,
  • почетак коинцидира са губитком свести
  • ретко,
  • увек кратког трајања (<15 секунди)
  • јављају се после губитка свести
Повреде
  • честе код конвулзивних напада
  • ретке, осим код срчаних синкопа
Угриз језика
  • често, обично ивица језика
  • ретко, обично врх језика
Симптоми по повратку свести
  • продужена конфузност,
  • болови у мишићима,
  • главобоља, поспаност
  • нема конфузности,
  • мучнина, повраћање,
  • бледило, малаксалост

Терапија[уреди]

Иницијално збрињавање болесника са синкопом

Извори[уреди]

  1. Topalov V, Radišić B, Kovačević D, Kovačević D. Iznenadna srčana smrt. Med Pregl 1999;52(3-5):179-83
  2. 2,0 2,1 Радна група за израду водича, руководилац Драгослав Сокић (2005). Губитак свести Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити. Београд: Српско лекарско друштво. pp. 6-21. ISBN 978-86-85313-32-5. Приступљено 30. 4. 2014.. 
  3. Topalov V, Živkov Šaponja D, Kovačević VD. Sinkope. Novi Sad: Agora; 2007
  4. Donnelly LA, Morris AD, Frier BM, Ellis JD, Donnan PT, Durrant R, Band MM, Reekie G, Leese GP;DARTS/MEMO Collaboration. Frequency and predictors of hypoglycaemia in Type 1 and insulin-treated Type 2 diabetes: a population-based study. Diabet Med. 2005;22:749-755.
  5. Kapoor WN. Syncope. N Engl J Med 2000;343:1856-1862.
  6. Colman N, Scholten RPJM, Reitsma JB, Shen WK, Wieling W. Drugs and pacemakers for neurally mediated syncope. (Protocol) The Cochrane Database of Systematic Reviews 2003, Issue 2. Art No.: CD004194.DOI: 10.1002/14651858.CD004194.
  7. Biros MH, Heegaard WG. Head injury. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al., eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 38.
  8. Brignole M, Alboni P, Benditt DG, et al. Guidelines on management (diagnosis and treatment) of syncope-update 2004. Europace 2004;6:467-537.
  9. Manford M. Assessment and investigation of possible epileptic seizures. J Neurol Neurosurg Psychiatry 2001;70(suppl II):3-8.
  10. Hauser WA. Should people be treated after a first seizure? Arch Neurol 1986;43:1287-1288.
  11. Cooke JL. Depressed consciousness and coma. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al., eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 14.
  12. Linzer M, Yang EH, Estes NAM III et al. Diagnosis syncope. 2. Unexplained syncope Ann Intern Med 1997;126:989-996.
  13. Alboni P, Brignole M, Menozzi C et al. The diagnostic value of history in patients with syncope with or without heart disease. J Am Coll Cardiol 2001;37:1921-1928.
  14. Berg AT, Shinnar S. The risk of seizure recurrence following a first unprovoked seizure: A quantitative review. Neurology 1991;41:965-972.
  15. Kothari RU, Crocco TJ, Barsan WG. Stroke. In: Marx J, ed. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 6th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2006:chap 99.
Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).