Делије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка Делије са мађарском коњицом, османска миниатура 1526.
Делије Бечки кодекс (Codex Vindobonensis) 1590.

Делије (отур. دلی; тур. deli — луд, храбар, дрски) су били турски ирегуларни војници, лака коњица. На Балкану се прво јављају у Босни, а затим и у Србији. Регрутовани су из редова исламизованог становништва на територијама које су заузели Османлије. Беглербегови и санџак-бегови често су имали своје делије, а Гази Хусрев-бег је, по неким изворима, имао војску од 10.000 делија.[1] Велики везири су имали особну стражу од 400 до 500 делија, а неке паше и до 2000 делија.[2] Разлог за своје име (луди) је да је већина делија била састављена од младих мушкараца од 20-25 година. Делије су често носиле капе од лавјег, леопардовог и хијениног крзна.

Основна бит делија је да су деловали као ударне (шок) трупе коришћењем герилске тактике. Такође су били и особна стража официра у Румелији, где су делије и настале у 15. веку. Врх делија је био у 16. веку. Последњи рат делија је био Руско-турски рат 1828-1829, након чега их је султан Махмуд II распустио 1829.[3] године, заједно са Јањичарима. Бандитизам код делија је био чест и у унутрашњости Османског царства. Распуштене делије су се тада населиле у данашњој Сирији и Египту (тада део Османског царства).[4][4]

На крају 17. века делије су биле одговорне за честе бандитске нападе на хришћанска села и градове.

Референце[уреди]

  1. ^ Зиројевић, Олга (септембар 2004). „Акинџије и делије”. Република. 
  2. ^ Joseph Hammer-Purgstall: History of the Ottoman Empire . Volume 10, Pest 1835, pp. 434 (Main register with more lateral numbers)
  3. ^ Kaya, S.. Tanzimat Dönemi Osmanlı Ordusu (1839-1876). Anadolu Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü Tarih Anabilim Dalı Yüksek Lisans Tezi. 2005. URL:http://kybele.anadolu.edu.tr/tezler/2005/338517.pdf. Erişim: 8.12.2011. (Arşiv: WebCite® http://www.webcitation.org/63lVrKfsh)
  4. 4,0 4,1 Руско-турски рат (1828—1829)