Детелина камењарка
| Детелина камењарка | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Потпородица: | Faboideae |
| Род: | Anthyllis |
| Врста: | A. vulneraria
|
| Биномно име | |
| Anthyllis vulneraria | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Детелина камењарка, рањеник, рањеница, алпски рањеник, белодун или зечја детелина (лат. Anthyllis vulneraria) је једногодишња или двогодишња зељаста биљка из породице махунарки (Fabaceae).
- Име рода потиче од гр. anthos = цвет и julos = маља, због длакавих чашичних листића, а име врсте од лат. vulnus = рана (користи се као епителизант).
- Синоними:
- A. alpestris
- A. vulneraria L. var. alpestris Kit.
- A. vulgaris A. Kern
- Vulneraria heterophylla Moench.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]
Стабљика усправна или пузећа, длакава, на пресеку округла и висока до 60 cm. Листови сложени непарно перасто при чему су приземни са дугачком дршком, а остали седећи. Цветови су лептирасти са круничним листићима који су бледоружичасти, жуто до црвено обојени и цевастом, маљавом чашицом. Сакупљени су у лоптасте, главичасте цвасти које се налазе на врху стабљика. Плод је махуна са 2-8 белих семена.
Станиште
[уреди | уреди извор]Распрострањена је по балканским планинама, Алпима и Карпатима. Насељава суве и умереновлажне ливаде брдскопланинског појаса на кречњачком и сиромашном земљишту. Припада планинским хелиофитама.
Хемијски састав дроге
[уреди | уреди извор]У фармацеутске сврхе, као дрога, се користи:
- надземни део биљке са цветом (Anthyllidis herba) и
- цвет (Anthyllidis flos).
Ти делови биљке садрже:
- танине;
- сапонине;
- пигменте из групе флавоноида: ксантофил, антоцијан
- слуз
Употреба
[уреди | уреди извор]Користи се у народној медицини најчешће споља као средство у воду декокта за зарастање рана, затим код повреда типа дисторзија и контузија као и код опекотина, еритема. Осим за спољашњу употребу, улази и у састав чајева за чишћење организма и крви као и диуретских чајева.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- BioNet škola Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. август 2008)
- LegumeWeb
- ^ Conti F, Guglielmone L, Pennesi R, Bartolucci F (2016). . „Typification of the name Astragalus vulnerarioides, basionym of Anthyllis vulneraria subsp. vulnerarioides (Fabaceae), and notes on its distribution”
. Phytotaxa. 261 (3): 298. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.12.
- ^ „The Plant List entry for Anthyllis”. The Plant List. Royal Botanic Gardens, Kew and the Missouri Botanical Garden. 2013. Приступљено 16. 1. 2017.