Димитрије Кантемир

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Димитрије Кантемир (вишезначна одредница).
Димитрије Кантемир
Dimitrie Cantemir - portrait from Descriptio Moldaviae, 1716.jpg
Димитрије Кантемир
Датум рођења26. октобар 1676
Место рођењаСилиштен
Османско царство
Датум смрти1. септембар 1723
Место смртиДмитровка
Руска империjа
ПољеЛингвистика
ШколаВелика народна школа
ИнституцијаРуска академија наука
Познат пореформе Петра Великог

Димитрије Кантемир (26. октобар 1676 — 1. септембар 1723) је молдавски, османски и руски државник и научник.


Одрастање, прва владавина и живот у Истанбулу[уреди | уреди извор]

Димитрије Кантемир био је син молдавског војводе Константина Кантемира и племићкиње Ане Банташ. У биографији свог оца Димитрије је тврдио да род Кантемира води порекло од легендарног кана Темира, легендарног татарског поглавара Крима и потомка кана Темура.

На двору свога оца у Јашију, Димитрије Кантемир је учио грчки, латински и црквенословенски, као и уобичајене области за европске племиће свог доба: књижевност, теологију, реторику, логику и војне вештине. Учитељ му је био грчки монах Јеремија Какавелас, који је у ту сврху позван на двор.

Године 1689. је заменио свог брата Антиоха као талац на двору султана Сулејмана III (1687-1691).

Димитрије Кантемир је проглашен за кнеза Молдавије марта 1693. године, али је на тој позицији фигурирао свега двадесетак дана. Султан је одбио да потврди Димитрију Кантемиру ту позицију, захваљујући деловању његовог конкурента, Константина Бранковеануа.

Од 1695. до 1700. године је, уз прекид, био молдавски капућехаја у Истанбулу. Током овог боравка бавио се учењем на Академији Васељенске патријаршије у Фенеру. Учитељи су му били, између осталих, велики драгоман Александар Маврокордат, Јован Каријофил, артански архиепископ Мелетије, Илија Минијат и Хризантос Нотарас (будући јерусалимски патријарх). Уз то, учио је османски турски са Јањали Есад-ефендијом (преводиоцем Аристотела и Авицене), те танбур са Ћемани Ахмед-челебијом и Танбури Ангеликијем, дворским учитељима у својим областима. Учио је турски, арапски, татарски, француски и италијански, те географију, историју и музику. Сем интересовања за реторику и рационализам, исказивао је велики интерес и за исламску теологију и културу.

Све од 1688. до 1710, са краћим прекидима, живео је у палати коју је сам пројектовао на брду Ортакој у Истанбулу. Кроз проучавање извора у Топкапи сарају, упознао се са османским турским, арапским и персијским језицима, а постао је обожавалац источне уметности. Био је чест гост на двору султана Ахмеда III, с којим је проводио време у приватним одајама. Поставши искусним дипломатом, био је чест гост великог везира Рами Мехмед-паше, његовог саветника Нефиоглуа, дефтердара Фирари Хасана, благајника великог везира Ибрахим-паше, те великог уметника Левни Челебије. Био је и чест гост француских амбасадора Пјера Антоана де Кастањереса, маркиза од Шатенофа, те Шарла д'Аржентала, маркиза од Феријола. Био је гост и холандског амбасадора Јакоба Колијера, енглеског Вилијема Пеџета, руског Пјотра Андрејевича Толстоја. У ово време је страни сликар, вероватно Жан-Батист ван Мур, насликао портрет који вероватно приказује Димитрија Кантемира у источњачкој одежди.

Друга владавина[уреди | уреди извор]

Господар Кнежевине Молдавије (1693, 1710 - 1711), бриљантни кнез Руског царства (1711) и Светог Римског Царства (1723). Члан је Пруске академије наука.

Пратилац и идеолог на крају реформе Петра Великог. Кандидат за председника Руске академије наука. [1]

Његове мошти чувају се у манастиру Света три јерарха у Јаши, заједно са светом Петком и Василијем Лупуом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]