Ера Ћуприлића

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ера Ћуприлића је период у историји Османског царства, током којег стварну моћ Царства спроводе велики визиери породице Ћуприлић.

Почетак такозване епохе усвојен је 15. септембра 1656. године, а за његов крај 17. августа 1710. године. [1]

На крају, више од четврт века, 6. маја 1683, Београд је сакупио 350.000 отоманске војске са 150.000 помоћног особља. На челу је Кара Мустафа паша, а њени вође су 8 Везири, 23 Беглербеги, 11 Санџакбеги. Леополд I, цар Светог римског царства, учећи крајњи циљ марша најмоћније отоманске војске у историји, напустио је вечер 8. јула 1683., тајно са својом породицом, Беч. Турски страх поново обухвата целу Европу након дугог рата. Ова мобилизација и иницијатива је омогућена руководством великих визиера из породице Ћуприлић. [2]

Ово је последњи период стабилизације и процвата Отоманског царства. Након прутског марша Петра Великог и бекства Димитрија Кантемира у Русији почео је постепени пад обележен као период лала. У то време почело је управљање фанариотима у Влашкој и Молдавији.

Бугарски роман "Време раздвојено", са филмом на њему, представља управо ово доба.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ История на Османската империя от Ахмед Садулов, стр. 45; 87. Фабер, Велико Търново. 2000. 
  2. ^ История на Османската империя от Ахмед Садулов, стр. 110. Фабер, Велико Търново. 2000.