Дислексија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дислексија
Dislexia.jpg
Пример поремећаја вештине писања у дислексији
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност неурологија, педијатрија
ICD-10 R48.0
ICD-9-CM 315.02
OMIM 127700
DiseasesDB 4016
Patient UK Дислексија
MeSH D004410

Дислексија је поремећај способности читања или разумевања прочитаног,[1] уз очувану сензорну и општу способност. Поремећај вештина читања и писања oглeдa сe у тoмe дa сe често изокрећу слова или речи док се чита или пише или да се не примећују одређена слова или речи. Дислексија може да буде наследна, али и не мора бити. Такође може да се јави и у свим нивоима интелигенције.

Узрок[уреди]

Као узрок настајања дислексије наводе се генетски фактори и фактори средине, мада у неким случајевима и породица има велики утицај на настанак дислексије. Она се често јавља код особа које су хиперактивне и имају сличне поремећаје и проблеме са бројевима. Moжe да се јави у одраслом добу као резултат повреде мозга, можданог удара или деменције. Mеханизми који су у основи дислексије представљају проблеме у мозгу у обради језика. Дислексија се дијагностикује кроз серију тестова памћења, правописа, визија и вештине читања.

Третман подразумева прилагођавање наставне методе да задовољи потребе појединца. Иако је она у основи неизлечива, у великој мери може да се смањи степен симптома. Дислексија је најчешћи тешкоћама у учењу, утиче 3—7 % становништва; међутим, до 20 % може имати неки степен симптома. Док дислексија чешће дијагностикује код мушкараца, је сугерисано да утиче на мушкарце и жене подједнако. Дислексија се јавља у свим деловима света. Неки сматрају да би требало дислексију посматрати као другачији начин учења, са својима предностима и недостацима.

Дислексија се сматра да има две врсте узрока, један у вези са обрадом језика и још визуелног обраду. Сматра се да је когнитивни поремећај, а не проблем са интелигенцијом. Међутим, емоционални проблеми често настају због тога. Неки објављени дефиниције су сама по себи описна, а други предлажу узроке. Ово друго обично покривају различите способности читања и дефицита, и тешкоћа са различитих узрока, пре него једним условом. Неки објављени дефиниције су сама по себи описна, а други предлажу узроке. Ово друго обично покривају различите способности читања и дефицита, и тешкоћа са различитих узрока, пре него једним условом. Дефиниција Британска Дислексија Удружење описује дислексију као "тешко учења који првенствено утиче вештине који су укључени у прецизном и течно читање речи и правопис" и карактерише "тешкоћама у фонолошког свести, вербалне меморије и вербалног брзине обраде". Постоји извесна варијабилност у дефинисању дислексије. Неки извори, као што су САД Националном институту за здравље, дефинише се посебно као поремећај учења. ДСМ 5, приручник за психијатријске дијагнозе се користи у Сједињеним Америчким Државама, не посебно дефинише дислексију, образлажући ову одлуку, тврдећи да су "многе дефиниције дислексије и дискалкулијом значило ти услови не би било корисно као имена поремећаја или на дијагностичких критеријума" . Уместо тога, подразумева дислексија у категорију названу специфичне поремећаје учења.

У раном детињству, симптоми који се повезују са каснијим дијагнозама дислексије укључују одложени почетак говора, тешкоће разликовања левог од десног, тешкоће са правцем. Заједнички мит уско повезује дислексију са „писањем у огледалу” и читањем слова или речи уназад. Деца школског узраста са дислексијом могу да испоље знаке тешкоће у идентификацији, генерисању сличних речи или бројању слогова у речима — од којих оба зависе од фонолошке свести. Тешкоће са проналажењем речи или именовањем ствари такође су повезане са дислексијом. Проблеми и даље постоје у адолесценцији и одраслом добу и могу да прате тешкоће са сумирањем прича, учењем напамет, читањем наглас или учењем страних језика. Одрасли са дислексијом често могу прочитати неки текст са добрим разумевањем, иако имају тенденцију да читају спорије од других.

Дијагноза[уреди]

Постоје бројни тестови који са великом вероватноћом могу да потврде дислексију код одређене особе. Ти тестови се углавном спроводе уз помоћ наставника или рачунара. Дислексија може да има више различитих појавних облика, попут површинске дислексије, семантичке дислексије, психолошке дислексије и дубоке дислексију. Код површинске дислексија, речи које се правилно изговарају особа чита прецизније од речи са неправилним изговором. Површинска дислексија настаје када претходно писмена особа доживи оштећење мозга, што доводи до изговора грешака које указују на оштећење лексичке руте. Фонолошка дислексија је повезан са лезијама у деловима мозга који су прокрвљени помоћу средње церебралне артерије. Осим тога, дислексија може да настане и прекомерном активношћу региона предњег мозга који се зове Брокина зона, који је повезан са аспектима језика и говора. Овај систем је заснован на процесу сензорна који користе визуелне и усмене вештине да науче да препознају речи и обрасце речи.

Историја[уреди]

Дислексију је идентификовао Освалд Беркхан 1881. године. Он је употребио израз да се односи на случај дечака који је имао тешко оштећење у учењу читања и писања, упркос показивања типичне интелигенције и физичке способности у свим другим аспектима.[2][3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Dyslexia Information Page”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 12. 5. 2010. Приступљено 5. 7. 2010. 
  2. Grigorenko EL (January 2001). „Developmental dyslexia: DISLEXIA! an update on genes, brains, and environments”. JDYSLEXIA THE SWEET Child Psychol Psychiatry. 42 (1): 91—125. doi:10.1111/1469-7610.00704. PMID 11205626.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. Schulte-Körne G, Warnke A, Remschmidt H (November 2006). „[Genetics of dyslexia]”. Z Kinder Jugendpsychiatr Psychother (на језику: German). 34 (6): 435—44. doi:10.1024/1422-4917.34.6.435. PMID 17094062.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]