Ми (роман)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ми
Корице књиге Ми.jpg
Корице књиге из 2006. године
Настанак и садржај
Ориг. насловМы
АуторЈевгениј Замјатин
ЗемљаСовјетски Савез
Језикруски
Жанрсоцијално-фантастичан
Издавање
Број страница226
Тип медијароман
Превод
ПреводилацМира Лалић
Датум
издавања

1924.

Ми (рус. Мы) је социјално-фантастични роман Јевгенија Замјатина рус. Евге́ний Ива́нович Замя́тин. Написан је 1920. године у Лењинграду, али није објављиван у Совјетском Савезу. Први пут је издат 1924. године на енглеском у Америци. На руском језику је изашао први пут 1927. године у скраћеној верзији у Прагу, а у целини тек 1952. године у Њујорку.

О делу[уреди]

Роман је социјално-фантастичан, први тог жанра у руској књижевности уопште. Може да се окарактерише као социјално-сатирична фантастика. Ово је једини завршен роман Јевгенија Замјатина. Један је од првих дистопијских романа у светској књижевности. Инспирацију за роман је нашао у Херберту Велсу и његовим романима Будућност, Времеплов, Први људи на Месецу и други.[1] [2] Идејну основу романа чини тема индивидуа и колектив. Настао је у периоду Октобарске револуције 1920. године, али је штампан прво на енглеском 1924. године у Америци.

Садржај[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Радња је смештена у униформисано друштво са култом нових машина и индустријализоване среће где је личност тек једна мрвица. Свет је приказан као стравична слика будућег света који у споју техничке цивилизације са бирократском диктатуром своди личност на нулу. Личности су сведене на бројеве. Радња се одиграва у будућем веку Икс у држави која се зове Јединствена држава. Приказује суморну слику света у будућности где људи живе у тоталитарном друштву, без осећања и креативности.[3] Насликан је замишљени комунистички поредак где нема уопште самосталног мишљења и индивидуалне оригиналности. Цео свет је једна прорачуната машина којом управљају савремени инквизитори. Сваки појединац је претворен у део сложеног и прецизног механизма, а целокупан живот се налази под контролом управљача. За љубав се добијају ружичасти бонови и у одређено време, кад се спуштају застори, дозвољени су загрљаји. Град је ограничен стакленим кровом и зидовима, строго су контролисани временски услови. Ко жели да изађе из устаљеног редоследа обавеза и дужности, одмах је ухваћен и очекује га електрична машина која му омогућава други и бољи свет.[4]

Феномен двадесетог века[уреди]

У двадесетом веку су писци били окуприрани темом нове технике, темпа, машина, ракета, нове архитектуре. Дошло је до појаве футуризма у литератури код Мајаковског, Иље Еренбурга, Замјатина и других који су правили у својим делима фантастичне научне конструкције и различито третирали тај нови феномен XX века. У таквом добу које је заокупљало руске писце настало је и дело Ми. Замјатин је био инжењер по струци и могао је као писац да дочара сложену машинерију космичког брода.[1]

Утицај романа на живот аутора[уреди]

Књига је имала огроман утицај на живот Замјатина. Године 1921. због свог романа Замјатин постаје међу првима дисидент. Совјетске власти су биле огорчене због публиковања романа у Њујорку, демонизован је у штампи и избачен је из Савеза совјетских писаца. Замјатин је 1931. године писао Стаљину и тражио дозволу да напусти Русију.[5] Чак су и његове књиге забранили да се издају у библиотекама, драме су скинуте са позоришних репертоара, а он је успео да напусти Русију 1931. године.[2]

Утицај романа на књижевност[уреди]

Роман Ми је утицао на Орвела и Хакслија и њихове романе. Врли нови свет (Олдус Хаксли) и 1984. имају ехо романа Ми у себи. [6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Замјатин, Јевгениј (1969). Ми : роман. Београд: Просвета. стр. 5—11. 
  2. 2,0 2,1 Замјатин, Јевгениј; Лалић, Мира (1963). Север : приповетке. Београд: Нолит. стр. 9—24. 
  3. ^ Замјатин, Јевгениј (2006). Ми. Београд. стр. корице. 
  4. ^ Слоним, М. (1929). „Портрети савремених руских писаца”. Руски архив: 99—112. Приступљено 10. 7. 2017. 
  5. ^ „О руском писцу који је инспирисао Орвела и Хакслија”. Сајт. Приступљено 10. 7. 2017. 
  6. ^ „Руски писац који је утицао на Орвела и Хакслија”. RBTH. Приступљено 13. 7. 2017. 

Литература[уреди]

  • Замјатин, Јевгениј (1969). Ми : роман. Београд: Просвета. стр. 5—11. 
  • Русская антиутопия в контексте мировой литературы / Л. М. ЮрЬева. - Москва : ИМЛИ РАН, 2005. - 317 стр.COBISS.SR 212548359
  • Идентитет паноптикона / паноптикон идентитета : Ми Јевгенија Ивановича Замјатина / Јелена Стојановић. - Summary: Identity of the panopticon/the panopticon of identity: We by Yevgeny Ivanovich Zamyatin. - Библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 209. - Summary.- У: Савремена проучавања језика и књижевности. Књ. 2 / [одговорни уредник Маја Анђелковић]. - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2013. - ISBN 978-86-85991-51-6. - Стр. 201-209.COBISS.SR 514678446
  • Ново читање Замјатиновог романа Ми / Мира Лалић. - У: Књижевност. - ISSN 0023-2408. - Год. 55, књ. 110, св. 1/2 (2000), стр. 228-241.COBISS.SR 91528716

Спољашње везе[уреди]