Добровени

Координате: 40° 56′ 59″ С; 21° 36′ 05″ И / 40.9496° С; 21.6013° И / 40.9496; 21.6013
С Википедије, слободне енциклопедије

Добровени
мкд. Добровени
Панорама Добровена са атара сеоске цркве св. Димитрија
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаНоваци
Становништво
 — (2002)18
 — густина1,2/km2
Географске карактеристике
Координате40° 56′ 59″ С; 21° 36′ 05″ И / 40.9496° С; 21.6013° И / 40.9496; 21.6013
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина580 m
Површина15,3 km2
Добровени на карти Северне Македоније
Добровени
Добровени
Добровени на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број7225
Позивни број+389 (0)47
Регистарска ознакаBT

Добровени (мкд. Добровени) су насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Добровени припадају општини Новаци.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Добровени је смештено у крајње јужном делу Северне Македоније, близу државне границе са Грчком (7 km јужно од насеља). Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 35 km југоисточно.

Добровени се налазе у југоисточном делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Насељски атар је већином делом у долини Црне реке, која протиче непосредно северно од села, док се југоисточно од села издиже планина Ниџе. Надморска висина насеља је приближно 580 метара.

Клима у насељу је умереноконтинентална.

Историја[уреди | уреди извор]

Село Добровени је за време првог светског рата био део солунског фронта. Село се налази 18 km западно од Кајмакчалана. Код цркве светог Димитрија налазе се два одвојена гробља српских војника.[1] На једном од њих налази се и већи споменик палим српским поштарима, који су погинули за време бомбардовања немачке авиације 1916. године. Гробља су у лошем стању[2], као и остала српска војна гробља у суседном Бачу и Скочивиру, која су у стању пропадања. Веће српско војно гробље налази се у Битољу.

Овде је било Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени од 1916. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Добровени су према последњем попису из 2002. године имали 18 становника.

Претежно становништво по последњем попису су етнички Македонци (100%).

Већинска вероисповест било је православље.


Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", Београд 3. јун 2018. године
  2. ^ ажурирано у августу 2017.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]