Договор у Грацу

Из Википедије, слободне енциклопедије

Договор у Грацу био је договор о подели Босне и Херцеговине између Републике Српске коју је представљао Радован Караџић, и Херцег Босне коју је представљао Мате Бобан, потписан 6. маја 1992. у аустријском граду Грацу.[1][2]Представници највеће етничке скупине у БиХ, Муслимани, нису били позвани на састанак.[1] Вести о договору у Грацу објавили су медији у средишњим информативним емисијама.[3][4]

Фрањо Туђман, у писму америчком сенатору Роберту Долу, представља овај догово као део конференције о Босни и Херцеговину којег спонзорише Европска заједница.[1]

Подела[уреди]

Мате Бобан и Радован Караџић састали су се у Грацу 5. маја 1992.[3] Бобан и Караджић водили су детаљну расправу око разграничења хрватског и српског подручја у БиХ. СДС је границу Србије видио на реци Неретви, што би Мостар раздвојило на два дела.[5] На крају је Караџић пристао на Бобанов предлог да главна мостарска улица - Улица маршала Тита, буде граница између Републике Српске и Херцег-Босне.[5] Исто тако је прихваћено да већински хрватски градови у Херцег-Босни остану у њој, док би се већински српски градови у Херцег-Босни, као Купрес (51% Срба) и мешани хравтско-муслиманиски градови у средњој Босни припојили Републици Српској.[5] Једино је остало нерешено питање Посавине и Брчког.[5] На крају су се Бобан и Караџић договорили да ће прихватити међународну арбитражу око подручја у Купресу и седам других градова у Посавини.[5] Између Републике Српске и Херцег-Босне била би минорна муслиманска држава.[4]

Оцене[уреди]

Милош Васић, војни аналитичар штампе Време саопштио је да је договор у Грацу „најважнији документ рата“ с циљем да ограничи суком између хрватских и српских снага дозвољавајући им да се сконцентришу на узимање муслиманског територија.[6] Босански Хрвати овај су састанак видели као издају муслиманског савезника.[1] Суд у Хагу овај састанак сматра наставком договора из Карађорђева.[7] Вашингтон Пост упоредио је овај документ с споразумом Рибентроп-Молотов о подели Пољске.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Lukic 1996, стране 210–212
  2. Melčić (2007), стр. 424.
  3. 3,0 3,1 Злопаша, Иван. Политичка судбина Хрвата у БиХ. Hrvatski blok BiH. Хрватски блок. 2005. Стр. 44.
  4. 4,0 4,1 Харден, Блејн. Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia. The Washington Post. 8. 5. 1992., Приступљено 15. 9. 2011. ((en))
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Kumar 1999, стране 55
  6. Васић, Милош. The pattern of aggression. Balkan War Report. 1993. Стр. 8. - 9. ((en))
  7. Prosecutor v. Tihomir Blaškić - Judgement. Уједињене нације. 3. септембра 2000. Preuzeto 15. септембра. ((en))

Литература[уреди]