Време (недељник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Време
Vreme-logo.gif
Vrm1997l.jpg
Насловна страна Времена из, 25. јануара 1997.
Типнедељник
Главни уредникФилип Шварм[1]
Оснивање1990.
Језиксрпски
ГрадБеоград
ЗемљаСрбија
ISSN0353-8028
Веб-сајтwww.vreme.com

„Време” је српска медијска група која је најпознатија по томе што издаје политички недељник „Време”. Осим издавања политичког недељника, медијска група „Време” бави се и филмском и видео продукцијом, креирањем медијског садржаја на интернету и организацијом догађаја и конференција. Основана је у Београду октобрa 1990. године од стране групе новинара која је напустила недељник „НИН”, групе београдских дисидената, као и новинара „Борбе”. Током ратова у бившој Југославији, „Време” је било један од тзв. независних медија, често цитирано у иностранству као један од непристрасних извора информација из Србије и околних земаља.[тражи се извор]

Историјат[уреди | уреди извор]

Поред првог главног и одговорног уредника Зорана Јеличића, прву редакцију сачињавали су: Слободанка Аст, Стојан Церовић, Ненад Новаков (уметнички уредник), Горанка Матић (уредник фотографије), Никола Костандиновић (графички уредник), Милан Милошевић, Роксанда Нинчић, Лазар Стојановић (култура), Хари Штајнер (свет), Милош Васић, Драгољуб Жарковић (унутрашња политика), Александар Ћирић и Ненад Стефановић, који се редакцији из формалних разлога придружио мало касније, и секретар редакције Елена Крстановић.

Из уводника првог броја „Времена”: „Желимо да ‘Време’ буде недељни лист, писан, уређен и обликован по угледу на стандардне светске недељнике ове врсте. Стога ћемо се држати опомене која је стајала изнад главе једног угледног уредника: ‘Факта су светиња, а коментари слободни’.

Дакле, нећемо да навијамо за било кога или за било шта, осим за истину, односно за врх достигнутих вредности у новинарском занату и друштву уопште. Изван тога, ‘Време’ нема ни трајних савезника нити сталних противника. Хоћемо да откривамо новости, да о њима пишемо и да их анализирамо онолико колико је то довољно читаоцу да би самостално и поуздано могао да се опредељује”…

Сарадници[уреди | уреди извор]

За Време је у његове прве три деценије писало више стотина новинара и јавних личности[2][3]. Неки од најутицајнијих аутора који су својим радом обликовали Време и његову публику били су: чувени карикатуриста Коракс, колумниста Стојан Церовић, главни уредник Радио-телевизије Србије Ненад Стефановић био је новинар „Времена” 1990–2005. године; главна уредница „Политике” Љиљана Смајловић била је уредница спољнополитичке рубрике „Времена” 1992–1994; главни уредник Радио Београда Драган Радуловић радио је у „Времену” 1999–2000; Веселин Симоновић, главни уредник београдског вечерњег листа „Блиц”, био је уредник у „Времену”; амбасадорка Србије у ЕУ Роксанда Нинчић је саоснивач „Времена” и новинар тог недељног листа 1990–2000. године. Угледу „Времена” допринело је више истакнутих новинара међу којима је, свакако, Југ Гризељ, чије име носи награда за истраживачко новинарство и ширење разумевања међу народима.

Додаци часопису[уреди | уреди извор]

Од 1990, „Време” је издавало више додатака („Време новца”, „Време забаве”, итд.) и било је издавачка кућа, али се „Време књиге” издвојило и променило име у „Стубови културе”. У оквиру „Времена” једно време је излазила „Нова српска политичка мисао”, по издвајању дела редакције часописа „Политичка мисао”, а касније је тај часопис наставио да излази самостално. Године 1990. у оквиру „Времена” излазио је и културни магазин „Александрија”, који је касније наставио да излази самостално. „Време” је имало и међународно издање, под називом Vreme International, које је углавном било усмерено на српску дијаспору у Европи.

Личност године[уреди | уреди извор]

Уредништво недељника „Време“, почевши од 2001. године, бира личност године. Критеријум за избор је „позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интересу“.[4] Досадашње личности године по избору „Времена“ су:

„Време” – Филмски пројекти:[уреди | уреди извор]

„Време” – Филмски пројекти:

Реагујући на недостатак објективних и стручних анализа политичких и економских процеса, те последица које ови процеси имају на грађане Србије, „Време” је 2014. године покренуло веб-емисију „Зумирање”. Сврха серијала је да грађанима понуди оно што недостаје у медијској сфери Србије:

  • Сигуран простор за размену супротстављених мишљења;
  • Дискусије о актуелним темама у друштву између стручњака који користе аргументе засноване на чињеницама;
  • Демонстрирање да су разговори, дискусије и дебате могући без сензационализма и са пуним поштовањем саговорника;
  • Представљање кључних тема на начин који ће привући ширу публику и мотивисати је да учествује у дискусији користећи друштвене мреже и на тај начин охрабривати критичко мишљење;

До сада је емитовано више од 140 емисија.

Драгољуб Жарковић[уреди | уреди извор]

Драгољуб Жарковић је био оснивач „Времена” и његов главни уредник од 1991. године. Пре тога био је новинар и уредник у новинским кућама „Политика” (1974–1987) и „Борба” (1987–1990). Био је радијски коментатор „Слободне Европе” (1993–1998), сарађивао је са WDR-ом, (Немачким народним радиом) и повремено писао за читав низ листова у Европи (италијанска „Република”, аустријски „Стандард”…) Усавршавао се у САД као гост Удружења америчких уредника.

Био је аутор више телевизијских емисија и пројеката. Касније током каријере био је стални колумниста дневног листа „Политика” и предавач на Факултету политичких наука, где је био и члан Савета Факултета.

Био је први председник Удружења професионалних новинара Србије, из кога је касније настало Независно удружење новинара Србије, и почасни члан више међународних медијских асоцијација.

Добио је награду за животно дело

2018. године. Том приликом жири је о њему писао следеће:

„Где год да је писао, ‘терао’ би читаоца да најпре прочита његов текст, јер је несумњиво носио неку вредност, реченицу или мисао коју вреди запамтити и цитирати и то што пре. Када пише у првом лицу, што често чини, није му намера да свој став наметне као општи, већ да вас позове да му се придружите ако се слажете”, стоји у образложењу жирија у ком се даље каже: „Готово три деценије свог живота Жаре је уградио у недељник ‘Време’, практично неодвојив од његовог имена. Захваљујући начину на који је водио редакцију, ‘Време’ нема у својој историји периода којих би се стидело нити каквих битних одступања од принципа који су важили у јесен 1990. када га је основала група новинара незадовољних стањем у тадашњим београдским медијима”.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Redakcija”. www.vreme.com. Приступљено 27. 05. 2022. 
  2. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549 (Опус аутора Времена)
  3. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549#111plus (Јавне личности које су писале за време
  4. ^ а б Личност године., Приступљено 26. 12. 2009.
  5. ^ Личност године — Божидар Ђелић. „Време“ бр. 574, 3. 1. 2002, Приступљено 26. 12. 2009.
  6. ^ Личност године 2002 — Млађан Динкић. Чак и ја штедим у нашим банкама. Димитрије Боаров. „Време“ бр. 628, 16. 1. 2003, Приступљено 26. 12. 2009.
  7. ^ Личност године — Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици. Демонтирање патријархалне државе. Вера Дидановић. „Време“ бр. 679, 8. 1. 2004, Приступљено 26. 12. 2009.
  8. ^ Личност године — Расим Љајић. Како сам од министарства направио бренд. Вера Дидановић. „Време“ бр. 732, 13. 1. 2005, Приступљено 26. 12. 2009.
  9. ^ Личност године — Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије. Татјана Тагиров. „Време“ бр. 784, 12. 1. 2006, Приступљено 26. 12. 2009.
  10. ^ Личност године — генерал Здравко Понош, начелник Генералштаба. Филип Шварм, Дејан Анастасијевић. „Време“ бр. 836, 11. 1. 2007, Приступљено 26. 12. 2009.
  11. ^ Личност године — Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност. Тамара Скроза. „Време“ бр. 888, 10. 1. 2008, Приступљено 26. 12. 2009.
  12. ^ Личност године — Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница. Колико је свет леп. Слободан Бубњевић. „Време“ бр. 941, 15. 1. 2009, Приступљено 26. 12. 2009.
  13. ^ Драган Ђилас личност године „Времена“.
  14. ^ Време: Тасовац је личност године (Б92, 26. децембар 2011)
  15. ^ „Епископ липљански Јован – личност године по избору недељника ”Време. Архивирано из оригинала 23. 05. 2014. г. Приступљено 23. 05. 2014. 
  16. ^ "Време": Личност године је Бранко Кукић
  17. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1255875
  18. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1354299
  19. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1454427
  20. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1559780&print=yes
  21. ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1652982
  22. ^ „Личност године 2022 Павле Петровић”. Време. 29. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2022. 
  23. ^ „Личност године Никола Ковачевић”. Време. 29. 12. 2022. Приступљено 30. 12. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]