Хрвати у Босни и Херцеговини
Изглед
Укупна популација | |
---|---|
544,780 (2013)[1] | |
Региони са значајном популацијом | |
Федерација БиХ | 497.883 (22,44%) |
Република Српска | 29.645 (2,41%) |
Брчко Дистрикт | 17.252 (20,66%) |
Језици | |
хрватски језик | |
Религија | |
католичка | |
Сродне етничке групе | |
Бошњаци и босанскохерцеговачки Срби |
Хрвати у Босни и Херцеговини, познати и као босанскохерцеговачки Хрвати и босански Хрвати, трећа су по бројности етничка група и један од три уставна народа у Босни и Херцеговини.[2] Према попису становништа из 2013. године, било их је 544.780 и чинили су 15,43 % становништва БиХ.[3] Током рата у БиХ, створили су своју државу Хрватску Републику Херцег-Босну, која је касније укинута уласком Хрвата из БиХ у Федерацију са Муслиманима (Бошњацима). Живе претежно у Федерацији БиХ, где чине већинско становништво у четири кантона: посавском, херцег-босанском, западнохерцеговачком и херцеговачко-неретванском. Знатну мањину чине у средњобосанском кантону.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини” (PDF). 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 15. 7. 2016.
- ^ „Constitution of Bosnia and Herzegovina” (PDF). Constitutional Court of Bosnia and Herzegovina. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 10. 2015. г. Приступљено 30. 12. 2011. Невалидан унос
|dead-url=dead
(помоћ) - ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 25. 05. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.